Вести

08. 06. 2017.

Аутор: Перица Гуњић Извор: Цензоловка

Матић: Има индиција да је Милана Пантића убила организована криминална група

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић за Цензоловку говори о томе како је после 16 година расветљено убиство новинара Вечерњих новости из Јагодине Милана Пантића. Матић је навео да је полицијска истрага окончана, да су прикупљени докази о мотивима и осумњиченима, те да је истрага показала да је Пантић убијен управо због свог новинарског рада и истраживачких текстова о корупцији и криминалу у Јагодини и том делу Србије.

Детаљан извештај, каже Матић, полиција је пре десетак дана доставила надлежном тужиоцу у Јагодини, од кога се сада очекује да „у најскорије време донесе одговарајуће одлуке и предузме радње у складу са законским овлашћењима“.

Цензоловка: Пантић је убијен 11. јуна 2001. године у Јагодини, а истрага је тек недавно окончана. До којих је података полиција дошла и који су даљи кораци?

Матић: Са полицијске стране, истрага је стигла скоро до самог краја, докази су прикупљени за мотив и наручиоце. Извршиоци су са територије града Београда и Јагодине. Ово је први пут да је једна од радних група МУП-а предала надлежном тужиоцу заокружени извештај у којем су наведена конкретна имена осумњичених и налогодаваца, као и дефинисање мотива.

Подсетићу вас да је Комисија основана као реакција на чињеницу да протоком времена има све мање шанси да случајеви буду решени и да у некој симбиози полицијског и тужилачког рада, уз подршку нас из медија, дође да откривања убица и налогодаваца.

У овом случају, Радна група МУП-а, уз помоћ БИА, обавила је велики посао и сада је на реду Тужилаштво.

Наиме, имамо тужилачку истрагу и очекивао сам да добијемо конкретно учешће и вођење целог процеса од стране надлежног тужиоца. Предлагали смо да Тужилаштво за организовани криминал преузме овај случај јер, по мом мишљењу, постоји довољан низ индиција које говоре о томе да је реч о организованој криминалној групи.

Уместо тога, Радна група је добила начелна упутства, што води у нова пролонгирања и неефикасан рад. Данас смо, након седнице Комисије, послали писмо Републичком јавном тужилаштву, у којем изражавамо забринутост свих чланова Комисије, као и Радне групе, да на овакав начин неће бити могуће створити кредибилну оптужницу и задовољавање правде. Имамо конкретне предлоге и очекујемо да се и Тужилаштво понаша на исти начин као сви актери у овом послу од националног значаја.

Цензоловка: Рекли сте да мотиви убиства имају везе са Пантићевим новинарским радом. Како се дошло до тог закључка?

Матић: Да, Пантићева ликвидација има директно везе са његовим новинарским радом 1999, 2000, све до 11. јуна, 2001. године. Убиство је повезано са његовим професионалним ангажманом, избором тема, истраживачким новинарством којим се бавио у свом родном граду. На почетку рада Комисије за истраживање убистава новинара, по први пут су прикупљени и систематизовани сви текстови Милана Пантића и анализирани како би се дефинисали могући мотиви и трагови. Анализа рада колеге Пантића помогла је да се јасније дефинишу мотиви. Он је свакако оставио веома убедљив професионални траг и када је реч о борби против корупције. За чланове Комисије, ово је посебно значајан случај јер је реч о суровој ликвидацији сведочења о корупцији у времену када је на власти била демократски изабрана продемократска влада.

Цензоловка: Прошле године је речено да је истрага на корак од расветљавања убиства. Шта је кочило истрагу тих годину дана?

Матић: Тада је речено да је истрага на корак од расветљавања. А завршни корак је подразумевао утврђивање конкретног мотива, разлога због којег је Пантић убијен. Скоро годину дана било је потребно да се из различитих институција прикупи неколико посредних и поткрепљујућих доказа. Не ради се, притом, о спорости администрације или специфичној ситуацији у Србији, о камуфлажи и корупцији, то су посебне теме, већ о посвећености истрази која укључује додатан напор да дођемо до тога што негде стоји, а што нико до сада није тражио, и што нико није повезивао са случајем.

