Вести
18. 07. 2017.
Адио, Политико, где год да си
"Најстарији дневни лист на Балкану" се не либи да отвори стране заговорницима свега и свачега, па и непостојећим "форензичким психијатрима" који постоје само у умовима следбеника јединих правих истина. Ако вам до сада није било јасно шта све могу да буду "лажне вести" или, како је већ одомаћено, врхунци fake news индустрије, сада можете да научите још једну лекцију. Предавач је "најстарији дневни лист на Балкану", како се сам представља, а лекција је врло једноставна, само много, много застарела.
Отприлике као наставни програм информатике и компјутерских наука у основним школама. Само што нам се нуди и трешњица у виду додатне наставе: како створити аутора од непостојећег бића.
Корак број 1: одабери тему о којој се највише говори и пише протеклих дана. Не Фијат и штрајкови, не Тачеровске примедбе свеже премијерке упућене "политички изманипулисаним" радницима, као ни пасивно-агресивне молбе новопеченог председника, упућене им право из Америке. Ни случајно нешто о брзопотезно изабраним члановима Агенције за корупцију чије биографије откривају неке стручне грехове из младости, али боже мој, младост је и време кад се греши.Не, одаберите нешто о чему ама баш свако има мишљење, стручно или лаичко, аргументовано или не, свеједно. Већ сте ионако стекли пратиоце објављујући ставове особа које су селебрити статус стекле врхунски лицемерном самопромоцијом која се уздигла до небеских висина захваљујући, између осталог, и лењости струке да јој се аргументовано успротиви. Дакле, читалаца ће бити, самим тим и кликова на све што се и даље буде писало о теми насиља у породици у земљи Србији.
Корак број 2: Сад већ више није важно колико ће се и где писати, тема је заживела. У ова тешка времена, ретки су скрибомани са иоле стручности који су спремни да посвете време истраживању, анализирању и закључивању - сем оних који су то већ урадили. Зато је идеална рубрика у стилу писма читалаца, која се у данашњој верзији "најстаријег листа на Балкану" зове "Погледи" и дели простор са омиљеном рубриком пасионираних читалаца папирних новина, својеврсном Фејсбуку званом "Међу нама".
Корак број 3: Генерички наслов који малчице провоцира јер је, у овако подељеној теми, ни ту ни тамо. Уводна реченица, лењи мишмеш подсетник на злочине почињене претходних дана, и онда, таман кад је читалац уљуљкан у помисао да ће сазнати можда нешто што до сад није написано - бум: "агресивне феминисткиње" које трагедије користе "за своју политичку агенду". Без цитата, без имена, без описа агенде, него онако "групално", како је то говорио један од очигледно веома писмених уредника из доба "Војка и Савла" деведесетих. Онда када смо мислили да "најстарији дневни лист на Балкану" не може ниже да падне.
Океј, сад већ свако мора да прочита наставак текста, било да се онлајн свађа или слаже са аутором, било да напише свој став за "Међу нама". И сад следи једноставно правило факе неwс индустрије: остати на линији којом се прича почела, убацити евентуално једну помирљиву реченицу, у овом случају типа "насиље је насиље, без обзира ко га чини". Па онда још мало лицемерних бљувотина које не доказују ништа, нити су било како аргументоване: "сва чедоморства (убиства беба) свуда у свету чине искључиво жене, а готово никада мушкарци.
"Логика је, очигледно, губљење времена. Ако је нешто искључиво везано за нешто, онда не може да постоји "готово никада". Али кога брига, реченица звучи. Као и остале, збрда-здола набацане чињенице, бројке и статистике без икаквих аргумената и потврда. Кад нема логике, може и без бројки, ионако је све то заморно. Зато је ту још пар флоскула о "језику мржње према мушкарцима", који, ваљда, заступају оне горепоменуте "агресивне феминисткиње". И закључак, једнако генерички и бесмислен као и већина речи натрпаних у ово што се зове текст.
Корак број 4: Време је за трешњицу. А она је овог пута мушког рода, и зове се, каже најстарији лист на Балкану, др Петар Величковић, форензички психијатар, судски експерт за поверавање деце, Монтреал, Канада. Има и слику човек, проседи мушкарац, средњих педесетих рецимо, онако, спортски ноншалантан, просто улива поверење.
И ту би се лекција о лажним вестима завршила да живимо у диносаурском добу пре интернета. Можда би се, као и данас, нашао неко коме би било помало необично да чита овако конзервативно-мачистичке ставове стручњака који ради у земљи где је питање насиља у породици, а посебно насиља над децом, једно од најважнијих и у правном и у социјалном систему. Нама је лакше и брже - кратко Гугл детективисање не проналази особу тог имена ни у списку овлашћених канадских психијатара, ни на "професионалном" Фејсбуку, Линкдину.
Писали смо и Канадској академији психијатрије и права, и док чекамо одговор, најстарији дневни лист на Балкану је склонио текст са сајта.
Али интернет је враг - има оно нешто што се зове архива, а ту је и претраживање фотографија. И, не лези враже, неухватљиви доктор Величковић је трострука, можда и вишеструка личност. Једна душа у три и ко зна колико тела.
Да ли то једно тело припада првенствено немачком глумцу Андреасу Кауфману, 60-годишњаку просечне висине и тежине који говори шпански и свира гитару и саксофон, воли фудбал и скијање и често гостује у разним рекламним кампањама? Можда је тајни живот Кауфмана у ствари форензичка психијатрија и писање на српском? Зашто ли то није додао у CV? Да ли му је најстарији дневни лист на Балкану нешто платио? Хоће ли му хонорар бити уплаћен у еврима или канадским доларима? Да ли ће бити плаћен и хонорар фотографу који је снимио портрет Кауфмана, ево пише лепо, Ђузепе Ариги? Знамо да су фотографи осетљиви на позајмљивање њихових дела без питања.
Рукописи не горе, најстарији дневни листу на Балкану. Можете се следећег дана извињавати читаоцима и бесплатно им поклонити претплату на годину дана, десет огласа и летовање у Монтреалу, али титула освајача првенства у fake news такмичењу, бар данас, 18. јула 2017. године, припада вама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.