Вести
25. 05. 2017.
Трибина “Професија новинар: од универзалне свезналице до поносне незналице” одржана у Медиа & реформ центру у Нишу
"Слободни медији природни непријатељ популистичких режима"
На власти имамо популистички режим који тврди да су управо они тај једини прави репрезент народне воље, и они су антиплуралисти у смислу да оспоравају право сваком другом политичком репрезенту да представи ту народну вољу.
Слободни плуралистички медији су им природни непријатељ, оценила је Јованка Матић, истраживачица медија, на трибини “Професија новинар: од универзалне свезналице до поносне незналице” која је одржана у Медиа & реформ центру у Нишу.
Он је рекла је како смо “сведоци техничке револуције која из темеља мења положај новинара у друштву јер новинар није више ексклузивни актер који држи у својим рукама кључ за врата у јавну сферу. “Данас свако ко има прикључак на интернет може да прикупља, обликује и шири информације. Новинари ће своју улогу морати да редефинишу”, рекла је Матић и скренула пажњу на популистичко окружење у којем новинари раде.
Разговор на тему “Професија новинар: од универзалне свезналице до поносне незналице” одржан је 23. маја, у Медиа & реформ центру у Нишу. Био је то други у серији од десет тематских разговора које организују ИП Clio и Покрет Нови оптимизам под називом Медији и Нови оптимизам, а у оквиру обележавања двадесет година постојања едиције Мултимедиа.
Учесници у разговору, као и присутна публика, изнели су ставове на тему положаја новинарске професије али и целокупне медијске сцене у Србији; одговорностима које професија са собом носи али и о (не)поштовању и (не)постојању закона и стандарда професионализма; о технолошкој револуцији која вапи за редефинисањем положаја али и улоге новинара у друштву; комерцијалној идеологији новинарства којој смета етика у новинарству; о томе ко је заправо крив за положај новинара у Србији; колико је образовање кључна ставка у формирању новинара…
Гордана Суша, новинарка, у свом уводном излагању, рекла је како је већ уобичајила да каже да „постоје данас чувена 4С српских медија, и то су скандал, сеx, смрт, сензација”. “Дакле није тежиште на информисању и остваривању људских права него је тежиште на голом профиту. Наравно уз часне изнимке постоје медији који часно раде свој посао али на жалост у мањини су“, истака је Суша.
Младен Велојић, директор Медиа и реформ центра у Нишу, отворио је разговор ставом да када разговарамо о положају новинара морамо имати на уму да су они сада прекарни радници, и више су надничари него што се слободно баве професијом. Нада се да ће оваквим разговорима учинити да се њихов положај у друштву поправи али истиче да морамо имати на уму како смо „угрожени прво као људи, затим као грађани а онда и као професионалци”.
Раде Радовановић, новинар и драмски писац, истиче да смо дошли до такве ситуације да се садашња власт, оличена у вољеном “господару”, све више испољава у “неопходности да се угаси све што је некакав трачак и зрачак чињеница и истина”. Улогу медија у таквим условима оцењује као упитну, а тиме је и сваки професионалац доведен у питање, као и сама професија – оцењује Радовановић.
Драгана Сотировски, новинарка и добитница награде за грађански активизам, сматра да новинари јесу криви за свој тренутни положај, и то без обзира у којој медијској кући се налазе.
“Пуних двадесет и пет година сам на РТС-у, господара је увек било и биће их; господари се мењају, новинари остају, само је питање колико новинар као личност и професионалац дозвољава да неко господари оним што ради” рекла је Сотировски. “Ако говорите истину, и ако смо због ње сви ми као колеге угрожени, хајде да се удружимо, итекако у Европи има оних који хоће да нас подрже и да нам помогну да се одржимо финансијски и да кренемо против тог неког вође”, оценила је Сотировски.
Владета Радовић, професор Филозофског факултета у Нишу, рекао је како се не може сложити да су новинари незналице, можемо само дискутовати о томе да ли имају одговарајуће образовање.
“Једино новинар може бити носилац информисања, а како ће неко разумети новинара ако нема критичко мишљење. Борба за медијску писменост је борба за критичку мисао”, поручио је професор. Говорио је и о неопходности да се уведу стандарди у позитивно правне норме новинарске професије, “сујета је панично стање скученог ума којој новинари некад прибегавају. “Ако не усвојимо стандарде таквих ће бити све више, јер лакше је бити глуп и необразован. Не сме да нам буде све једно да ли је неко завршио три разреда основне школе па појачао атрибуте пластиком и постао новинар”, изјавио је Радовић.
Зоран Хамовић, главни и одговорни уредник издавачког предузећа Цлио, казао је, када је реч о новинарима, како је “данас, захваљујући огромном броју медија, створена велика могућност да се и непрофесионалци појављују у улози професионалаца.
“Лични интегритет и професионална етика су веома важни, али морају почивати на озбиљном знању које се непрекидно усавршава”, истакао је Хамовић. Потенцијална решења за дату ситуацију Зоран Хамовић види у личној одговорности, синдикалној одбрани права и у непрекидном залагању за поштовање професије. “Најважнији су људи. Уколико имамо челне људе у медијима који игноришу образовање и који лажним дипломама и партијским постављењима покривају своје незнање и ћутимо, онда добијамо једну врсту супериорности инфериорних. У овом тренутку ми смо жртве такве некритичке и поданичке јавности”, истиче Хамовић који је позвао да се са скупа упути проглас који би у десет тачака изразио захтеве потписника за заштиту положаја, слободе И угледа новинара, право на стручно усавршавање и унапређење струке.
Следећи разговор "Спин је мртав, живео спин" одржава се у уторак, 30. маја у Новом Пазару у Културном центру у 12 часова.
Коментари (1)
Остави коментар25.05.
2017.
Hm...
„Slobodni mediji prirodni neprijatelj populističkih režima”
ОдговориKakva demagogija! A kako opstaju „slobodni” Centri, Fondacije, Udruženja i ostali koji organizuju ovakve tribine o „demokratiji” i raznim „slobodama”, svojim populizmom napadaju „populiste” i sami sebe, zamislite te drkosti, nazivaju njihovim prirodnim neprijateljem. Čemu to sejanje neprijateljstva i na šta će ono izaći. Na loše, veoma loše. Pobornici Novih vrednosti, iz kojih dobismo i novokovanicu postistina, stvorili su interesno novinarstvo,čak je i Li Vaserman iz Rokfelerovog fonda to javno priznao. Govoriti o, ili još gore, zastupati „slobodu” medija licemerno je. Sve ide i do besmislenosti jer su „slobodnim” medijima i „nezavisnim” vlastima, koje ti mediji kritikuju u ime „interesa javnosti”, isti mentori.