Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Груб напад
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 05. 2017.

Аутор: Љиљана Смајловић Извор: Политика

Груб напад

Но­ви ко­лум­ни­ста По­ли­ти­ке Го­ран Ко­зић обра­тио ми се 15. ма­ја у ли­сту „По­ли­ти­ка“ са се­би ка­рак­те­ри­стич­ним агре­сив­ним про­ста­штвом („Ало, се­стро, шта си ти ура­ди­ла за По­ли­ти­ку, осим што си је опљач­ка­ла...“). Оки­дач је би­ла мо­ја из­ја­ва дру­гим ли­сто­ви­ма да је др­жа­ва од­го­вор­на за ста­ње у ме­ди­ји­ма ко­јим упра­вља. „Др­жа­ва сно­си од­го­вор­ност јер ни­је рас­пле­ла вла­снич­ке од­но­се ни у По­ли­ти­ци, ни у Но­во­сти­ма. Кад ка­жем др­жа­ва, ми­слим на Алек­сан­дра Ву­чи­ћа“, до­слов­це сам ре­кла.

Из­не­на­ђе­на сам Ко­зи­ће­вом ам­би­ци­јом да бра­ни пре­ми­је­ра од те ја­сне чи­ње­нич­не тврд­ње ко­ју, ве­ру­јем, ни сам го­спо­дин Ву­чић не би оспо­рио, без об­зи­ра на прет­ход­не пе­тља­ви­не Бо­ри­са Та­ди­ћа са про­да­јом ВАЦ-овог уде­ла у По­ли­ти­ци. Сум­њам да но­во­и­за­бра­ном пред­сед­ни­ку мо­же да при­ја од­бра­на чо­ве­ка ко­ји је у ре­дак­ци­ји По­ли­ти­ке из­ме­ђу оста­лог за­пам­ћен и по при­ре­ђи­ва­њу зло­гла­сних „Од­је­ка и ре­а­го­ва­ња“.

У вре­ме ка­да сам ја во­ди­ла ре­дак­ци­ју, го­спо­дин Ву­чић се ни­је ме­шао у ње­но уре­ђи­ва­ње. Не знам шта се у ме­ђу­вре­ме­ну про­ме­ни­ло, али Уред­ни­штву бих до­бро­на­мер­но скре­ну­ла па­жњу да је ло­ше сро­чи­ло ре­дак­циј­ску огра­ду на По­гле­ди­ма, ко­ја гла­си: „При­ло­зи об­ја­вље­ни у ру­бри­ци По­гле­ди од­ра­жа­ва­ју ста­во­ве ауто­ра, не увек и уре­ђи­вач­ку по­ли­ти­ку ли­ста“. 

Ста­во­ви ко­лум­ни­ста се рет­ко до кра­ја по­ду­да­ра­ју са ста­во­ви­ма уред­ни­штва, али увек из­ра­жа­ва­ју уре­ђи­вач­ку по­ли­ти­ку ли­ста. Об­ја­вљи­ва­ње Го­ра­на Ко­зи­ћа и Ђор­ђа Мар­ти­ћа, во­ле­ла то По­ли­ти­ка или не, из­раз је уре­ђи­вач­ке по­ли­ти­ке ли­ста. За­јед­но са мно­гим дру­гим чи­та­о­ци­ма, и ја се жар­ко на­дам да се Ко­зи­ће­ви и Мар­ти­ће­ви ста­во­ви не по­кла­па­ју са ста­во­ви­ма ре­дак­ци­је, али од­лу­ка да се њи­хо­ви тек­сто­ви об­ја­вљу­ју у По­ли­ти­ци упра­во је из­раз уре­ђи­вач­ке по­ли­ти­ке ли­ста. 

Го­ран Ко­зић ме пи­та шта сам ја ура­ди­ла за По­ли­ти­ку. Ре­кла бих да сам, не­ка­да и уз от­по­ре у ко­ле­ги­ју­му, укљу­чу­ју­ћи и от­пор са­да­шњег вр­ши­о­ца ду­жно­сти глав­ног уред­ни­ка, уве­ла за­вид­ну ко­ли­чи­ну раз­ли­чи­тих по­гле­да у лист. Тај плу­ра­ли­зам је у про­шлој де­це­ни­ји бур­но кри­ти­ко­ван, но да­нас и јав­ност при­хва­та да су до­бре но­ви­не ду­жне да об­ја­вљу­ју ши­рок ра­спон раз­ли­чи­тих ми­шље­ња. 

За­хвал­на сам го­спо­ди­ну Ко­зи­ћу што ми је сво­јим гру­бим на­па­дом у По­ли­ти­ци од 15. ма­ја пру­жио дра­го­це­ну при­ли­ку да об­ја­сним раз­ли­ку из­ме­ђу сво­је уре­ђи­вач­ке по­ли­ти­ке, и ове чи­ји су аду­ти он и Ђор­ђе Мар­тић. 

