Вести
21. 10. 2017.
Дупли ризик за новинарке у Србији, напада се и њихов рад и пол
“У последњих пет година нема како ме нису звали. Била сам матора, нероткиња, јефтина Сорошева проститутка, курветина, недојебана, да ми треба она ствар...па све тако до рушитеља Српске Православне Цркве ” рекла је Татјана Војтеховски, српска ТВ новинарка која је изразито популарна на друштвеним мрежама.
“Све увреде сам одмах стављала на Твитер јер искрено верујем да ми је јавност најбољи саборац”, рекла је Војетховски.
Пример Татјане Војтеховски није усамљен кад је у питању тролинг на друштвеним мрежама. Већина новинарки са којима сам разговарала су ми рекле да јавне увреде често имају и полну конотацију или да је у њиховој позадини насиље према женама. По правилу, до већине напада долази након што новинарке објаве нешто што је у вези са злоупотребама власти или политиком.
Дуња Мијатовић, донедавно представница ОЕБС-а за слободу медија, сматра како су новинарке обично нападнуте два пута – као извештачи и као жене.
“Треба јако много храбрости да би се јавно говорило о нападима”, рекла је Мијатовић, додавши како новинарке треба да осећају подршку не само од стране послодавца, него и релевантних државних тела и женских група. На жалост, додала је Мијатовић,ова врста солидарности данас на Балкану углавном не постоји.
Војтеховски, која ради на ТВ Прва каже како она углавном не придаје много пажње нападима на друштвеним мрежама. Оно што је по њеном мишљењу за бригу, јесте када виртуелни свет постане стварни. Војтеховски, која је критична према раду председника Александра Вучића, каже како је често мета напада таблоида, обично када извештава о неким неправилностима у раду државних институција или узурпирању функција, или када изражава мишљење о раду власти на Твитеру на коме има више од 200.000 пратилаца.
“Kад неко објави да желите смрт председника, онда морам да позовем маму, да позовем ћерку и да им мирно објасним шта се дешава мада су већ навикле и познају механизам напада у таблоидима”, рекла је Војтеховски, додавши да јој се понекада чини да лажи које објављују о њој и о другима одлазе предалеко и да могу да изазову право, физичко насиље.
Војетховски је додала како је овог априла, на месту којим је свакодневно пролазила, пронашла руком написану претећу поруку закуцану за дрво. “Имала сам утисак да се неко заиста бавио мноме, јер је морао да купи оловку, папир и рајснадле. И да поруку закуца за дрво. Дакле, постојала је некаква намера и то је оно што ме плаши”, рекла је Војтеховски.
Слободна новинарка Антонела Риха каже да напади на Твитеру могу бити токсични, али да су понижавања новинара свакодневна, и као таква, на жалост, део рутине бављења послом у Србији. Скупа са још две новинарке, Риха је 19. септембра била мета напада таблоида „Информер“ због тога што је довела у питања наводне оптужбе на рачун Наташе Јеремић, која је и сама бивша новинарка и супруга председничког кандидата Вука Јеремића.
Риха такође сматра да напади могу бити различити у односу на пол новинара.“Kада су мушкарци јавно нападани, они обично и даље имају неку назови 'озбиљну' улогу“, приметила је Риха.
“Они су или 'шпијуни', или 'страни агенти', док код жена често имамо и 'слабост' везану за пол. Ми смо често 'бабе', 'ружне' или смо 'лоше мајке'“.
Драгана Пећо, новинарка истраживачког портала KРИK који је део OCCRP пројекта, сличног је мишљења. Након што је у њен стан проваљено јула ове године на друштвеним мрежама су се огласили неки који су покушали да омаловаже инцидент, наводећи претпоставке да то није био покушај застрашивања, већ да је то урадио њен наводни љубавник. Пећо, која редовно извештава о политичким темама и корупцији, рекла је да без обзира на то што је пријавила провалу и без обзира на то што су новинарска удружења јавно позвала на брзо решавање случаја наводећи да управо њен рад може бити мотив провале, да до сада није добила ни једно додатно званично обавештење о истрази, због чега се осећа незаштићено.
Још неке српске новинарке доживљавају нападе који нису само везани за друштвене мреже. Антонела Риха је, тако, раније ове године, гледајући пренос заседања Скупштине Србије на телевизији, видела једног од политичара како маше њеном увећаном фотографијом, наводећи то као доказ да су улични протести, који су трајали у то време, имали анти-државни карактер. Риха је, између осталог, истом приликом видела и фотографију сина новинарке Оље Бећковић. Новинарска удружења су овај чина упоредила са цртањем мета на челу.
Риха каже како не планира да подигне тужбу.“Ја сам фриленсер и немам времена да се овим бавим“, рекла је Риха, додавши да је прошле године, скупа са групом проминентних новинара и јавних личности тужила таблоид Информер и ТВ Пинк због навођења да планирају заверу против власти и рушења уставног поретка.Више јавно тужилаштво у Београду је пресудило да нема основе за тужбу. “Након ове одлуке, обраћање суду изгледа бесмислено” рекла је Риха.
Намера да се новинарима у Србији пружи ефикаснија заштита још није дала очекиване резултате. Споразумом о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара децембра прошле године је формирана Стална радна група, али заједнички рад тужилаштва, полиције и новинарских удружења тек треба да уроди плодом.
Још две новинарке кажу како је било мало резултата након пријављивања напада који су се десили ове године.
Марија Вучић, новинарка аналитичко-информативног портал Цензоловка, након што је јуна преко лажног Фејбук налога примила претње смрћу пријавила је случај новооснованом одељењу за високотехнолошки криминал, али он још није решен: “Након првог, уследили су нови напади са других налога” кажеВучић, додавши да“поштонисам добила никакву информацију у вези са првом претњом, нове претње нисам ни пријавиљава, немам поверења у институције”.
Лидија Валтнер, новинарка дневника Данас, такође још чека да добије било какву информацију од надлежних органа. Док је извештавала са инагурације Председника у јуну ове године, Валтнер је рекла како је непознати мушкарац покушао да јој отме телефони док се опирала, да су је два мушкарца одвука у оближњи парк. Без обзира на то што су фотографије овог инцидента објављене Валтнер је рекла како се и даље ништа не зна, јер, како је обавештена “тужилаштво још чека на додатне информације из полиције“.
Представница НУНС-а Марија Вукасовић је потврдила да су током споменуте инагурације “још најмање три новинарке пријавиле да су биле нападнуте, али да ни једна није желал да се њен идентитет открије јавности, највероватније због страха од могућих последица.“
За сада је једини прогрес у решавању скоријих случајева забележен поводом напада на две новинарке прорежимске станице ТВ Пинк. Гордана Узелац и Мара Драговић су нападнуте 16. септембра ове године у демонстрацијама које су великим делом организоване у знак протеста против медијских садржаја и начина извештавања ове ТВ куће. Kако наводи НУНС, организација која се бави мониторингом напада на новинаре, наводни нападч је ухваћен истог дана и судија му је досудио казну притвора од 30 дана.
Оригинални текст је објављен на порталу Kомитета за заштиту новинара (ЦПЈ) 12. октобра 2017.
Марија Шајкаш је ауторка и истраживачица која живи и ради у Њујорку. Такође је и дописница из Америке „Новог магазина“ и оснивачица истраживачке агенције „4 Better Media“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.