Цензоловка: Да ли сте имали увид у раније фазе истраге? Зашто је толико дуго тапкала у месту?

Матић: Чињеница да је до сада било најмање шест радних група и да је, ако се не варам, више од 30 људи радило на случају убиства Милана Пантића, ништа не значи. Јер ако је први тим лоше урадио посао, ако све што је учињено у првих 48 сати није створило услове за решавање случаја, сваким даном, сваком недељом и годином, драстично се смањивала могућност да се реши случај.

Када се овај процес заврши правоснажном пресудом, верујем да ће бити сасвим довољно материјала да се објасни шта се догодило. Моје уверење полази од тога да није професионално добро одрађен посао онда када је било важно за ургентно решавање случаја. Све време имам осећај да решавање овог случаја, као и случаја Ћурувије, у тренутку када су рађене најважније радње није било циљ који је неспорно потребно и важно решити у најбржем могућем року.

Са сваком годином, важност је опадала. У налету друштвених промена и криминалних догађаја, потискивана је и важност решавања овог случаја.

Мислим да је веома важно што смо имали могућност да потпуно ново лице води радну групу и што су укључени потпуно нови људи који немају изграђена сопствена уверења и који нису били подложни нагомиланим стереотипима које је створило неефикасно реаговање.

Цензоловка: Прошле године на чело групе полицајаца који воде истрагу дошао је Драган Кецман. Зашто је баш он изабран да води групу полицајаца који су радили на овом случају?

Матић: Драган Кецман је водио радну групу која је радила на решавању случаја убиства новинара Славка Ћурувије и резултирала је подношењем кривичне пријаве против извршилаца. Након окончаног посла, указала се потреба да он преузме руковођење радном групом која је до тада паралелно радила на случају Милана Пантића.

Кецман је смањио број полицијских службеника ангажованих на том случају, бирајући тим колега у које је имао поверења, са којима је већ радио и поставио случај на прави пут, одбацујући мноштво опционих мотива и праваца, и дефинисао прави мотив и разлог убиства новинара Пантића.

Године 2014. постављен је за руководиоца радне групе, а у јануару 2015. за начелника УКП ПУ за Град Београд. Дакле, већ је водио радну групу и није се никада поставило питање да ће му сметати нова позиција на челу УКП Београда. Он је са професионалном посвећеношћу, и више од тога, радио на разоткривању убица и налогодаваца и Ћурувије и Пантића, без обзира на позицију унутар хијерархије МУП-а.

Цензоловка: Какве је Кецман промене унео у истрагу?

Матић: Кецман има свој стил рада, зна како одвојити битно од небитног, конкретан је и његова енергија са искуством даје резултат. Број људи је чак смањен за двојицу у односу на све остале радне групе које су радиле на случајевима до сада. Мислим да је искомбиновао младост, знање са техником, упорност и искуство, ослањајући се у највећој мери на колеге из Јагодине.

Улога Комисије је била доста важна. Веома често, кад год је то могуће, у раду Комисије учествовали су сви шефови радних група, како би се упознали са искуствима и са информацијама које би и њима помогле у раду на конкретном случају. Тако је у „случају Пантић“ он често присуствовао састанцима и учествовао својом експертизом и знањем.

У полицијском раду изузетно је важно искуство изнутра, као и знања која су стечена дугогодишњим радом. И претходни шеф радне групе Дејан Пурић даје важан допринос, и као начелник УКП Јагодина.

Цензоловка: Претходних година су се спомињала имена могућих извршилаца, попут Драгана Антића, који је саслушаван у Немачкој?

Матић: У почетној фази истрага које су вођене, постојало је море информација које нису вредноване, већ су неселективно сабиране. Кецман је сузио њихов опсег, одбацио оне ствари које су оптерећивале истрагу до сада, стално су се укруг вртеле фантастичне приче, теорије завере, овај је или онај… Без доказа.

