Вести

17. 09. 2017.

Извор: VOICE

VOICE: Зашто РТВ крије биографију главног уредника?

Кабинет генералног директора Радио-телевизије Војводина (РТВ) упутио је Војвођанском истраживачко-аналитичком центру (VOICE) радне биографије учесника конкурса за главног и одговорног уредника Првог програма телевизије, али су ти документи практично неупотребљиви, јер су прешкрабани “црним мрљама”. Неко је изгледа превише ревносно схватио потребу да се заштите подаци о личности или некоме напросто није било у интересу да ти подаци изађу у јавност.

Осим што је РТВ анонимизирао (избрисао) имена и презимена кандидата и личне податке, анонимизирани су и најважнији подаци о њиховом претходном радном искуству, стеченом образовању, па чак и називи новинарских награда које су током каријере добили, те је коришћење достављених података постало немогуће.

VOICE  је од РТВ-а добио биографије свих шест кандидата тек након друге жалбе Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, али су – и поред интервенције повереника – биографије новоизабраног уредника Ненада Ћаћића и преосталих кандидата “заштићене” до непрепознатљивости.
Неколико дана након што смо упутили и трећу жалбу против РТВ-а, повереник Родољуб Шабић је 13. септембра на свом налогу на Твитеру прокоментарисао да покрајински јавни медијски сервис грађанима „дугим црним мрљама чини доступним биографије кандидата за главног и одговорног уредника“.

„Образовање… дуга црна мрља! И даље углавном мрље. Јавни сервис овако јавности ‘чини доступним’ биографије кандидата за главног уредника?!“, написао је повереник у твиту који је прокоментарисао велики број његових пратилаца.

Поводом најновије жалбе ВОИЦЕ-а због начина на који је РТВ доставио биографије кандидата, из канцеларије Повереника стигао је одговор да ће одлука о жалби бити донета „након што Повереник утврди релевантне околности и чињенице тог случаја“.

„Поменути поступак води се у предмету број 071-01-3159/2017-03 и о његовом исходу бићете обавештени без одлагања, чим буде окончан“, наводи се у допису из канцеларије Повереника.

VOICE је у жалби навео да је РТВ послао копију биографија кандидата који су конкурисали за место главног и одговорног уредника Првог програма телевизије лошег квалитета, због чега се поједине речи уопште не могу прочитати, а анонимизиране су и њихове биографије, што их је учинило неупотребљивим за сврху за коју су тражене.

Саговорници VOICE-а слажу се да је по среди непотребна заштита података о кандидатима, јер све информације које долазе од покрајинског јавног сервиса имају карактер информација од јавног значаја, односно да избор главног и одговорног уредника представља догађај од интереса за јавност.

Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић сматра да грађани апсолутно морају да имају увид, не само у биографије кандидата за важне функције на њиховом јавном сервису, већ и документацију о томе како се троше њихови новци – од тога ко се све од разноразних политичара и аналитичара налази на њиховом платном списку, до тога како ће се трошити новац за нову зграду РТВ-а, ако она уопште буде и (из)грађена.

„Овај прешкрабани документ је трагикомичан пример избегавања управе војвођанског јавног медијског сервиса да било који сегмент свог рада учини јавним, управо због тога што је и сама свесна колико је тај рад незаконит, противан разуму и логици, и свакако не у интересу грађана већ у интересу политичке олигархије, која уништава све институције и сише крв грађана“, оценио је Сејдиновић.

Од када је маја месеца прошле године РТВ расписао конкурс за програмског директора и главног и одговорног уредника Првог програма телевизије (који је одлуком Управног одбора у мају ове године поништен), VOICE је чекао скоро годину дана да (након више интервенција Повереника) добије биографије свих кандидата.

И поред толиког кашњења , том приликом РТВ је анонимизирао само личне податке кандидата, али не и делове биографија који се односе на њихово радно искуство и стечено образовање. Намеће се питање због чега је РТВ овога пута биографије кандидата начинио непрепознатљивим и да ли нешто покушава да сакрије од јавности.

Закон о слободном приступу информацијама каже супротно

Поступак покрајинског јавног медијског сервиса споран је у најмање једном члану Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 14 тачка 2), у којем пише да „орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право лица на које се тражена информација лично односи, осим ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши“.

