Вести
22. 10. 2017.
Трибина: Снага новинске фотографије је велика и зато мора бити реална
У просторијама Kултурног центра Новог Сада у четвртак увече одржана је трибина о значају медијске фотографије на којој су говорили фоторепортери Вечерњих новости, Зоран Јовановић Мачак и Дарко Дозет.
Предавачи са дугогодишњим стажом у фотожурналистици рекли су будућим колегама, да без обзира на експанзију технологије, новинска фотографија мора приказати догађај реално, јер се ради о моћном средству које се често користи за пропагандне сврхе. Дотакли су се и ауторских права и објаснили да се ради о заштити својине која се сматра цивилизацијском тековином у уређеним државама. Модератор вечери била је новинарка Ержика Пап Рељин.
О конкретним примерима које је приказао на слајдовима, говорио је Јовановић који има тридесет и пет година искуства.
- Овде можете да видите исту фотографију једног нашег колеге, онако како је настала и после објављивања. Приказује наше навијаче из 2000. године на утакмици Југославије и Норвешке. На емитованој су скинута српска обележја, као што су четири оцила. То је уредник урадио из убеђења, али то не сме да се ради. На следећој фотографији се види Милошевићев митинг у Беранама, који је био слабо посећен, па се исти човек више пута појављује у маси. Очигледно су хтели да прикажу да је било више људи. Наредна фотографија показује заставом прекривене ковчеге мртвих америчких војника у транспортном авиону. Пре десет година ово не би објавили због гласача. Дакле, значај фотографије је вишеструк, сви је користе за неку своју идеју и покушавају народу да укажу да је то што раде истина – казао је Јовановић и наставио: - Сматрам да ко год се бави овим занатом мора бити искрен, технички део се учи, али свако има свој приступ. Фотографија мора бити јасна и тачна и приказати догађај онаквим какав јесте – објаснио је Мачак.
Фоторепортер Дарко Дозет приметио је да је новинска фотографија често скрајнута, или не нађе пут до читалаца.
- Уредници фотографије често су сведени на шефове фото-службе и не бирају шта ће бити објављено. Прилозима мењате судбине, промовишете анонимне људе и постављате их на места која им стварно припадају, или помажете породицама да промене животе тако што анимирате заједницу да им помогне. Може се пуно урадити фотографијом ако се од њеног настанка и објављивања испоштују сва правила новинарске струке – казао је Дозет.
Оба саговорника су се сложила у томе да поједине међународне награде, попут "Wорлд Пресс Пхото", служе да оправдају политику великих сила, те да су њихови добитници често америчке новинске агенције.
Јовановић је навео пример када је пре седамнаест година послао три фотографије на такмичење у Токију. Организатори су га контактирали и рекли да мора одстранити пратећи текст и да од тога зависи како ће бити позициониран међу награђенима.
- Та фотографија је говорила о последицама бомбардовања наше земље и спомињали су се Америка и НАТО. Наравно, одбио сам да уклоним текст тако да сам уместо десет добио можда три хиљаде долара за награду. Не смете се никад одрећи свог става – казао је Јовановић са осмехом на лицу.
На питање шта чини добру новинску фотографију, он је одговорио да је важно размишљати својом главом.
- Не смете неприпремљени отићи на неко дешавање. Догађај треба пратити шире од центра, јер добра фотка се направи често пре, или после тог догађаја. Репортажа је суштина онога што ми волимо да радимо, а из ње вадимо есенцију, а то је лајф фотографија која нас испуњава – рекао је Мачак.
Део трибине био је посвећен и крађи фотографија и непоштовању ауторских права.
Дарко Дозет је објаснио да су та права део цивилизацијске тековине и да је индустрија ауторских права међу највећима у свету и да од тога и држава приходује.
- То не значи само да вам не смеју украсти фотографију, него ни да је не смеју одсећи и да су у обавези да вас потпишу. Ради се о ауторском, а не о уметничком делу и то је нечија својина, без обзира на то шта је на фотографији. Поставља се питање како избећи тужбу. Па, свака озбиљна редакција не сме штедети на људству и мора се поштовати струка. Значи, потребни су фотоуредници, лектори, треба бити претплаћен на неку новинску агенцију. Не смете радити стихијски и површно, јер то производи катастрофу и зато многе редакције имају тужбе на основу непоштовања ауторских права и морају да плате значајне одштете – објаснио је Дозет.
У свету се купљена новинска фотографија често може користити само неколико дана и после тога се мора обрисати.
Предавачи су рекли да данас не постоји више смена генерација, да многе редакције немају фоторепортере и да борба за ауторска права представља борбу и за радна места.
Појава социјалних медија такође је имала значајан утицај на заступљеност новинске фотографије и често се због брзине жртвује квалитет, јер се мобилним телефоном преноси уживо неки догађај.
Зоран Јовановић Мачак је рекао да човек мора сам одлучити шта ће и колико пратити од медија.
- Добра фотографија је све што може изазвати реакцију код људи. Тема је свуда, на пецању, или чак на ђубришту на које радије одем него на скупштинско заседање – рекао је Јовановић на шта је публика реаговала одобравањем и смехом.
Аутори су током предавања приказали и неке од својих радова који су објављени у многим медијима у земљи и свету.
Публика је била у прилици да види чувену Мачкову фотографију под називом "Kосач" која приказује последице НАТО бомбардовања, детаље са Мокринске гусанијаде, лајф фотографије настале на улицама Београда, фотографију "Брзе пруге Србије", слику крста која је бачена у канту за смеће на гробљу, али и многе друге светлосне записе пуне симболике и контраста које одсликавају друштво у којем живимо.
Дарко Дозет је приказао неке од својих фотографија којима је документовао живот Срба на Kосову и Метохији у последњих 17 година, а које су су део пројекта "Kорени душе".
Оба фоторепортера су на крају вечери закључила да треба имати стрпљена и инстинкт за добру новинску фотографију. Битна је што већа општа култура фоторепортера, радна етика и узајамна солидарност колега.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.