Вести

13. 07. 2017.

Извор: www.slavkocuruvijafondacija.rs

Новинари у Суботици јединствени: Локална власт потпуно затворена

Славко Ћурувија фондација на бурној јавној дебати у Суботици представила анализу локалне медијске сцене: и новинари и грађани истичу утицај власти на медије и указују на недостатак истраживања рада локалне самоуправе и тема које су суштински у интересу становника овог града.

Суботица је, након Пожаревца, други град у којем је Славко Ћурувија фондација (СЋФ) у протеклих месец дана истраживала стање у медијима, квалитет информисања у том граду и проблеме с којима се новинари и медији најчешће суочавају. Резултати тог истраживања представљени су на трибини на Отвореном универзитету.

Извршни директор Фондације Илир Гаши рекао је да је циљ ове анализе локалне медијске сцене био да се види какво је стање у локалним медијима после реформи спроведених претходних година и колико су грађани сада задовољни информисањем.

Поред закључака и препорука које су изнели представници локалних медија, СЋФ је представила и резултате анкетирања грађана Суботице (види оквир).

Јаковљевић: Корупција се најмање истражује

На јавној дебати су, поред Гашија, учествовали Наталија Јаковљевић, новинарка портала Маглочистач из Суботице, и Перица Гуњић, главни и одговорни уредник портала Цензоловка, док је дебату модерирала Марија Вучић, новинарка Цензоловке.

Наталија Јаковљевић је истакла да у локалним медијима грађани могу да добију све информације у вези са комуналним темама, док је видљив недостатак истраживања рада локалне самоуправе.

„Корупција се у Суботици најмање истражује, верујем да је то тако јер новинари локалних медија немају храбрости за то, а претпостављам ни знања. Оно са чиме се Маглочистач највише суочава јесте затвореност локалне самоуправе. Када се позивамо на Закон о приступу информацијама од јавног значаја, претежно добијемо тражене податке, али су они половични и непотпуни. Десило се и да је, када смо преко Медија центра заказали интервју са саговорником из локалне самоуправе, на интервју дошао и представник тог Медија центра да снима разговор“, напоменула је Наталија Јаковљевић.

Сви новинари, уредници и власници суботичких медија су раније, током индивидуалних разговора са представницима СЋФ, као главни проблем навели лошу сарадњу са локалном самоуправом, истакао је Перица Гуњић, главни и одговорни уредник Цензоловке.

„Разговарали смо са представницима десетак медија и сви су нам рекли исто – да је локална самоуправа потпуно затворена за медије. Мишљење је неподељено, чак независно од тога да ли су саговорници били из медија склоних владајућој странци на локалу. Поред тога, градски буџет за медије драстично је смањен у односу на период од пре неколико година. Пре приватизације, Град је за медије издвајао око 60 милиона динара годишње, од тога је са 40 милиона било за Радио Суботицу (тада у власништву Града), док је остатак додељиван свим другим локалним медијима путем конкурса. Данас сви медији конкуришу за нешто више од 20 милиона динара, од чега један део оде и националним медијима који поднесу пројекат. Новац углавном добијају медији блиски власти“, пренео је Гуњић основне закључке донете током разговора са представницима суботичких медија.

Према информацијама које су представници локалне самоуправе изнели на претходном, затвореном скупу представника суботичких медија и СЋФ, од почетка године је одговорено на више од 200 новинарских питања. Они тврде (што су учесници трибине оспоравали) да су одговорили на сва медијска питања, а да свакодневно медијима достављају два-три одговора.

 Фондација посвећена локалним медијима

„У овом тренутку чекамо да почне с радом радна група при Министарству културе и информисања која ће у наредних неколико месеци произвести медијску стратегију. То је петогодишњи документ који у солидној мери дефинише начин развоја медијског сектора у Србији. Претходна стратегија је важила од 2011. до 2016, а требало је да ова буде готова још крајем прошле године“, истакао је Илир Гаши.

Он је најавио да ће Славко Ћурувија фондација резултате истраживања у осам градова у Србији предочити доносиоцима одлука на републичком нивоу како би што реалније сагледали стање информисања на локалу.

„Ми желимо да тај национални документ узме у обзир шта се то заиста догађа у Србији и какав је квалитет информисања грађана“, рекао је Гаши.

Трибини је, у име градске управе, присуствовала Татјана Милошевић из Медија центра, која је казала да је затвореност управе субјективни осећај новинара, те да је данас ситуација боља него што је раније била. Она је демантовала наводе новинара да је локална самоуправа затворена за медије, те истакла да се труде да одговори буду што комплетнији и што брже достављени.

„Од јуна прошле године до данас одговорено је на сва питања на званичном градском порталу из услуге ‘Питајте градоначелника’. Грађани на одговор чекају најдуже три дана, и нема ниједног питања на које није одговорено. То су показатељи да се ипак нешто мења набоље. Локална самоуправа ради транспарентно, и обострано је корисно функционисање преко градског Медија центра, првенствено ради истинитости информација“, истакла је Татјана Милошевић.