Према оцени Повереника, неспорно је да избор главног и одговорног уредника представља догађај од интереса за јавност, те да у погледу информација које су од значаја за доношење одлуке о избору, то јест за утврђивање испуњености услова за избор који су оглашени конкурсом, постоји легитиман интерес јавности да зна.

Из канцеларије Повереника подсетили су да конкурсна документација, по правилу, садржи и податке о личности који нису од значаја за доношење одлуке по конкурсу и који задиру у право на приватност или друго право кандидата преко мере која је потребна да би се остварио интерес јавности да зна (адреса пребивалишта, ЈМБГ, брачно стање), па такве податке не треба учинити доступним јавности.

„То, у сваком конкретном случају, подразумева пажљиво одмеравање односа између права јавности да зна, на једној страни, и права на приватност, на другој страни, али свакако не подразумева ‘заштиту приватности’ која би информације учинила неупотребљивим за сврху у коју су тражене, односно осујетила легитимне интересе јавности“, навео је Шабић у одговору за VOICE.

Пракса показује да се канцеларија Повереника до сада два пута налазила у сличној ситуацији и да је пресудила у корист јавности. Повереник је по сличним питањима на исти начин до сада реаговао при избору директора Историјског музеја Србије и при избору директора Агенције за борбу против корупције. У оба случаја канцеларија Повереника је консултована да ли треба податке из биографија кандидата учинити јавним, а Шабић је у оба наврата заузео став да је избор директора музеја и агенције од интереса јавности и да треба омогућити грађанима увид у податке из биографија кандидата који не задиру у њихову приватност.

Недим Сејдиновић оценио је да актуелној власти смета Закон о доступности информација од јавног значаја и изразио бојазан да ће се због тога институт Повереника наћи на удару. „Плашим се да генерално ова власт проценује да им Закон о доступности информација од јавног значаја смета, и да ће се ићи ка томе да се овај институт, који је уз одређене потешкоће добро функционисао, укине или обесмисли. Једино тако ће моћи несметано да ради оно што ради данас – а то је партијска инструментализација сваког сегмента и крађа и корупција невиђених размера“, оценио је председник НДНВ-а.

Да ли ће јавност у случају РТВ-а поново чекати годину дана да сазна радне биографије кандидата за главног и одговорног уредника телевизије остаје да се види по окончању жалбеног поступка који је иницирао VOICE. У међувремену Управни одбор РТВ-а је на предлог генералног директора Миодрага Копривице на то место именовао Ненада Ћаћића, о коме је VOICE раније писао.

Танјуговац без ТВ искуства главни и одговорни уредник

Након што је Управни одбор РТВ-а прогласио неважећим прошлогодишњи конкурс за главног и одговорног уредника Првог програма телевизије, 29. маја 2017. расписан је нови. Како је недавно за VOICE потврђено из кабинета генералног директора, на конкурс се пријавило шест кандидата. То су: Ненад Ћаћић, Драгутин Ремецки, Драган Јуракић, Драган Крстић, Зоран Цветковић и Гордана Бралић Бингулац.

Крстић, Ремецки и Јуракић су дугогодишњи радници РТВ-а. Гордана Бралић Бингулац бивша је радница Радио-телевизије Србија. Била је 2010. кандидаткиња за генералног директора овог јавног сервиса, а пре неколико месеци говорила је на протесту против диктатуре и руководства РТС-а. О Зорану Цветковићу редакција ВОИЦЕ нема никаквих сазнања, а на основу биографије коју нам је доставио РТВ не може се закључити ништа.

Добро упућени на РТВ-у тврде да су, уз изабраног Ћаћића, у најужем избору за главног и одговорног уредника били Ремецки и Јуракић. Ремецки је аутор и водитељ емисије намење пензионерима “Додати живот годинама” и поверник Самосталног синдиката ЈМУ РТВ, док је Јуракић аутор емисије које се претежно бави темама из Европске уније “Под истим кровом” и раније је био на одговорним функцијама.

Ћаћић је био вишегодишњи дописник Тањуга из Новог Сада, а на РТВ-у је запослен априла ове године, када је именован за помоћник уредника у Информативном програму Првог програма телевизије, што у том тренутку није означило и његов крај ангажмана у агенцији Тањуг, за који је наставио повремено да извештава. Ћаћићев случај пример је политике двоструких аршина, јер је РТВ 1. априла прекинуо даљу сарадњу са новинарком „О радија“ Мајом Леђенац, поред осталог и због тога што је хонорарно радила за Новинску агенцију Бета (РТВ је пре тога престао и да купује Бетин дневни сервис вести).

