Вести
02. 06. 2017.
У Културном центру у Новом Пазару одржан разговор на тему “Спин је мртав, живео спин"
Спиновати значи заврнути смисао информација
Спиновати значи заврнути смисао информација тако да од једног смисла пође ка другом. Најбоља реч за спин у нашем језику била би манипулација, рекао је Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука.
Професор јена трибини "Спин је мртав, живео спин" у Новом Пазару још рекао како се приче данас упредају толико много као никада до сада у историји, и толико их има да је за три године произведена иста количина информација као у целокупној историји цивилизације. Каже како живимо у “поплави информација, а у тој поплави људи се сналазе како знају: неки пливају, неки су озбиљно зароњени, а неки ће постати жртве”.
У Културном центру у Новом Пазару, 30. маја, одржан је разговор на тему “Спин је мртав, живео спин". То је био трећи у серији од десет разговора које организују ИП Цлио и Покрет Нови оптимизам под називом Медији и Нови оптимизам, а у оквиру обележавања двадесет година постојања едиције Мултимедиа. До сада, разговори су реализовани у Новом Саду, Нишу, Новом Пазару и Суботици, док ће се следећи одржати у Ужицу, Вршцу, Крагујевцу, Врању, Шапцу, Зајечару.
Неке од тема које су биле предмет разговора у Новом Пазару биле су каква је стварна моћ медија данас и да ли су медији још увек “пси чувари” демократског друштва, или су оковани ланцима и тиме условљеног утицаја; који су то центри моћи који утичу на медије и који је утицај псеудо-догађаја на квалитет и истинитост информисања; ко, на крају, заиста обликује медијску сцену Србије; које су технике и тактике причања прича; како медији манипулишу и како се медијима манипулише у Србији.
Менаџер канцеларије ОЕБС-а у Новом Пазару Филип Мекмехон, овом приликом, донирао је едицију Мултимедиа Културном центру, а поклон је примио директор новопазарског Културног цента Хусеин Мемић. Менаџер канцеларије је тиме послао поруку да ОЕБС подржава отворен и инклузиван приступ медијској писмености која се остварује кроз формално и неформално образовање.
Професор на Факултету политичких наука у Београду, Бранимир Стојковић, уводничар у тему, скренуо је пажњу на вишезначност речи спин и спиновање „спиновање, односно спин значи такође и предење, испредање било чега, најпре пређе, а затим и приче. Оно где се спин обогати јесте на нивоу приче, описа неког догађаја, неког феномена, неког политичког јунака“ истиче професор Стојковић.
“Врло је добро за спин да људи данас оптерећени масом информација брзо заборављају ствари. Толико приме делића информација које не знају да ставе у контекст, а немају ни времена да размисле шта то њима значи. И у складу с тим лако је људима или понудити нов податак који је спинован или нову причу каоја је пробитачна за оног који ју је поручио” истиче професор Радојковић.
Фахрудин Кладничанин, програмски директор Академске иницијативе "Форум 10", рекао је да када говоримо о спину то је увек негативно, увек је политичко, увек је прекрајање неке воље, прикривање. “Спиновање је манипулисање крајњим корисницима који желе да чују истину, коју су медији у обавези да пренесу, да би задовољили јавни интерес нас који желимо да чујемо оно што је реално и истинито. Ми у ствари живимо у хиперпродукцији спинова, јер је наше друшто такво да је циљ неког центра који тамо контролише медије и производи информацију, да нас потпуно отргне од реалних токова, да ми апсолутно нисмо свесни релности у којој живимо” истиче Фахрудин.
Јахја Фехратовић, декан Филолошког департмана Интернационалног универзитета, говорио је о културолошкој димензији спина истичући да та идеја није новијег датума, и да је настала у времену када нису постојали други медији осим усменог казивања, односно епске песме.
“Живимо у таквом времену где су најзначајнији и најмаркантнији политички спинови који се користе да би се нанела штета политичком неистмишљенику” рекао је декан и истиче да од друге половине 20. века слободни медији нису постојали ни у Србији ни у југословенском друштву. “Данас је много политичких моћи и различитих политичких утицаја, и зато свако има свој политички медиј и у том медију сервира информацију селективно онако како њему одговара, због чега и јесмо под ударом спинова и најразличитијих информација” закључује професор Фехратовић.
Енес Радетинац, уредник поратала Глас Санџака, рекао је како је најбоље манипулисати новинарима тако што ће се ударити на егзистенцију. “Ако ми дозволимо да политичари које смо ми бирали управљају нама грађанима али и новинарима, онда је проблем у нама, не у њима. Не могу разумети уреднике, а потом ни новинаре који могу себи дозволити да политичар утиче на тај начин да они спинују многе информације. Увек треба да постоји нека граница и они морају да се боре против тога, јер ако се једном подлегне притиску биће све горе” закључује Радетинац
Драган Јањић, главни и одговорни уредник новинске агенције Бета, стао је у одбрану колега “мало је сужен простор да би се данас нашла алтернаива, не могу се наћи медији који би задовољили ваше високе професионалне критеријуме и који вас неће терати да радите нешто што није часно и са тог становишта ја имам разумевања за колеге” али истиче и да без личне храбрости, и то не само у новинарству, већ у било чему, нема никаквог напретка.
Зоран Хамовић, главни уредник ИП Цлио осврнуо се на још један ефекат спиновања а то је стварање моралне панике којом се “остварују услови врло озбиљне друштвене контроле, једног или више друштвених сегмената, јер се долази до тога да једна група оних који су на власти и која контролише медије остварује посредну или непосредну контролу над групама којима хоће да управља”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.