На питање зашто су седнице Градског већа увек затворене за јавност, Милошевићева је одговорила да је то из техничких разлога, јер се данас седнице често одржавају телефонски.

Сиромашни мегафони власти

Јавна трибина је великим делом окупила бивше новинаре локалних медија, представнике цивилних организација и грађане, који су се сложили да су медији, иако постоји релативно добро информисање о свакодневним, комуналним темама, углавном у колаборацији са локалном самоуправом, којој служе као мегафони.

„Суботица има предугу историју записничког новинарства, а кривицу за то сносе искључиво сами медији јер не показују ни најмању жељу да се баве послом за који су плаћени. Најбоља слика медија у Суботици јесте управо ова јавна дебата на коју је дошао представник само једног локалног медија, интернет портала“, изнео је новинар Златко Ромић.

Истакнуто је да програми који се нуде не отварају конфликтна питања у односу на власт, и да се благонаклоно гледа на саговорнике који долазе са владајућих позиција.

Бивша новинарка Татјана Љубић приметила је да постоји разлика између информативног програма, који, како је рекла, није толико лош и кроз који се просечан грађанин може информисати о ономе што је њему важно, и такозваног дебатног програма – који не постоји у Суботици. Такође, како је речено, лоше финансијско стање у медијима довело је и до знатног пада броја запослених и до сиромашнијег медијског садржаја.

„У суботичким медијима је дошло до катастрофалне ерозије кадровске структуре, и данас сви мисле да могу да буду новинари. Сматрам да би у предлогу стратегије требало инсистирати на томе да се новинарство врати професионалцима и људима који се образују за тај посао“, казала је Татјана Милошевић из градског Медија центра.

Љиљана Елек, која се три деценије бавила новинарством, присетила се да су новинари у претходном периоду, када су желели да добију информацију у било којој градској институцији, директно звали особе које су одговорне за одређену област и информација би била дата истог момента.

„С доласком на власт Српске напредне странке врата су медијима потпуно затворена, и од многих колега сам чула да пролазе кроз невиђене муке да добију било какву информацију, већ им се сервирају дугачки и бесмислени одговори. На тај начин, чак и ако хоћете да имате добре локалне медије, тешко да ће они бити ажурни“, рекла је Љиљана Елек.

Покренуто је и питање пројектног суфинансирања медија, које су неки учесници дебате оценили као бесмислено, јер се већина пројеката не бави јавним интересом и не постоји њихова евалуација. Састав комисија за оцењивање пристиглих пројеката је дискутабилан, а како је речено на трибини, новац из буџета Суботице за суфинансирање медијских пројеката  требало би да се додељује искључиво суботичким медијима.

„Маглочистач не аплицира за средства на локалном нивоу јер се не слажемо са начином одабира чланова комисије која одлучује о расподели новца. Већи део новца се опредељује за медије који су блиски власти, који су некритични и који неће никада загребати испод површине. Управо због тога пројектно суфинансирање нема смисла, зато што нису постигнути планирани ефекти“, казала је Наталија Јаковљевић, док је Мирана Дмитровић похвалила прекид лоше праксе где су јавна предузећа и установе имали могућност да из свог буџета плаћају медије да позитивно извештавају о њима.

С обзиром на националну шароликост Суботице, и сходно томе велики број мањинских медија који имају седиште у Суботици, на трибини је истакнут проблем „гетоизације“ ових медија, па они не комуницирају између себе и немају критичку дистанцу према власти. Ови медији су посебно суочени са аутоцензуром, јер на њихову уређивачку политику велики утицај имају национални савети.

На самом крају трибине прецизирано је да ће се Славко Ћурувија фондација залагати за то да заједничке препоруке актера локалне медијске сцене буду узете у обзир приликом дефинисања нове медијске стратегије.

Задовољни информисањем, али не и новинарима

Према резултатима спроведеног истраживања које је укључивало 200 испитаника, Суботичани се највише информишу путем националних телевизија, али и даље велики проценат грађана гледа локалне телевизије.

Локални портали и друштвене мреже доминирају тек код једне петине испитаника.

Више од 80 одсто грађана Суботице рекло је да је задовољно информацијама које добијају из локалних медија, а чак половина њих није приметила никакве ефекте приватизације у медијима.

На питање колико се новинари локалних медија придржавају новинарских стандарда и етичких кодекса, преко 60 одсто испитаника одговорило је да су новинари под политичким утицајем, што се коси са првобитним одговором да су задовољни пласираним информацијама.

Грађани Суботице сматрају да су најважније теме о којима локални медији треба да извештавају – комуналне теме, пољопривреда и привреда, рад локалне самоуправе, као и корупција и злоупотребе.

Као највећи проблем у локалним медијима, испитаници су апострофирали непрофесионалност новинара, утицај политике, необјективност новинара, неактуелност тема, као и недостатак забавног и образовног програма.