Вести

26. 05. 2017.

Аутор: Марија Вучић Извор: Цензоловка

Oдбрана европских стандарда или затварање једине независне телевизије?

Док власник новина по закону не може да има свој киоск, да не би фаворизовао своје новине, у Србији је кабловским оператерима дозвољено да имају своје канале. Уколико закон буде измењен тако да кабловски дистрибутери не само да не могу да производе медијски садржај већ и да медиј и дистрибутер не могу да имају ни истог власника, као што се незванично спрема, то ће потенцијално угрозити опстанак Телевизије Н1 која слови за један од ретких критичких медија у Србији, а чији власник, амерички ККР, истовремено поседује и СББ.

Захваљујући домаћој законској регулативи која тренутно дозвољава да дистрибутер производи свој садржај и има своје канале, грађани, који, на пример, желе да гледају најпопуларније спортске канале, морали би да имају уговоре са неколико кабловских оператера – зато што сваки од њих фаворизује своје.

„Да Телеком није власник ТВ Арене, на ИПТВ би био Спорт клуб. Овако га је Телеком избацио јер му је конкурент. Да СББ није власник Спорт клуба, не би избацио Арену и СОС канал. Сваки оператер гура своје канале, а све на штету и по џепу нас грађана. Сада, да бих гледао три своја омиљена спортска канала, морам да уведем три кабловске телевизије: СББ због Спорт клуба, Телекомову ИПТВ због Арене и КДС због СОС канала“, објашњава Игор Марковић, читалац Цензоловке.

Истраживачица медија и докторанткиња на ФПН-у Бојана Барловац има сличну поенту: као што власник гаса не може поседовати гасовод, исто тако постоји јак разлог зашто власник штампаног медија не може имати киоске, или кабловски оператер своју телевизију – да не би гурао своје, а потискивао туђе.

Она је у истраживању из 2014. године показала да је те године била припремљена верзија закона којом је било забрањено да дистрибутери имају своје канале, али су ЕБРД и ККР (коинвеститори United групе, коју чине Telemach и СББ) лобирали у Бриселу да та верзија закона не прође. То се и десило, након чега је и почео да ради Н1, који је такође у власништву америчког инвестиционог фонда.

Последице такве регулативе, каже она за Цензоловку, пре свега нису добре за кориснике – ако сте корисник СББ-а, немате Арену спорт, јер су то Телекомови канали, исто као што они који имају Телекомов Опен ИПТВ немају Спорт клуб канале који припадају СББ-у.

Такође, са појавом Н1 из СББ кабловског пакета, каже она, нестао је Б92 Инфо, као канал сличног профила, а „остале злоупотребе подразумевају и већ виђене замене редоследа канала“.

„С друге стране, телекомуникационе компаније у Србији финансијски су знатно јаче и моћније од медијских, тако да, као што смо видели у случају Н1, могу да мењају и медијске законе у Бриселу. То нам указује и опомиње нас до које мере не постоје гаранције да ће та њихова моћ бити коришћена у интересу јавности“, наводи она.

Угасити „једину светлу тачку у густом медијском мраку“?

Прича око кабловских оператера захуктала се недавно, након што је Телевизија Н1 објавила да Министарство информисања припрема измене медијске стратегије које ће онемогућити дистрибутерима и њиховим повезаним лицима да производе и поседују своје канале, што ће „онемогућити рад Н1“.

На то је Нино Брајовић, државни секретар у Министарству, рекао да не зна какав ће став радна група за израду стратегије заузети, али да није идеја да се онемогући рад било ког медија. Истакао је, с друге стране, да модел по коме су дистрибутери и медији одвојени јесте тржишно бољи због заштите конкуренције и фер услова на тржишту.

Н1 је потом одговорио да је овакав став лицемеран, јер су у случају Н1 и СББ дистрибуција и производња већ раздвојени, те да је њихова намера да се Н1 одвоји од инвеститора који је повезано лице. Наиме, СББ и Н1 су повезани утолико што имају истог власника – ККР и ЕБРД.

