Вести
04. 10. 2017.
Новинари и представници правосуђа: Проблематична примена законодавства у медијима и судству
Домаће законодавство је највећим делом усаглашено са стандардима Савета Европе и Европске уније, али је проблематична примена у медијима, судству и тужилаштву, оценила је доценткиња Факултета политичких наука у Београду Јелена Сурчулија Милојевић.
Она је, на тренингу за новинаре и представнике правосудја "Медијско извештавање о судским поступцима" у Крагујевцу, казала да мали број медија поштује претпоставку невиности, односно да нико није крив док се то не докаже.
"Имате ситуације где наше судство и тужилаштво треба да почну да примењују законе и стандарде Савета Европе већ у првој инстанци и да нема потребе да уопште иде ка Апелационом суду, на пример када је у питању ограничење слободе изражавања", рекла је Јелена Сурчулија Милојевић.
Према њеним речима, потребно је да се смањи број представки које из Србије иду пред Европски суд за људска права.
"Према бази података Европског суда за људска права, има више од 400 случајева где је Србија била једна од страна, а више од половине се односило на право на правично судјење и дуготрајност наших судских поступака. Скоро све те поступке у вези са дужином спорова Србија је изгубила, односно донете су 193 одлуке у којима је утврђено да постоји повреда права на правично суђење", рекла је она.
Навела је да се у пракси сматра да је то право угрожено ако поступак траје дуже од шест година, а у изузетним случајевима и краће.
"Постоје ситуације у којима су нашу судови почели да примењују одређене стандарде Савета Европе, али тек у последње три године. Нама се сада враћају они случајеви који су одлазили пред Европски суд за људска права пре 10 до 15 година", казала је Јелена Сурчулија Милојевић.
Она је објаснила да постоје одређени сегменти где је судска пракса Срббије дијаметрално супротна судској пракси Савета Европе и Европског суда за људска права.
"На пример када је у питању клевета или заштита части и угледа, постоје пресуде наших Апелационих судова које кажу да је углед и част некога ко је на јавној функцији значајнија него обичног грађанина или да се приватност не може ограничити неком ко је на власти у односу на обичног градјанина, а европска пракса је потпуно обрнута у одређеним ситуацијама", рекла је она.
Адвокат Милош Стојковић је рекао да су представници Савета Европе, ОЕБС-а који се баве слободом штампе, уочили у Србији и другим земљама "младе" демократије негативну појаву у медијима, дискредитујуће кампање против јавних личности, новинара, глумаца, представника независних институција.
"Примећено је да је број таквих кампања у медијима порастао у последњих неколико година, а метама таквих напада је преостало да своја права потраже у парничном поступку", казао је Стојковић.
Додао је да се ради о опасној појави која угрожава слободу изражавања, наводећи да су последице угрожавање нечије безбедности, отказ на послу и итд.
Чланица Комисије за жалбе савета за штампу Тамара Скроза казала је да је од случаја убиства певачице Јелене Марјановић у априлу 2016. године за 100 одсто "скочио" број текстова у којима је прекршен Кодекс новинара Србије.
"Годину и по дана траје кршење свих могућих професионалних стандарда када је реч о породици Марјановићи, а из дана у дан се подиже лествица. Не поштује се претпоставка невиности, мењале су се особе које су наводно убица, кршење приватности малолетног лица, а неколико дана раније најављено је хапшење супруга убијене певачице", казала је Тамара Скроза.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.