“Јуракић и Ремецки дуго година већ раде на телевизији, били су и на одговорним функцијама што значи да су упознати са техонологијом рада. То се не би могло рећи и за Ћаћића, који је однедавно на телевизији и познавање технологије рада му није јача страна. Уз то, упитно је и да ли има довољно неопходног искуства на истим или сличним пословима”, рекао је за VOICE уочи именовања извор из менаџмента.

Према истом извору, иако никад није радио на телевизији, Ћаћићу су даване највеће шансе јер га је протежирао кабинет новосадског градоначелника Милоша Вучевића.

Најважнији услови на конкурсу за главног и одговорног уредника РТВ били су висока стручна спрема кандидата, најмање пет година искуства на уредничким или сложеним новинарским пословима, знање једног светског језика, познавање технологије производње и емитовања радијских односно телевизијских програма и професионалне способности исказане у досадашњем раду. Услови су били и да кандидат није носилац јавне функције ни функције у политичкој странци и да не ужива имунитет од одговорности.
Ћаћић би да смењује, смањује плате и мења акте

Неколико саговорника ВОИЦЕ-а из управљачких структура РТВ-а потврдило је за ВОИЦЕ да Ненад Ћаћић од дана именовања за главног и одговорног уредника жели да иницира промену званичних докумената покрајинског јавног сервиса, као што су унутрашња организација и систематизација радних места. Како су рекли, неколико пута је јавно изнео мишљење да би покрајински јавни сервис требао да има два главна и одговорна уредника, уместо садашњих седам.
„Према његовој визији, РТВ би требало да има главног и одговорног уредника радија и телевизије, што је у супторности са актуелном унутрашњом организацијом која прописује да јавна медијска установа има седам медија и исто толико главних и одговорних уредника који се бирају на конкурсу (Први, Други и Трећи програм радија, Први и Други програм телевизије, О радио и Web сајт). То би практично значило да се РТВ враћа више од десет година уназад и то је по мени подривање постојећег сисетам“, рекао је извор VOICE-а и додао да је Ћаћићев предлог наишао на изразито негодовање редакција националних мањина.

Исти извор сматра да је по среди елементарно непознавање покрајинског јавног сервиса и да је очигледно да Ћаћић такав предлог није могао да изнесе самостално, већ на нечији наговор. На питање на чији наговор, извор ВОИЦЕ-а је рекао: „Некога одозго“, не прецизирајући на кога се то односи. „То се исто може рећи и за његову жељу да људима смањује плату. Он може само да предложи да се неком смањи плата због одређене радне недисциплине и то за одређени временски период, али не трајно. Једина особа која може да зуапосленима смањи плату је генерални директор кроз промену уговора о раду. Не знам одакле код Ћаћића толика мржња према појединим људима на РТВ-у“, рекао је извор ВОИЦЕ-а.

Према сазнањима VOICE-а, једна од првих ствари које је Ненад Ћаћић урадио по ступању на дужност главног и одговорног уредника било је детаљно упознавање са износима плата запослених на Првом програму телевизије, посебно у Информативном програму. „Ни тај потез није дочекан са симпатијама запослених. Друга ствар коју је желео да уради, и што је јавно изнео на једном од колегијума, била је смена појединих уредника информативних емисија, али га је у тој намери спречио генерални директор“, наводи извор VOICE-а.

Све је више и примедаба на Ћаћићево непримерено понашање. По телевизији се увелико препричава да је ушао и у отворени сукоб са директорком програма Соњом Кокотовић. Ипак, највише се на телевизији препричава дан када су се на новосадској плажи Штранд наводно појавиле дивље свиње. Видно изнервиран начином на који је РТВ извештавао о том догађају Ћаћић је улетео у деск информативног програма и узвикнуо: „Шта се сви зајебавате, док вам дивље свиње шетају по граду“.

Из РТВ-а су потврдили за VOICE да се ниједан од кандидата који је учествовао на конкурсу није жалио на одлуку о избору Ненада Ћаћића.