Уколико се тако нешто деси, упозорили су из те телевизије, биће угрожен не само Н1 већ и медијске слободе које су у Србији ионако угрожене.

„Резултат законске одредбе да исти власник не може да има дистрибуцију и продукцију било би гашење Н1 као једне независне и непристрасне телевизије. И у земљама са много већим медијским слободама такво решење не би имало упориште“, наводе за Цензоловку из компаније СББ.

Телевизија Н1 данас представља једину светлу тачку у овом густом медијском мраку и заслужује да сви станемо у њену заштиту, сматра Маја Дивац из Продукцијске групе Мрежа.

Тим пре, додаје, што је ова телевизија 2014. године покренута у потпуности у складу са законом.

„Дубоко верујем да будућа решења у новој медијској стратегији неће довести у питање рад ТВ Н1. Не можете ви једним законом да нешто дозволите, па онда да се после пар година предомислите и донесете нов закон са супротним одредбама који ћете примењивати ретроактивно“, каже она.

Друго је питање, међутим, зашто је таква регулатива донета и зашто је кабловским дистрибутерима или националној телекомуникационој компанији Телеком дозвољено оно што није, на пример, РТС-у, из кога је још 2009. године издвојен емисиони сектор и формирано посебно јавно предузеће Емисиона техника и везе (дистрибутер).

Иако се ТВ Н1 издваја квалитетним радом, реч је о срећном стицају околности, каже Маја Дивац. Баш зато што је могло да буде и сасвим супротно, потребан је додатни опрез када се пишу медијски закони и одлучује о осетљивим питањима која могу имати далекосежне последице.

Бојана Барловац је, међутим, децидирана – ако се промени медијска регулатива тако да дистрибутер и медиј буду потпуно одвојени, то ће бити знак повратка правној држави, па стога Министарство не треба да жмури да не би довело у проблем Н1.

„Моћни власници су показали како могу да промене српске медијске законе у самој Европској комисији. На тај начин је поништена воља законодаваца које су изабрали грађани Србије, а отворен је пут једном медијском могулу који се шири Балканом. Медији као један од стубова демократског друштва треба да служе за пример у смислу поступања у складу са законом и да не подлежу коруптивним праксама о којима они први треба да буду ти који извештавају“, каже она и додаје да нема смисла да извештавате о рушењу правне државе „ако сте и сами на неки начин учествовали у њеном рушењу“.

И док из СББ-а и Н1 наводе да су код њих дистрибуција и производња већ раздвојени, те да је проблем управо у томе што ће могућим изменама закона бити онемогућено кабловским дистрибутерима и њиховим повезаним лицима да производе и поседују сопствене канале, Бојана Барловац сматра да нема суштинске разлике између та два модела.

Наиме, како каже, иако су Н1 и СББ одвојени као различита правна лица, дистрибуција и производња нису одвојене докле год је исти власник.

„Како су они то технички решили потпуно је неважно, јер је један власник. Та ситуација је потпуно чиста. Једино што је нејасно јесте зашто власт баш сад иницира те измене – ако је уопште истина да се та ставка мења у стратегији и законима, као и зашто је дозволила да до тога уопште дође 2014. године, кад је прихватила наметнуте и излобиране измене из Брисела“, истиче Бојана Барловац.

Лекић: Идеја јесте да се угаси једина слободна телевизија

И док се саговорници Цензоловке углавном слажу с тим да ваља раздвојити дистрибуцију од производње, председник НУНС-а Славиша Лекић каже да је овде индикативно то што Министарство, према сазнањима Н1, намерава да раздвоји Н1 од повезаних лица (инвеститора), а не од дистрибутера, јер су они већ раздвојени – СББ не производи програм ТВ Н1.

За раздвајањем правно повезаних лица, каже Лекић, не само да нема потребе већ је из те намере јасно да је реч о политичким притисцима.

„И на медијској стратегији и на сету медијских закона ради се у тајности и без учешћа медијских удружења, што упућује на то да је циљ да се угуши или елиминише једина слободна телевизија, макар и кабловска, на овим просторима“, објашњава он.

