Вести

15. 09. 2017.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Фокс и Трамп: Новинарско истраживање уз подршку Беле куће

Прича за коју је амерички телевизијски канал Фокс пролетос веровао да ће бити „права бомба“ заиста је на крају детонирала, али тамо где је моћна америчка медијске кућа најмање очекивала: на пољу сопственог кредибилитета и, што је по њих горе, газдиних пословних интереса.

Објављена у мају на сајту Фокса, па повучена после само недељу дана уз нејасно образложење, та, испоставило се, неистинита прича довела је ту кућу на суд, а британске власти под велики политички притисак да затраже додатне провере пре доношења одлуке о томе да ли да матичној компанији Фокса, 21st Centry Fox (у власништву Руперта Мердока) омогуће да за 15 милијарди долара откупи преостали удео у телекомуникационом гиганту Скају.

Упустити се у новинарско истраживање, хм, тврдње коју промовишу опскурни сајтови с теоријама завера јесте нешто што заслужује подизање обрва унутар еснафа и што по правилу намеће питање – о, зашто, побогу, баш та тема?! Истина, сумњичавост према званичним верзијама догађаја нипошто не спада у новинарске мане. Проблем је, међутим, када новинарски задатак има унапред зацртани циљ – да ће се наводи (из теорије завере) на крају свакако доказати/показати истинитим. Чак и по цену кршења елементарних професионалних постулата, попут  измишљања навода круцијалног саговорника. А то се управо догодило с Фоксовом причом.

Да ли је и како је дошло до тога да се у тексту нађу измишљени наводи саговорника, захваљујући чему је медијска бомбастична прича дала једној ноторној теорији завере приличан легитимитет, о томе ће људи из Мердоковог медијског чеда имати шта да кажу на суђењу по тужби коју је 1. августа поднео наводно круцијални саговорник у Фоксовој причи.

Америчку јавност, колико и поједине британске парламентарце који су, очито, ужаснути могућношћу да бескрупулозни Мердок значајно увећа свој медијски утицај, посебно ће ипак занимати да чују одговоре на наводе из тужбе – да је објављивање приче имало искрену подршку Беле куће и да је циљ њеног објављивања био да се кроз демантовање званичне верзије једног прошлогодишњег убиства заправо ублажи притисак на председника Трампа.

Уместо њихове приче, Фокс је постао још један медиј који је доспео у ударне вести чиме је изнова отворена дебата о медијима у САД – о томе каква им је улога, чије интересе штите, те о њиховој све очитијој (не)објективности.

Председник Трамп је прочитао причу

Оно што је за вашингтонску полицију убиство 27-годишњег Сета Рича, 10. јула 2016, био фатални исход покушаја разбојништва, за теоретичаре завера је после само неколико недеља постало – убиство с политичком позадином.

По познатој мустри, теоретичари завере олако су „сабрали два и два“: Рич је, наиме, радио у Националном комитету Демократске партије (ДНЦ) где је, поред осталог, развијао апликацију која би олакшала бирачима проналажење бирачких места, а ни две недеље након његовог убиства Викиликс је објавио око 20.000 мејлова с хакованог сервера ДНЦ (касније и мејлове шефа кампање Хилари Клинтон). Случајност? Па, не бисмо рекли, закључили су убеђено инжењери теорија завера.

Просута сумња у званичне верзије – најпре Ричовог убиства, а онда и у закључак америчке обавештајне заједнице о томе да иза украдених мејлова стоји Русија, дуго није излазила из опскурних кутака интернета. А онда је Фокс одлучио да је истражи. Да, дакле, истражи „тврдњу“ о томе како је Сет Рич убијен након што је откривено да је управо он поскидао компромитујуће мејлове високопозиционираних званичника у централи демократа и потом их проследио Викиликсу.

Фокс своју причу објављује 16. маја, након – наводно – вишемесечног истраживања која је спровела награђивана новинарка Малија Зимерман. Позивајући се на анонимног истражитеља ФБИ-ја који је видео извештај о садржају Ричовог компјутера, Зимерманова открива да је Сет Рич путем мејла остварио контакт с Викиликсом. То је, дакле, решено, идемо даље.

За свој други извор Зимерманова узима Рода Вилера, приватног детектива с полицијским стажом, али и повременог коментатора на Фоксу, којег је извесни Ед Бутковски, бизнисмен и Трампов фан, унајмио да истражи Ричово убиство.

Две су Вилерове тврдње дале тексту бомбастичан тон: да је његова истрага показала да је било размене мејлова између Рича и Викиликса и да неко моћан – политичари у Вашингтону, у ДНЦ или у тиму Хилари Клинтон – не дозвољава да се истрага о убиству настави.

Вилер тврди да су му те тврдње стављене у уста, да су исфабриковане. Након његовог демантија и демантија осталих прозваних, Фокс је 23. маја – када се прича попут вируса већ проширила по медијима и порталима наклоњеним републиканцима, а чак је и на самом Фоксу доминирала ударним политичким емисијама – повукао причу, уз образложење да прича није урађена „у складу са професионалним стандардима те куће“. Најављена је и интерна истрага, али су главешине Фокса одмах биле на стајалишту да не постоје „конкретни докази“ о томе да је новинарка Малија Зимерман погрешно пренеле Вилерове речи.

