Вести
29. 08. 2017.
Сујетни НИН, лажљиви Блиц
Нисам очаран листом „Данас”, не слажем се с његовом уређивачком политиком, али га - поштујем. Пре свега због професионализма!
(О мом „Сведоку”, наравно, као и сваки надобудни и пун себе новинар, уредник и власник, мислим да је професионалан, стварно независтан, не подмеће и о другима не пише по намруџби већ по принципу који заступа 1198 бројева и недеља што не мислим себи, не радим и дмгима.)
Погођен трагичном вешћу да је преминуо бард српског новинарства Миливоје Глишић, од 2009. стални колумниста „Сведока", који је из броја у број, преко 400 пута објављивао своја промишљања о нашој сумомој стварности и неизвесној будућности, погледах портале и новине - да ли су, и како, обавестили јавност о одласку једне од последњих легенди Гутенбергове измишљотине и српских новина.
Почећу од Недељних информативних новина (НИН):
Некад угледни недељник - данас није. Некад, најтиражнија периодична новина - данас далеко од тога.
Некад му се веровало - данас мрка капа. Неки од његових новинара (ако их тамо уопште има?), како су саопштили, са свог Твитер налога, одаслао је вест о смрти Миливоја Глишића, полуистиниту и у бити- нетачну:
„Умро Миливоје Глишић, колумниста НИН-а и бивши амбасадор СРЈ у Аустралији!”
Шта је у томе нетачно?
Права и истинита вест гласи- умро је Миливоје Глишић, колумниста “Сведока”, и бивши новинар Вечерњих Новости, “Осмице”, НИН-а и бивши амбасадор СРЈ у Аустралији?!
Рећи ћете - ма, нема везе, не закерај... умро човек. Међутим, управо је реч о том човеку- Миливоју Глишићу.
Наиме, неки од садашњих уредника некад угледног НиН-а, на све начине покушавали да Глишића преобрате и врате у НиН откадје 0д2009. године (по повратку из Аустралије) почео да пише за „сљ’.
Није Глиша желео у НиН, а зашто - ја знам, рекао ми је, али и у НИН-у знају, али крију.
Овако како су учинили, а учинили су, преварили су своје читаоце, обманули их (по ко зна који пут) и покушали да украду идентитет сад већ мтвом барду српске жумалистике, Миливоју Глишићу.
Нека им је на част, а Глишићу, вечна слава! Е, онда наступа онлајн-Блиц на сцену. По свим канонима аматеризна, „копи пејстом” преноси НИН, иако и тамо знају да Глишић редовно пише, не у НИН-у, него у Сведоку.
Позвао сам свог старог другара још из доба кад је радио у „Борби” ајау Новостима, Веселина Весу Симоновића и објаснио му о чему се ради.
- Дињо, ево ти мобилни уредника онлајн Блиц-а, човек се зове Марко Стјепановић. Исправиће вест, реће ми Веселин.
Окренем 065 333.... ијави се господин Марко Стјепановић.
Да скратим, објасних му да је Глишић последњих осам година колумниста „Сведока”, а не НИН-а и да га молим да то исправи.
- Видећу то, исправићемо, рече Марко. И, наравно да - није.
Дакле, господин уредник Марко Стјепановић је слагао, не трепнувши, и мене, а да читаоце Блица и не помињем.
И, што је још трагичније, лаж су поновили и у штампаном издању Блица. Дакле, имали су времена да промене, али оставили су лаж - „Преминуо колумниста НИН-а и бивши амбасадор...
“Копи пејст новинарство је чудо: па томе нису одолеле ни напредне Вечерње Новости. Истина, сетили су се да је радио у Новостима, поменули су и НИН, али само они знају зашто - „Сведок" у којем је Глишић писао и објављивао осам година (последњи текст 34. јула 2017.), наравно нису ни поменули!
Тамо, у Новостима, нисам ни звао, јер објективно некад највећи лист у Југославији у којем сам сам с поносом радио четврт века или 25 година и један дан, данас је новина, која ваљда једина у свету нема главног уредника, а на шта личи, одмах се види да и уредницима треба уредник!
Слично, у у најстаријем листу на Балкану, старој дами, Политика...Да не помињем традиционалне „обожаваоце” Сведока - Б92, Бету...
Поштовани читаоци „Сведока” мој пријатељ, додуше - „само“ 46 година, Миливоје Глишић Глиша је знао где ради и за кога. То су знали и знају читаоци Сведока. Ово што су урадили медији - ма колико можда деловало мало - само је мали пример бешчашћа и/или незнања које је захватило све споре некад угледне професије и српско новинарство.
„Копи пејст новинарство је на сцени и то је будућност, али ограничена. Само док имају одакле да преписују.
Кад не буде, па неће ваљда да преносе глупости и себе да преписују?
Истина, папир трпи све, али побуниће се и папир.
П. С. Приметили сте да се „Сведок” није претерано мешао у медијски рат Курир - Александар Вучић (Информер, Српски телеграф, Политика, Пинк, Хепи...)
Нисмо писали ни о чињеници да продавци новина скривају Курир од очију читалаца, по некој (зна се и чијој) незаконитој одлуци. А да се Курир скрива на киосцима, поготово највеће дистрибутерске мреже у Београду - скрива се.
Обратите пажњу: Редакција “Сведок” и ја као власник магазина, водимо донкихотску борбу са газдама највеће дистрибутерске куће у Београду на тему - скривања Сведока на киосцима широм Србије.
Пошто ничија не светли до зоре, неће ни њихова и његова...
Разумем ја газду бројних киосака у Београду, да свесно кршећи закон о слободној трговини, истовремено „гурајући“ напредњачка чеда Информер и Експрес - штити себе и свој бизнис.
Али, то што штити „своје дупе” не даје му за право да завлачи руку у туђ посао и туђи џеп. Он је ту да производ презентира купцу, који ће да одлучи да ли ће или неће да га купи...А не да уводи својеврсну цензуру на киосцима.
Уз то, ако неке новине раде противнарода и државе, постоји надлежни државни тужилац, па нека такве новине забрани!
Али, очито, пре би се рекло, не сме. Овако, испод жита је - боље и на кратке стазе - ефикасније.
Треба убити гласника. Зар не?
Уосталом, лаж је одавно победио ној. Забијајући главу у песак!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.