Вести
23. 05. 2017.
Груб напад
Нови колумниста Политике Горан Козић обратио ми се 15. маја у листу „Политика“ са себи карактеристичним агресивним просташтвом („Ало, сестро, шта си ти урадила за Политику, осим што си је опљачкала...“). Окидач је била моја изјава другим листовима да је држава одговорна за стање у медијима којим управља. „Држава сноси одговорност јер није расплела власничке односе ни у Политици, ни у Новостима. Кад кажем држава, мислим на Александра Вучића“, дословце сам рекла.
Изненађена сам Козићевом амбицијом да брани премијера од те јасне чињеничне тврдње коју, верујем, ни сам господин Вучић не би оспорио, без обзира на претходне петљавине Бориса Тадића са продајом ВАЦ-овог удела у Политици. Сумњам да новоизабраном председнику може да прија одбрана човека који је у редакцији Политике између осталог запамћен и по приређивању злогласних „Одјека и реаговања“.
У време када сам ја водила редакцију, господин Вучић се није мешао у њено уређивање. Не знам шта се у међувремену променило, али Уредништву бих добронамерно скренула пажњу да је лоше срочило редакцијску ограду на Погледима, која гласи: „Прилози објављени у рубрици Погледи одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа“.
Ставови колумниста се ретко до краја подударају са ставовима уредништва, али увек изражавају уређивачку политику листа. Објављивање Горана Козића и Ђорђа Мартића, волела то Политика или не, израз је уређивачке политике листа. Заједно са многим другим читаоцима, и ја се жарко надам да се Козићеви и Мартићеви ставови не поклапају са ставовима редакције, али одлука да се њихови текстови објављују у Политици управо је израз уређивачке политике листа.
Горан Козић ме пита шта сам ја урадила за Политику. Рекла бих да сам, некада и уз отпоре у колегијуму, укључујући и отпор садашњег вршиоца дужности главног уредника, увела завидну количину различитих погледа у лист. Тај плурализам је у прошлој деценији бурно критикован, но данас и јавност прихвата да су добре новине дужне да објављују широк распон различитих мишљења.
Захвална сам господину Козићу што ми је својим грубим нападом у Политици од 15. маја пружио драгоцену прилику да објасним разлику између своје уређивачке политике, и ове чији су адути он и Ђорђе Мартић.
Начело разноврсности нипошто не подразумева обавезу да се објављују аутори попут ове двојице. Просташтво, огавне инсинуације и оптужбе без доказа никад нису за штампу. Нису били за штампу ни деведесетих, када их је Политика први пут почела објављивати, а поготово не би смели бити данас, кад Политика опет жели да буде лист уређене, пристојне Србије.
Без обзира на природу мојих неслагања с Александром Вучићем око Политике, тешко ми је да верујем да он стоји иза повратка говора деведесетих у наш најбољи и најугледнији лист, јер му то нипошто није у интересу.
Знам да нарочито води рачуна о томе како ће га историја запамтити. Али ако не припази, уместо по Кинезима у Смедереву и аутопуту кроз Таково, могао би бити упамћен по гашењу Танјуга и враћању Политике у Милошевићеву еру.
Коментари (2)
Остави коментар24.05.
2017.
Унесрећени народ
Мислио сам, а видим да сам се преварио, да је ова госпа отишла са антисрпког медијског неба. Ако неко оде са мјеста главног и одговорног уредника најстаријег листа на Балкану, а затим из УНС-а без последица, онда се све враћа и плаћа. Своједобно сам тражио и молио да се стави на дневни ред Годишње скупштине УНС-а смјена госпође Смајловић. Због ње сам напустио УНС и годишњу конференцију (а постао сам члан Савеза новинара Југославије 1968 годидне) . Затим сам писао текстове о њеним уређивачким авантурама у листу Политика. Посебно сам се критички осврнуо на то што је та госпа ширила Шарлијеве карикјатуре и довела у опсаност Београд и др. градове да исламисти постављају експлозивне направе. Његово преоствештенство владика Буловић је у емисији О. Ковачевић у вријеме афере Шарли (присутни су били представници све четири кофесије), прочитао цијели пасус из мог текста, наравно дао ми је за право. Затим је потурила и УНС и Политику у заштити лика у дјела Оље Бећковић. Посебно је УНС, однсно та госпа, бранио Утискачицу антисрпског утиска. Објављивала је све текстове антисрпског новинара Бошка Јакшића. Мој осврт на текстове тога србомрсца није смјела да објави (Боле је то, знао јој је нешто). Имао сам врло неугодну преписку са том госпом. Нисам писао о њеној плати иако сам чпитао у једном листу да прима 10 000 Евра у Политици. И данс не вјерујем да је толику плату имала. Ако је имала, онда је Козић у праву. Истовремено, написао сам критичке текстове о једном колумнисти и лумпкњижевнику званом Светиславу, који је у прљавој колумни неког жалоснг дневног листића пљувао и вријеђао ту госпу. Између осталог написао је да је "Љиљана Снајловић босанска прдара". Оштро сам се осврнуо на такво понашање и писање. Ово наводим због тога што немам никакву мржњу према тој госпи, али је била лош уредник, довела је Политику до апсурда, петљала о томе ко је власник а ко није, те знам ко је власник, те не знам ко је власник, препуцавала се са Куриром затим са некаквом госпом Пак и др. Објављивала је текстове других србомрзаца као текстове Натааше Кандић и неких који су у међувремену отишли Богу на исповиједање. Често је оибјављивала и неке баналне текстове сада једног посланика, а чувеног свјетског новинара Лазанаског. Једном ми је признала да је текст тог генија о служењу војске заједно са Тијанићем био баналан. Рекла је да је била на путу. Предлаажем да заборавимо Љиљану Смајловић.
Одговори24.05.
2017.
СУЈЕТА БИВШЕ!
Још одавно се могла наслутити сујета бивше гл. и одг. уреднице Политике и председнице УНС, али од када је остала без ових функција, отворено је избила на видело. Тада је добар био Вучић, сада је Тадић. Тада су разноврсност идеја, ставова и мишљења били добродошли, сада нису, јер нису њој по вољи. Одједном је постала незаобилазан саговорник оних, који су против ње били тада.
ОдговориА да ли је баш заслужила све што је добила?
Уназадила је УНС и заједно са бившом и садашњом управом свела га на прирепак НУНС и од некада највеће и најважније професионалне организације новинара, свела УНС на организацију са малим утицајем у новинарству.
У Политици су је "убиле" личне амбиције онога тренутка када је помислила, да је она Политика.
Не бива!
Као што не бива ни да она и даље одређује ко ће писати колумне за Политику.
И на крају, престаните да без мере објављујете све што каже и напише бивша председница, уредница....
Прошли пут ми коментар у којем сам тражио то исто, нисте објавили.
Не објављујете текстове који критикују Статут, Управу и рад УНС , као да је УНС ваше власништво?
Или можда и јесте!?