Никако не би било добро да публика остане без ТВ Н1, али држава иде у „неку врсту герилске акције“, кршећи правила која је сама прописала, како у овом случају, тако и у случајевима Тањуга, Новости и Политике, закључује Лекић.

Каква је, заправо, европска политика?

Н1 и СББ наводе да у Европској унији бројни дистрибутери имају своје канале – у Великој Британији Sky UK Ltd. има канал Sky News, у Румунији RCS & RDS има Digi 24 News, холандски дистрибутер Ziggo има своје канале, као и дански YоуSee, естонски СТВ АС, а амерички Турнер Broadcasting Sistem има CNN, „и нико нема проблем с тим“.

Маја Дивац ипак истиче да је законска одредба којом се дозвољава да дистрибутери производе програм противна европским стандардима, који подразумевају да се процеси производње дистрибуције и производње раздвајају – како у медијима, тако и, на пример, у сектору енергетике (раздвојене су производња и дистрибуција гаса).

Са овим се слаже и сарадница Института друштвених наука Јованка Матић. Она објашњава да се конкретна решења у ЕУ још увек доносе на националном нивоу и у складу са домаћим потребама, али да општа индустријска политика Европе заиста тежи да раздвоји дистрибуцију и производњу.

„Тренутно законско решење, које се односи и на Н1, није у супротности са европском регулативом, али није ни у складу са општим принципима индустријске политике. Лоше стране тог решења виде се у каналима Телекома (Арена), где се профити веома развијеног оператера користе за повећање броја спортских канала и тиме се у веома неповољан положај доводе остали произвођачи спортских садржаја, као и јавни интерес. И Телеком и СББ тако стварају нелојалну конкуренцију другим произвођачима медијских садржаја, што би могло да има веома негативне последице по све произвођаче“, објашњава Јованка Матић.

У читавој причи се, каже она, сукобљавају различити принципи – економски принцип омогућује кабловској индустрији да повећа добит на овај начин, и у њој се већ примећују опасности од концентрације власништва. Други принцип је плурализам садржаја који је основа за регулативу медијске индустрије, а чији је циљ да обезбеди што већу разноврсност за публику.

Матићева предлаже и решење – у домаћим условима било би боље да се она врсте конвергенције спречи, а да Н1 нађе друге инвеститоре – који нису власнички повезани са власницима дистрибутивне мреже.

Такође, пре било каквих измена закона, препоручује Маја Дивац, за један сто треба да седну све заинтересоване стране и да ово питање заједно анализирају стручњаци, представници медијске индустрије, министарства, радне групе за израду медијске стратегије, али и дистрибутери и произвођачи програма.

Из компаније СББ кажу да с њима досад нико из Министарства није контактирао, као ни са било ким из Н1 или Унитед групе, „иако је потпуно јасно да би такво законско решење имало најснажније консеквенце на нашу групу“.

Они додају и да је Н1 једини информативни канал који би био погођен оваквим законским решењем.

Коперникус: За нас неће бити проблема

Поред СББ-а, раздвајањем дистрибуције и производње погођени би био и Телеком, и његови канали, али и кабловски оператер Коперникус, који у свом саставу има и ТВ КЦН.

Власник ове телевизије Звездан Миловановић, који је истовремено и главни повереник СНС-а за Ниш, каже да је потпуно сагласан с тиме да треба да се раздвоје дистрибутер и произвођач садржаја. Ако се то деси, објашњава Миловановић, за њих неће бити проблема да се прилагоде.

„У овом тренутку ја сам стопроцентни власник телевизије, а мој брат је са 49 одсто власник кабловске. Већински власник је иначе страни инвестициони фонд. Не знам како ће то ићи са повезаним лицима, и са повезаним лицима по сродству, једино би то могао да буде проблем, јер сам у једној фирми ја власник, а власник половине друге фирме је мој брат. Ако ни то не може, и то ћемо да решимо, јер мислим да заиста та два треба одвојити због слободне конкуренције“, каже он, не прецизирајући како ће то тачно решити.