Вести
30. 10. 2017.
Трибина „Истраживачко новинарство и власт“ на штанду Данаса на Медиа Маркету
Власт саботира истраживачко новинарство
Нетачно је да у Србији не постоји објективно и истраживачко новинарство, као што је рекла премијерка Ана Брнабић недавно, само је сатерано на интернет. То је закључак са трибине „Истраживачко новинарство и власт“ која је организована данас на штанду Данаса на сајму медија „Медиа Маркет“, а на којој су учествовали новинари БИРН-а, КРИК-а и Центра за истраживачко новинарство ЦИНС.
Они су се сагласили да ова власт покушава да саботира истраживачко новинарство, да не постоји солидарност других, „мејнстрим“ медија, укључујући и јавног сервиса, као и да владајуће структуре формирају паралелне медије којима су главне теме како да праве истраживачке новинаре представе као стране плаћенике.
Уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић истакао је да награде које добијају истраживачки новинари и портали демантују изјаве премијерке, али да је од признања ипак битније како се развијати до публике. „ЦИНС је, на пример, ове године добио осам награда и то се може мерити успехом који Новак Ђоковић има у тенису. Међутим, нико од нас истраживачких новинара у последње три године није гостовао на РТС, нити су нас звали за било какву изјаву, иако би јавни сервис требало да се бави и подржава истраживачко новинарство. Политички притисци утичу на то да не можемо да се пробијемо“, оценио је Дојчиновић.
Према његовим речима, у Србији надлежни органи и даље не реагују на основу резултата њихових прича о криминалу и корупцију, зато што све зависи од моћи коју има тренутно највећа владајућа партија. Он је додао и да ретко када неко негира њихове приче, већ да само замењују тезе.
„Свако њихово образложење окренуто је ка њиховој публици. Докле год су моћни и док инструишу институције наше приче не могу много тога да ураде, али је опет било и примера да су неке ствари покренуте“, нагласио је Дојчиновић.
Његова колегиница из Крика Бојана Јовановић рекла је како ширењу њихових прича највише доприносе управо и сами актери истих прича. „Пример је када смо пустили причу о томе како је Александар Вулин купио стан новцем тетке из Канаде. Након објављивања текста, његова партија Покрет социјалиста издала је низ саопштења о томе како је наш уредник наркоман и страни плаћеник и тако помогла да заправо наша прича привуче пажњу јавности али и међународних институција“, подсетила је Јовановић.
Новинарка ЦИНС-а Анђела Миливојевић истакла је да ниједна истраживачка прича од интереса за јавност не долази до мејнстрим медија и да у случајевима када дође обично се искористе у контексту да их нападају. Како је оценила, у другим медијима нема њихових прича, али да када неки непознати портал објави како су они страни плаћеници сви медији то пренесу.
„Када власт каже да гарантује безбедност новинара у Србији – лаже, јер надлежни органи досад нису реаговали нити процесуирали ниједан случај напада на новинаре. С друге стране, када се нападну новинарке Пинка, што најоштрије осуђујем, председник их је следећег дана већ посетио и обећао да ће се починиоци казнити. Власт, дакле, дискриминише новинаре – неке чува, а други су за њих као отпадници друштва“, нагласила је Миливојевић.
Новинар БИРН Александар Ђорђевић рекао је да, за разлику од ове власти, претходна је имала мало интелигентнији модел реаговања на приче истраживачких центара. „Они су негирали те приче постоје, нису их регистровали. Постојао је зид ћутања. А тадашња опозиција, а садашња власт, користила је наше приче у кампањи против власти“, навео је Ђорђевић.
Како је напоменуо, неприродно је да истраживачко новинарство и власт буду „другари“ и да је то све иде мање-више „у рок службе“, али да је највећи проблем што не постоји солидарност других медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.