На­че­ло ра­зно­вр­сно­сти ни­по­што не под­ра­зу­ме­ва оба­ве­зу да се об­ја­вљу­ју ауто­ри по­пут ове дво­ји­це. Про­ста­штво, огав­не ин­си­ну­а­ци­је и оп­ту­жбе без до­ка­за ни­кад ни­су за штам­пу. Ни­су би­ли за штам­пу ни де­ве­де­се­тих, ка­да их је По­ли­ти­ка пр­ви пут по­че­ла об­ја­вљи­ва­ти, а по­го­то­во не би сме­ли би­ти да­нас, кад По­ли­ти­ка опет же­ли да бу­де лист уре­ђе­не, при­стој­не Ср­би­је.

Без об­зи­ра на при­ро­ду мо­јих не­сла­га­ња с Алек­сан­дром Ву­чи­ћем око По­ли­ти­ке, те­шко ми је да ве­ру­јем да он сто­ји иза по­врат­ка го­во­ра де­ве­де­се­тих у наш нај­бо­љи и најугледнији лист, јер му то ни­по­што ни­је у ин­те­ре­су. 
Знам да на­ро­чи­то во­ди ра­чу­на о то­ме ка­ко ће га исто­ри­ја за­пам­ти­ти. Али ако не при­па­зи, уме­сто по Ки­не­зи­ма у Сме­де­ре­ву и ауто­пу­ту кроз Та­ко­во, мо­гао би би­ти упам­ћен по га­ше­њу Тан­ју­га и вра­ћа­њу По­ли­ти­ке у Ми­ло­ше­ви­ће­ву еру.

 

Коментари (2)

Остави коментар
сре

24.05.

2017.

Комен Коља Сератлић [нерегистровани] у 21:02

Унесрећени народ

Мислио сам, а видим да сам се преварио, да је ова госпа отишла са антисрпког медијског неба. Ако неко оде са мјеста главног и одговорног уредника најстаријег листа на Балкану, а затим из УНС-а без последица, онда се све враћа и плаћа. Своједобно сам тражио и молио да се стави на дневни ред Годишње скупштине УНС-а смјена госпође Смајловић. Због ње сам напустио УНС и годишњу конференцију (а постао сам члан Савеза новинара Југославије 1968 годидне) . Затим сам писао текстове о њеним уређивачким авантурама у листу Политика. Посебно сам се критички осврнуо на то што је та госпа ширила Шарлијеве карикјатуре и довела у опсаност Београд и др. градове да исламисти постављају експлозивне направе. Његово преоствештенство владика Буловић је у емисији О. Ковачевић у вријеме афере Шарли (присутни су били представници све четири кофесије), прочитао цијели пасус из мог текста, наравно дао ми је за право. Затим је потурила и УНС и Политику у заштити лика у дјела Оље Бећковић. Посебно је УНС, однсно та госпа, бранио Утискачицу антисрпског утиска. Објављивала је све текстове антисрпског новинара Бошка Јакшића. Мој осврт на текстове тога србомрсца није смјела да објави (Боле је то, знао јој је нешто). Имао сам врло неугодну преписку са том госпом. Нисам писао о њеној плати иако сам чпитао у једном листу да прима 10 000 Евра у Политици. И данс не вјерујем да је толику плату имала. Ако је имала, онда је Козић у праву. Истовремено, написао сам критичке текстове о једном колумнисти и лумпкњижевнику званом Светиславу, који је у прљавој колумни неког жалоснг дневног листића пљувао и вријеђао ту госпу. Између осталог написао је да је "Љиљана Снајловић босанска прдара". Оштро сам се осврнуо на такво понашање и писање. Ово наводим због тога што немам никакву мржњу према тој госпи, али је била лош уредник, довела је Политику до апсурда, петљала о томе ко је власник а ко није, те знам ко је власник, те не знам ко је власник, препуцавала се са Куриром затим са некаквом госпом Пак и др. Објављивала је текстове других србомрзаца као текстове Натааше Кандић и неких који су у међувремену отишли Богу на исповиједање. Често је оибјављивала и неке баналне текстове сада једног посланика, а чувеног свјетског новинара Лазанаског. Једном ми је признала да је текст тог генија о служењу војске заједно са Тијанићем био баналан. Рекла је да је била на путу. Предлаажем да заборавимо Љиљану Смајловић.

Одговори
сре

24.05.

2017.

Слободан Ћук [нерегистровани] у 19:08

СУЈЕТА БИВШЕ!

Још одавно се могла наслутити сујета бивше гл. и одг. уреднице Политике и председнице УНС, али од када је остала без ових функција, отворено је избила на видело. Тада је добар био Вучић, сада је Тадић. Тада су разноврсност идеја, ставова и мишљења били добродошли, сада нису, јер нису њој по вољи. Одједном је постала незаобилазан саговорник оних, који су против ње били тада.
А да ли је баш заслужила све што је добила?
Уназадила је УНС и заједно са бившом и садашњом управом свела га на прирепак НУНС и од некада највеће и најважније професионалне организације новинара, свела УНС на организацију са малим утицајем у новинарству.
У Политици су је "убиле" личне амбиције онога тренутка када је помислила, да је она Политика.
Не бива!
Као што не бива ни да она и даље одређује ко ће писати колумне за Политику.
И на крају, престаните да без мере објављујете све што каже и напише бивша председница, уредница....
Прошли пут ми коментар у којем сам тражио то исто, нисте објавили.
Не објављујете текстове који критикују Статут, Управу и рад УНС , као да је УНС ваше власништво?
Или можда и јесте!?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси