Вести
05. 11. 2017.
Медијска стратегија при крају, да ли ће се успоставити ред?
Станко Црнобрња, члан Радне групе Министарства културе и информисања за израду нове медијске стратегије, заложио се данас за формирање једног министарства за медије, електронске комуникације и дигитално друштво, истичући да морамо сами да препознамо шта је за нас битно у "медијској револуцији", која је у току, и да нам нова стратегија служи као оријентациони документ.
На првој Панел расправи на тему Цензура и аутоцензура у медијима и говор мржње, чија је једна од под-тема било доношење нове медијске стратегије и однос локалних самоуправа и медија након приватизације, Црнобрња је говорио о потребама које намеће дигитално друштво, и докле се стигло са новом стратегијом.
Он је указао да је медијска стратегија пре свега потребна јер закон налаже да се она са времена на време промени.
"Док са друге стране и у свету и код нас се дешавају тако радикалне промене у медијској сфери, највише изазване процесом дигитализације, што у простору медија изазива потпуно једно друго агрегатно стање на више нивоа и уводи једну демократизацију у медијске процесе, што до сада наши закони нису ни препознавали, потребно је да ми сами препознамо оно што је за нас битно у тој медијској револуцији, која је у току, и да нам нова стратегија служи као орјентациони документ", рекао је Црнобрња.
Што се тиче медијске индустрије, према његовим речима, она није у добром стању, управо због закона који су протекли из претходне стратегије и да они сада имају за циљ да коригују све оно што није ваљало.
"На пример, пре ових нових медијских стратегија није било дозвољено да странци буду власници у нашим медијима више од 49 одсто, сад они могу 100 одсто да буду власници. Није било дозвољено да се из Србије неовлашћено извлаче медијски профити без да се плати ПДВ, порез, допринос, сада је то омогућено, и низ још аномалија", казао је Црнобрња.
Он додаје да је низ проблема проистекао из претходне стратегије која је имала два фундаментална начела, то је приватизација свега и наводно укидање државног утицаја, што је за последицу имала гашење бројних медија у Србији. Затим прелазак на такозвано пројектно финансирање, што се показало као један метод у медијима који је отворио нове изворе корупције и недовољног квалитета.
"Веома важна питања за опстанак струке је како да регулишемо, и да ли да регулишемо и у којој мери један велики синтетички медији од интернета, телевизије радија до новина. Један круг који је доста широк, али покушава да затвори све елементе који чине нашу медијску и друштвену стварност у један логични систем који можемо да представимо на јавној дискусији и онда да Влада одлучи да ли је политички спремна да уђе у велике промене", наводи Црнобрња.
Његово лично размишљање је да је дошло време да због дигитализације као и преласка целе Европе на нову технологију и ново законодавство постоји једна адреса где би "делатници" у медијима могли да се обрате, а не да гравитирају између два ауторитета.
"Формирањем једног Министарство за медије, електронске комуникације и дигитално друштво ће бити једно тело које кординише све ресурсе и правце који ће се дешавати у другим ресорима. Јер не може се дигиталним стањем мало бавити Расимово министарство, мало министарство финансија, иностраних послова, спорт. Треба једно које ће ту суштинску промену да дефинише", наводи Црнобрња свој лични предлог, додајући да не верује да ће бити довољно снаге у политичком фактору да дође до ове, по њему неопходне промене.
Што се тиче изласка појединих новинарских удружења из Радне групе, он каже да то се то неће одразити ни на квалитет, ни на брзину рада на стратегији.
"Мени се чини да је то једна исхитрена одлука која мени показују да су они били неспремни да стратешки размишљају. Што говори о интегритету саме новинарске професије код нас да један део новинара не може да поднесе други део новинара, а то је трагично. Барем у оваквим ситуацијама треба се наћи заједнички језик за добробит свих који су обухваћени са новом стратегијом. Сматрам да ово даје један контраефекат, јер ће зажалити што нису могли да утичи како ће та стратегија да се обликује и да ли ће политика бити спремна да уђе у озбиљне промене", каже Црнобрња.
Новинска агнеција Танјуг, према речима професора Црнобрње треба да се врати у легалне оквире и да треба да буде државна агенција, односно Јавни сервис у области агенцијских услуга.
Он је додао да се неће допустити да Танјуг нестане, или још горе, да постоји у овако недефинисаном правном статусу.
"Чак и конкуренција сматра да је то био мало исхитрен потез да се гаси једна таква утицајна и важна институција нашег друштва. Поготову што свака држава има једну такву сличну агенцију. Мислим да је потез да се Тањуг гаси био нецивилизацијски, а друго потупно непрактичан, а треће под притиском изнуђен, што је сад показало своје негативне последице", рекао је Црнобрња.
Председница Синдиката новинара Србије (СИНОС) говорећи о положају новинара рекла је да је ово преломни тренутак у одбрани професије зарад јавног интереса и да се нада да ће ствари кренути на боље уколико се донесе стратегија на којој тренутно ради држава и Радна група у којој Медијски савез има свог представника. Она је осудила излазак представника Медијске коалиције из радне групе.
"Kао члан УНС-а нисам информисана о намери руководства да донесе одлуку о повлачењу свог представника из Радне групе која је против интереса професије и јавности јер се тиме покушава задржати хаотично стање на медијској сцени.
Очекујем да као најбројнија и најутицајнија чланица Медијске коалиције промени одлуку и активно се укључи у сређивање медијске сцене у судбоносним тренуцима за новинаре, медијске раднике и професију. Синдикат новинара очекује да сва медијска удружења и асоцијације подрже успостављање социјалног дијалога у овој делатности, јер је то једини истински европски стандард", казала је Чабаркапа.
Према њеним речима, у Радној групи "и те како има новинара", иако је лист Данас објавио да их нема.
"Позвала сам главног и одговорног уредника кога и те како уважавам и питала шта сам ја и моје колеге. Има нас много више него ових који су се изузели и ми ћемо то кроз јавну дебату и показати", нагласила је Чарбакапа.
Решење данашње слике у медијима, како наводи председникца СИНОС-а је нова медијска стратегија, нови закони, успостављање социјалног дијалога, доношење гранског колективног уговора и учешће синдиката, као и формирање локалних и регионалних медија.
Што се тиче Танјуга, Чабаркапа сматра он мора да постоји, јер је национална новинска агенција једна од најбољих у свету.
Коментари (1)
Остави коментар06.11.
2017.
Analiza postojeceg stanja
Nadam se da ce ce strucni clanovi Radne grupe za pripremanje nove medijske strategije u njoj dati objektivnu, potpunu analizu postojećeg stanjau, odgovore na uocene probleme i postavljena pitanja, na primer: "Kome i zasto je trebalo da u pravni sistem Srbije uvodi strani termin 'javni medijski servis',ako je u clanu 2. st. 3. i 4.. Zakona o javnim medijskim servisima. upotrebljen i domaci izraz 'javna medijska ustanova"?
Одговори