Јако је важно било суочити се са стереотипима. Годинама су стваране легенде о томе да је сигурно овај или онај, да је мотив овај или онај… И ми сами у Комисији имали смо проблем суочавања са тим стереотипима у односу на доказе. Он је са екипом дефинисао приоритете и кренуо у елиминацију неважних, лажних, непроверених трагова, чврсто стојећи иза сваког написаног извештаја, бранећи све написано и урађено, преиспитујући, користећи драгоцена сазнања прикупљена на самом старту – белешке, запажања, описе, кретање, без којих не бисмо били у ситуацији да приступимо решењу случаја. Мислим да је Кецманово искуство и ауторитет у радној групи (где је било и млађих и старијих колега од њега) било веома битно за ову истрагу.

Наводите Антића, он је са радном групом одбацио њега као извршиоца. Остаје чињеница да је заиста нечије сведочење о Антићу, па потом недостатак сарадње немачког Министарства правде, како би се омогућило саслушање Антића, појело пуно времена. Свакако, само саслушање није било кључно за елиминацију, већ свеукупна сазнања чији је битан део било и ово саслушање.

Било је заиста пуно оваквих ситуација које су и претходној радној групи, као и Кецмановој, појеле пуно времена.

Цензоловка: Поменули сте да је улога Комисије за расветљавање убистава новинара била доста важна. На који је начин Комисија учествовала у расветљавању овог злочина?

Матић: Да није било Комисије, ови случајеви би били заборављени. Било је неопходно формирати овакво тело да изврши координацију рада и да укључи новинарску професију да помогне у решавању ових случајева. Јако је важан фокус на случајеве, посвећеност и истрајност. Наравно, веома је важно да постоји простор да се издвоје људи и средства који ће се у дугом временском периоду бавити случајевима, као и решеност да се ради док се не исцрпе све могућности. И да та порука буде пренета свим људима који у томе учествују, као и институцијама.

И у овом случају, предстоји нам тежак рад на стварању убедљиве оптужнице која ће бити неспорна за судски процес и пресуде. Не треба очекивати да ће се све то догодити наредне недеље или у неком кратком временском периоду.

Ово је јединствен случај у свету када је реч о решавању случајева убистава новинара. И то је потпуно јасно и различитим медијским организацијама и УН и УНЕСКО, који се баве феноменом некажњивости за убиства новинара и проналажењем ефикасног начина супротстављања, у првом реду, решавањем старих случајева и превентивом.

Свакако је највећи изазов био како помоћи да се случајеви реше, да све институције раде у оквирима закона и да нико никоме не преузима послове и улоге, да се поштује правна држава и да се добије резултат. Мислим да смо у томе успели. Улога Комисије није у томе да мења постојеће институције, већ да створи нове оквире који ће, имајући у виду правни систем и институције, да доведе до ефикаснијег функционисања, тако што ће помоћи да оно што појединачно одређене институције нису могле, због протока времена, буде надокнађено новом усредсређеношћу и удруживањем снага свих заинтересованих, и државе и новинара.

Мислим да ово може бити модел на којем треба да почива и суочавање са случајевима насиља над новинарима и претњама новинарима. Наша професија је у све сложенијој ситуацији и потребна је и нова креативност и нова динамика у иницирању нових решења заштите сваког новинара, првенствено када је реч о заштити живота, угрожености живота и ометања рада. И када је реч о претњама.

Тренутно имамо процес успостављања, грађења боље сарадње новинарских удружења, МУП-а и тужилаштва, али недостаје оперативно тело које ће координисати, преносити информације, сазнања, такорећи онлајн, са расположивим људима за „брзо реаговање“.

Мислим да брзина промена у нашој професији, светским политикама, захтева да имамо креативна решења која увек морају да уваже најбоље могуће опције за циљеве – квалитетно, објективно, правовремено информисање грађана као јавног сервиса и, са друге стране, ефикасно деловање државних институција као јавног сервиса пар еxцелленце… Без конструктивне сарадње неће бити могућности за ефикасне помаке.