Вести
02. 11. 2017.
Популизам - убица медија, стуба демократије
Популизам је баук који није својствен само Србији или балканским држвама, већ је реч о планетарној појави која је снажно погодила и развијене демократије и уређена друштва. Сам популизам може бити и леви, и десни, а своди се на "шупљу" идеологију и политички дискурс. Популизам, сумрак савремене демократије, увек је антиинтелектуални и разара институције. Медији, који се нису снашли у таласу дигитализације и експанзије друштвених мрежа, лако су упали у талас популизма и сами поставши његов део, речено је између осталог на дебати Популистичко друштво и медији у Културном центру Београда.
Професорка Сњежана Миливојевић са Факултета политичких наука скренула је пажњу на везу "дигиталне револуције" и "декодирања цивилизације" и ширења популизма. Подсећајући шта се све корисно данас може радити "онлајн", она је приметила да се мењају готово све професије, јер се мења начин сервисирања потреба. "Та промена је разбила конвенционалне медије", рекла је и подсетила да су медији ослонац демократије.
"Тај стуб се планетарно срушио. Или, негде се држи захваљујући традицији и квалитету медија", рекла је Сњежана Миливојевић. "Ја са највећим поштовањем гледам како се амерички медији носе са изазовима популизма. Тога нема ни у Европи, ни у Британији. Та вишедеценијска инвестиција, фантастични значај... Амерички медији су изграђени на претпоставци да штампа треба увек да буде невољена и критичар власти. (Председника Доналда) Трампа су конвенционални медији отерали на друштвене мреже, али су му ти нови медији обезбедили платформу која раније није постојала".
Друштвене мреже, наставила је она, произвеле су гетоизацију у групе истомишљеника.
"Сви бришу неке са којима неће да расправљају јер не мисле исто. Добили смо трибализовано, гетоизовано друштво у коме сви функционишу у својим мрежама", каже Миливојевић.
Проблем са лажним вестима и оно што их разликује од пропаганде је то што се лажним вестима не можете супротставити истином. "Они нису антипод. У време конвенционалних медија надали сте се да ћете доћи до истине", каже она и наставља да у свету лажних вести видите како вешти популисти и аутокракте не полемишу са истином, не оспоравају истинитост тврдњи, већ скрећу пажњу на теме које желе.
Она је скренула пажњу и на то што је новац "побегао" од традиционалних медија ка строго циљаним огласима.
"Истворемено је стасала нова публика која мисли да је цена информација нула. Новац је отишао, са њим сигурност великих медија, професија се урушила... Убеђују нас да је регулација катастрофа и да ће тржиште то само да регулише. Катастрофа је ако уредник селектује вести, али је супер ако то ради Гоогле машина", каже Сњежана Миливојевић.
Даница Вученић, новинарка, рекла је да су дигитализација и друштвене мреже историјски променили комуникације, а медије бацили у велики проблем.
"Уместо да искористимо све предности које су нам олакшале живот, узели смо најгоре и тиме се користимо и у традиционалним медијима на начин на који популисти решавају ствари - симплификујемо, не идемо у дубину, трудимо се да будемо најбржи, таблоидни смо, у покушају да будемо атрактивни идемо у кич размшљање".
Брзина и комуникација је од света направила глобално село, наставила је Вученић, "а ми се у том селу понашамо као сељаци, као паланчани. Медији се планетарно тако понашају - трачамо, подложни смо предрасудама, говору мржње, то је све атрактивно и заводљиво. А то је популистички начин размишљања."
Стефан Филиповић, сценариста и редитељ, каже да популизам јесте средсто, али и врста маске, пошто не жел да се идентификује. Бивша Југославија је, примећује он, била "врста авангарде". "Сви покрети - и националистички, и верски - били су дубоко популистички, 'ми против вас'. Сваки је био тако структуиран. Питање је да ли смо научили нешто", рекао је он.
Алексеј Кишјухас, са Филозофског факултета у Београду и колумниста дневника Данас, каже да се популизам - и леви, и десни - обраћа обичном грађанину који се бори против елите, политичких структура, светских центара моћи, других нација... "Популизам супротставља 'њих', елиту и 'нас', обичне грађане. Но, то никако не значи да га треба легитимизовати.
Он сматра да је потребна активнија борба против популизма. "Ако постоје политичке партије, новинари, јавност и интелектуалци који ће ту врсту наратива да разбијају, имамо шансе".
Он оптимистички предвиђа да ће тај "балон пући" због пренапуњености, односно да ће људи који су 10 пута кликнути на кликозовни наслов, 11. пут ипак схватити да после тако нечег нису информисани.
Коментари (1)
Остави коментар02.11.
2017.
Hm...
Najveći populizam je priča o "demokratiji".
Одговори