Вести
07. 08. 2017.
Драгану Бурсаћу поновно пријете смрћу због текста на Al Jazeeri
Колумнисти Al Jazeere Balkans, Драгану Бурсаћу упућене су поновно пријетње смрћу, а овог пута због текста „Шутио сам док је Бихаћ гранатиран“, у којем се он присјећа трогодишње опасаде Бихаћа који је био опкољен са једне стране од Војске САО Крајине, а са друге од Војске Републике Српске и акције "Олуја" која је потом услиједила.
Бурсаћ опсаду Бихаћа описује из перспективе мобилисаног припадник ВРС-а. У колумни наводи како нема оправдања за ниједан злочин почињен током рата у БиХ, те да се народи на овим просторима морају суочити са прошлошћу.
Корисник Фејсбука се погрдним ријечима обратио колумнисти Ал Јазеере, запријетивши му да се “неће наносати главе“.
Бурсаћу су и раније упућиване пријетње смрћу због текста „Слави ли Бања Лука сребренички геноцид?“, у којем износи своје стајалиште о скупу подршке Ратку Младићу, оптуженом за најтеже злочине почињене у БиХ, који је био најављен за 11. јули, дан у којем се обиљежава годишњица сребреничког геноцида.
Школски примјер кривичног дјела
“Јутрос, око 7:00, сам добио експлицитне пријетње смрћу. Овог пута је то особа с именом и презименом која очигледно постоји. Мислим да је мотив типични националистички порив. То је школски примјер једног кривичног дјела. Отишао сам наравно у Министарство унутрашњих послова Републике Српске и пријавио то, али нажалост већ сам у МУП-у домаћи и нажалост осјећам се као изгнаник у сопственом граду. Тај осјећај већ и смара човјека“, каже Бурсаћ за Ал Јазеере-у.
Након пријетњи упућених након текста „Слави ли Бања Лука сребренички геноцид?“, Бурсаћ је одлучио да на неколико дана напусти Бања Луку, а сада размишља о истом кораку.
“Ја стварно не знам шта да мислим. Ако полиција и Удружење новинара кажу да би било боље да се опет склоним, да будем избјеглица из сопственог града, 22 године након рата, онда хоћу. Све је то чудно, око вас је све мирно, а ви сте у неком стању неуротске агоније, иако не би требали бити. Али морате једноставно размишљати о својој породици, гдје на неки начин њима стављате мету на чело својим радом. Али, наравно то неће ни најмање утјецати на мој рад и моје трагање за истином. Колико год она била болна и колико год вријеђала некога, истина је истина. Али што се тиче неког физичког присуства, не знам да ли ћу сутра бити у Бањој Луци. У овом тренутку не могу то да кажем“.
Бурсаћ наводи каже како у МУП-у РС-а јесу били кооперативни, али да се та сарадња своди на футур-будућност.
МУП не улијева повјерење
“Биће,видјећемо... То не улијева неко повјерење, поготово због чињенице да су се прве пријетње након текста на Al Jazeera десиле прије мјесец дана, а ја још увијек нисам добио неке повратне информације. Данас сам у МУП-у питао људе шта се дешава, а они говоре да је то у процедури. То је неки административни рјечник који ништа не каже. Тако да ви не можете сазнати докле је тај случај, а већ имамо нови случај који је прилично експлицитан. Баш ме занима како ће МУП радити на овом случају, јер се овај пут ради о особи са именом и презименом“.
Подсјећамо, корисник Facebook-а, који користи nickname „Чаруга Станисављевић“ погрдним се ријечима обратио Бурсаћу поводом текста „Слави ли Бања Лука сребренички геноцид?“, поручивши му да ће „доћи на пенал“, али и да је „пенал досуђен“. Такву су поруку пријетњом смрћу оцијенили у Удружењу БХ Новинари те одмах позвали надлежне да реагирају.
И сам Бурсаћ се тада покушао обратити, путем заштићеног броја телефона, полицијском службенику задуженом за такве пријетње, но није успио добити полицајца.
Повод да добије такав број јесте био један напад, такођер пријетње смрћу којег је добио раније.
Позвао је тада надлежне органе да учине све, „на првом мјесту да санкционишу онога ко пријети и пруже сву могућу заштиту колеги, јер лични и јавни став о било ком друштвеном проблему јесте и право, и обавеза новинара“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.