Вести
05. 11. 2017.
Kолико ће Фејсбуков експеримент утицати на ионако крхку слободу српских медија?
Србија је међу пар земаља у којима Фејсбук испробава нове функције, пише Дојче веле (ДW).
Медији ће томе морати да се прилагоде, оцењују ИТ-стручњаци. Да ли ће то још више погоршати ионако лошу ситуацију када је реч о медијским слободама?
Друштвена мрежа Фејсбук одлучила је да у Србији, Kамбоџи, Словачкој, Шри Ланки, Боливији и Гватемали испробава неке нове функције. Суштина тих експерименталних промена јесте да су објаве организација сада склоњене са страница за прилив објава (News feed), и премештене у такозвани Explore feed.
Ако поједине организације желе да се те објаве врате у News feed - оне ће за то морати да плате.
То је у тих шест земаља већ изазвало драматичне промене: словачки медији наводе да је видљивост медијских објава смањена за чак две трећине, а у Kамбоџи процењују да се пад креће од 20 одсто, па све до тога да има оних који тврде да сада имају свега 2.000 прегледа уместо некадашњих 12.000. С
рбија нема неке прецизне податке, али ти новитети на Фејсбуку у сваком случају никога нису одушевили. Нарочито су забринуте медијске куће. Посебна паника настала је у земљама које имају низак ниво медијских слобода и у којима су друштвене мреже значајни информативни канали.
Медији претрпали Фејсбук "Мислим да се Фејсбук одлучио на тај корак како би на неколико тржишта - она која нису толико критична за њихов профит - проверио колико корисници желе да виде само објаве својих пријатеља, или желе и брендирани садржај", оцењује за DW Владимир Ћук, предавач на Social Media Академији. "
Јер, брендирани садржај је у једном тренутку толико преплавио Фејсбук-фид, да су објаве пријатеља постале готово невидљиве. Суштина овог тестирања јесте да натерају странице на промену стратегије приступа Фејсбуку, али и на промену стратегије приступа корисницима".
Овим потезом Фејсбука највише су погођени они који су имали и највише објава, а то су углавном странице које се баве новинарским занатом, истиче Владимир Ћук.
"Поједини медији имају по 40 до 60 постова дневно и на тај начин прилично затрпавају фид. Ту више није реч о квалитету садржаја, већ о потреби да буду што присутнији на Фејсбуку. Увођење опције Експлоре фид сада смањује видљивост објава (reach) на два начина: самим увођењем Експлоре фид, а такође и унутар њега, појављују се странице које никада нисте лајковали, а иду као предлог Фејсбука. Тако да ће највише бити погођени они који су своју стратегију заснивали на објављивању што више садржаја на дневном нивоу", објашњава Ћук.
Инвазија ботова Лоше стање традиционалних медија у Србији условило је велику популарност друштвених мрежа, које су на неки начин постале алтернативни медији. Видљиви и мање видљиви притисци на медије довели су до раста значаја друштвених мрежа. На тај начин су Фејсбук и Твитер постали места на којима се добар део популације информише о пре свега политичким дешавањима.
"То је логична последица заузимања традиционалних медија од стране власти", каже за DW уредник Kикиндских новина и потпредседник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић.
"Друштвене мреже су, уз поједине портале, тако постале одушак слободне јавности и једини извор алтернативних информација".
Међутим, Бодрожић упозорава да су друштвене мреже сјајан додатак, али да оне не могу бити замена за традиционалне медије.
"А онда имамо и посебан проблем за ту некакву слободу на друштвеним мрежама, а то је офанзива власти, односно Српске напредне странке (СНС): не може баш да забрани или лимитира коришћење интернета, али може да офанзивом својих ботова обесмисли и неке слободне изворе информисања на друштвеним мрежама".
Нужна промена стратегије Поједини аналитичари већ су приметили да је ово класичан паy то плаy моменат - или у слободном преводу: платите ако желите промоцију својих садржаја.
Потез Фејсбука би стога могао да се посматра и као начин да се корисници натерају или да више новца улажу у промоцију својих садржаја, или да се понашају паметније, сматра Владимир Ћук.
"То значи да се, рецимо, медији мање фокусирају на квантитет објава већ на оне прилоге који показују да су читани и да имају интеракцију са људима".
А поред тога, сам Фејсбук је објавио да је ово лимитиран тест и да се неће глобално примењивати, додаје Ћук.
Али, свеједно, наставља он, ово је ипак нека врста упозорења и многи би требало да размисле о својој дугорочнијој стратегији приступа онлајн-каналима:
"Јер, ово што се дешава на Фејсбуку вероватно ће почети да се дешава, уз нека додатна ограничења, и на другим онлајн-каналима. То ће многе натерати да људима дају оно што они заиста желе да гледају". Сурогат за традиционалне медије Ако се поново вратимо на чињеницу да је баш Србија међу шест земаља у којима се испробавају нове Фејсбук-функције, могло би се рећи да је тој земљи, у условима приметног медијског мрака, још само то фалило.
Жељко Бодрожић и сам примећује бизарност таквог следа догађаја и каже да је "Србија ионако поприлично лишена јавности и јавног мњења и да је занимљиво да сада баш ми будемо први на списку где ће се Фејсбук опробати и вршити неке експерименте. А с друге стране, имамо власт коју само занима како да опстане што дуже на власти, и онда седе и размишљају како да доакају сваком опозиционом гласу у Србији".
Све то, према речима Бодрожића, оставља лоше последице по друштво и политички живот, јер сада уместо нормалне комуникације ми имамо један шум од толико беспотребних и искривљених информација. А онда се тешимо да бар на друштвеним мрежама имамо неку расправу. Kолико год друштвене мреже биле корисне, то је једна причаоница где најчешће побеђује онај ко је најгласнији, најбезобразнији и највулгарнији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.