Вести
27. 10. 2017.
Медијамаркет - Трибина „Како се долази до медијске независности“
Слобода никад није дата
Борба за професионалност и слободу говора не престаје, јер нема власти , ни најдемократскије на свету, која неће покушати да медијско јавно мнење искористи за своје интересе. Нема слободе која је дата, рекла је Гордана Јанковић, шефица медијског одељења ОЕБС, на сајамској трибини Медија маркета, „Како се долази до медијске независности“ .
Према њеним речима, модел за достизање слободе медија су јаке институције, поштовање закона и дијалог којег у Србији нема или се схвата као свађа. „Струка, медији међу собом најпре треба да разговарају. Онда је неопходан разговор са влашћу и на крају разговор са грађанима и успостављање поверења између мадија и оних који их конзумирају“, навела је Јанковић. Она је слободу медија у Србији на скали од нула до десет оцелила петицом, а имплементацију закона тројком. Јанковић је казала да у Србији недостаје демократске културе које у Србији нема.
Вукашин Обрадовић, уредник портала Врањске, навео је да у скорије време Врањске неће на киоске. Он слободу медија оцењује тројком. „Полазна и завршна тачка у слободи медија су једнаки услови за све медије“, нагласио је он. Најавио је да Група за слободу медија спрема конкретне захтеве за премијерку Ану Брнабић и надлежне институције. „Очекујемо да нас премијерка позове на разговор и у пракси покаже оно што је говорила у Европском парламенту. Како је објаснио, власт се у Србији ослања и обраћа циљној групи која је слабије образована и слабијег имовинског статуса. И док је таква ситуација, према његовом суду, нема слободе медија. „Али нема одустајања од борбе већ се треба суочити са овом чињеницом“, навео је он.
Владимир Радомировић, председник УНС, навео је да је у слободи медија државно финансирање проблем пошто нема никакве контроле у њему и оглашавају се фирме које то не би требало да раде. „Ми у УНС инсистирамо на томе да се локалне самоуправе обавежу да ће издвајати два одсто из годишњег буџета. УНС је подржао конкурсно финансирање али под условом да новац додељују независне комисије у којима су већина представници медијских удружења. Неколико година после увођења таквог финансирања медија видимо да се то злоупотребљава. Новац добијају фирме за на пример изнајмљивање аутомобила. Кључ у независности и слободи медија на локалу је два одсто локалног буџета“, сматра Радомировић. Његова оцена слободе медија се креће између четири и седам.
Јанковић је у дискусији око пројектног финасирања указала на то да у тржишним условима у Француској, на пример, држава надомешћује комерцијални добитак. Како је објаснила, медији који се баве темама од јавног интереса, а те теме обично немају комерцијални ефекат, добијају новац као допуну јер се баве темама од јавног интереса.
Упитан да ли као сатиричар осећа да сатира уљуљкује грађане, главни и одговорни уредник Данаса Драгољуб Петровић , одговорио је да ситуација можда јесте таква али да за то одговорност не сносе сатиричари. Он је цитирао Камијеве речи да се сатира и иронија не цензуришу јер их власт не разуме. Њему се чини да грађани Србије и не занима шта је то упште слобода медија и да ли је има јер већином гледају и читају медије са највећом читаношћу и гледаношћу. Он се осврнуо на то што дневни лист Данас већ неколико месеци не добија огласе од државних преузећа и истакао да су читаоци овог листа помогли својом акцијом „Подржи Данас“. Његова оцена слободе медија је петица.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.