Вести
26. 06. 2017.
Сваки други у свету се информише преко друштвених мрежа
Представљен извештај Ројтерсовог института за 2017. годину. Путем радија и штампе вести прати мање од 10 одсто популације. Друштвене мреже за читање вести у свету користи 50 одсто публике, а највећи пораст оваквог начина информисања бележи се у Сједињеним Државама (51 одсто) и Великој Британији (41 одсто).
То показује извештај Ројтерсовог института за 2017. годину који је прошле седмице представљен на Самиту глобалне мреже уредника (ГЕН самит) у Бечу.
С друге стране, у већини европских земаља бележи се пад информисања грађана путем социјалних мрежа, које упркос томе и даље представљау доминантан начин за праћење дневних актуелности. На пример, како показује извештај Ројтерсовог института, на овај начин се информише 64 одсто Португалаца, 51 одсто Шпанаца и Швеђана, 45 одсто Аустријанаца и 41 одсто Француза и Немаца.
Ројтерсов извештај, који је обухватио 70.000 испитаника у 36 држава на пет континената, показује да је најчешћи извор информисања интернет укључујући и друштвене мреже, потом следи телевизија, па друштвене мреже, док је број људи који прати вести путем штампаних вести и радија на веома ниском нивоу, односно по испод десет одсто. Посматрајући по годинама старости, интернет је доминатан за све категорије од 18 до 44 година, док је једино међу популацијом од 45 година на више телевизија и даље мало у предности. Путем штампе се у свету информише укупно мање од 10 одсто, а највећи проценат је међу старијима од 55 година (11 одсто).
Истраживање указује и на податак да је поверење у вести и друштвене мреже ниско и да су „конзументи вести“ све више зависни од смартфона. На „паметним“ телефонима 46 одсто публике чита вести у кревету, 42 одсто у јавном превозу, а 32 одсто и у тоалету.
Сваки четврти мисли да социјалне мреже раде добар посао када је реч о раздвајању чињеница од „фикције“, док то исто за медије мисли свега 40 одсто испитаника. Један од закључака је и да људи шерују на мрежама информације без читања, као и да у читању вести све мање препознају медијске брендове.
Када је реч о поверењу у медије, највећи степен је међу грађанима Финске, потом Бразила и Португалије, док је најнижи ниво у Јужној Кореји, Грчкој и Словачкој. Велика Британија, у односу на претходну годину, бележи највећи пад поверења у медије, од чак седам одсто. У Великој Британији и САД највећи број медија је лево оријентисан, док је најмања поларизација медија у Немачкој, односно подједнак број медија се налази и на левој и на десној „страни“.
Када је реч о друштвеним мрежама, Фејсбук је и даље доминантан начин информисања, који користи 70 одсто публике оваквог вида умрежавања на интернету. Следи Youtube са 61 одсто, Инстаграм са 24 одсто, Твитер са 20 одсто и Линкедин са 14 процената. Интересантан податак је да је у последњих годину дана скочио проценат људи који за информисање користи апликације за комуникацију, односно четовање, те данас скоро сваки четврти (23 одсто) употребаљава управо њих у информативне сврхе. Whats App користи за вести 40 одсто, Фејсбук месинџер 36 одсто, Снепчет девет одсто, Вајбер седам одсто. Највећи скок од њих, ипак, бележи Фејсбук месинџер – од 28 одсто, који је прошле године за праћење вести користило свега осам одсто.
Такође, бележи се и раст информисања путем мобилних апликација медија.
Плаћање за вести у порасту у САД
Извештај Ројтерсовог института показује да 13 одсто људи у свету плаћа да би читало вести на интернету. Највећи број, али и пораст, је у САД, где је од 2016. године, што се повезује са победом Доналда Трампа на председничким изборима, број људи који плаћају да би читали вести увећан за седам одсто. Што се Европе тиче, највећи број претплатника на вести је у Норвешкој – 26 одсто, а најмањи у Великој Британији – шест одсто. Ројтерсов извештај показује да је највише оних који су претплаћени на вести узраста од 25 до 34 године, а следе они од 18. до 24. године старости.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.