Најинтересантнији део тужбе коју је Род Вилер поднео против Фокса, Малије Зимерман и Еда Бутковског јесу приложене поруке које је добијао од Бутковског. Два дана пре објављивања приче, Бутковски тако обавештава Вилера да је председник (мисли на Трампа) прочитао причу „и да жели да она буде брзо објављена“. Ту су и инструкције за давање интервјуа након објављивања „бомбе“: да су Вилер и Зимерманова доказали да Руси нису хаковали ДНЦ и да отуда нису ни утицали на исход председничке кампање.

Бела кућа је одбацила наводе о учешћу председника у завери, али је бивши прес секретар Беле куће Шон Спајсер потврдио америчком Националном јавном радију (НПР) да је месец дана пре објављивања приче од Вилера и Бутковског информисан о истрази Ричовог убиства. Ед Бутковски пак тврди да се „шалио“ при помињању Трампа у спорној поруци Вилеру.

Фокс, Трамп и остали пријатељи

Род Вилер у свој тужби тврди да је измишљање његових изјава требало да послужи томе да се одвуче пажња од (пре)доминантне теме у америчким медијима, а уједно веома оптерећујуће по председника САД – о шуровању Русије и Трамповог тима током председничке кампање, те, последично, о истрагама које се о томе воде.

Фоксова прича се, занимљиво, појавила баш у јеку бурних реакција на одлуку Доналда Трампа да смени директора ФБИ Џејсма Комија. Сам Трамп је убрзо признао да му смета истрага коју је ФБИ водио о умешаности Русије у председничку кампању и све у вези с тим, у чему је сам председник иначе видео искључиво острашћени „лов на вештице“.

Пред Фоксом није лак задатак – треба да одагна утисак јавност о томе да је у самом иницирању истраживања позадине убиства Сета Рича постојао мотив да се, не бирајући начине, помогне председнику Трампу.

Тезом о слободном избору тема за истраживање, свако други би вероватно успео да се колико-толико опере. Фоксу ће то пак теже ићи.

Ево и могућих разлога. Није, наиме, непознато да је Фокс једини кабловски њуз канал у САД који је наклоњен Доналду Трампу – у маниру „државне телевизије“, злурадо тврди конкуренција.

Симпатије су очигледно обостране – Трамп, рецимо, не пропушта прилику да истакне како редовно гледа емисију „Фокс и пријатељи“, чак о томе воли и да твитује.

Вероватно нико није толико добро разобличио хемију која влада између Трампа и емисије „Фокс и пријатељи“ као портал Вокс који је недавно објавио истраживање током којег су анализирани транскрипти емисије у протеклих 17 месеци! (Ако ни због чега другог, само због ове посвећености прегалништво „воксоваца“ заслужује респект.)

Поредећи однос према Трампу пре ступања на дужност председника САД и након тога, Вокс, поред осталог, закључује да циљ емисије више није комуникација с публиком, већ са председником, те да водитељи уобичавају да поручују Трампу шта би они радили у датој ситуацији.

У анализи се наводи и анегдота кад су водитељи позвали Трампа да им сигнализирањем (паљењем и гашењем светла у соби) стави до знања да је пред ТВ екраном! У једном тренутку, камера која покрива Белу кућу бележи како се у једној соби заиста пали и гаси светло! Након што је један од водитеља рекао „хвала, председниче“, уследило је признање да је реч о обичном видео-ефекту.

Није, такође, тајна да Трамп и Руперт Мердок негују пријатељске односе. Медији Мердока чак описују као незваничног председниковог саветника: један од савета које је наводно упутио Трампу био је да отпусти Стива Бенона, главног стратега у Белој кући. Иначе, од прошлог месеца Бенон више не дужи канцеларију у западном крилу Беле куће.

Захваљујући порталу Политико, који је недавно објавио комплетан транскрипт интервјуа који је Трамп дао Волстрит џорналу (такође у власништву једне од компанија Руперта Мердока), јавност је могла да прочита пасаже који упућује на блиске односе главног уредника листа Џерарда Бејкера са Трампом, али и његовом ћерком Иванком.

(„Лепо је било видети вас пре неколико недеља у Саутемптону“, рекао је Бејкер усред интервјуа Иванки Трамп реферишући на дружење на џет-сет журки у Хемптонима, елитном делу Лонг Ајленда).

WСЈ је, иначе, својим читаоцима понудио тек обрађене делове интервјуа у којима Трамп говори о горућим темама.

„Држите се оног што у тексту пише“

Си-Ен-Ен, који је Фоксов љути ривал, недавно је због озбиљних пропуста у раду на причи – тешко је поверовати у то, али радило се о наводним везама руског инвестиционог фонда с појединцима из Трамповог окружења! – морало да напусти троје истраживачких новинара. Закључено је да нису били поштовани стандарди у процесу који нужно претходи објављивању истраживачких прича. Си-Ен-Ен је, наравно, био приморан да причу повуче са свог сајта.

У екосистему у коме се мејнстрим медији сумњиче да се налазе на бранику превасходно политичких агенди и интереса, случајеви са Фоксом и Си-Ен-Еном могу да изазову само још већи зазор од медија. У утиску да све мање брину о интересима грађана и јавности, медијима за своје киксеве одавно тешко могу да прођу објашњења о људским грешкама, несмотрености, потреби да се буде најбржи, увек испред других итд.

Биће то свакако још теже ако се на предстојећем суђењу Фоксу докаже да је новинарка Малија Зимерман заиста послала Роду Вилеру поруку након што јој је овај приговорио због измишљених цитата, која гласи: „Прочитајте још једном текст који смо вам послали синоћ (са лажним цитатима) и држите се тога што пише.“