Вести
25. 11. 2017.
Коалиција: Основати посебан фонд за медије цивилног друштва
Коалиција новинарских и медијских удружења затражила је данас од надлежних државних институција да више пажње посвете стварању услова за развој медија цивилног друштва и заложили се за оснивање посебног фонда за финансирање медијских садржаја и програма медија цивилног сектора.
У препорукама које су данас представљене на скупу посвећеном медијима цивилног друштва у Новом Саду предлаже се да се тај фонд попуњава од одређеног процента прикупљених средстава за таксу за јавне сервисе, део средстава од плаћање дозвола за емитовање и из других фондова, попут такси на приходе од игара на срећу.
Новинарска и медијска удружења су оценила да су се медији цивилног друштва у међувремену у пракси показали као медији најприврженији јавном интересу и професионалном новинарству, који попуњавају значајну празнину у медијском простору, па је неопходно да се они препознају као медији од великог друштвеног значаја и да се нађу у стимулативном законском окружењу.
"Искуства медијски развијених земаља показују да тржишни механизми нису довољни за одрживо финансирање новинарства у јавном интересу. У пракси и у Србији полако сазрева свест да медији цивилног друштва могу бити значајна алтернатива страначким и корпоративним медијима који нажалост имају агенду различиту, па често чак и супротну јавном интересу", наводи се у препорукама.Оцењује се да је модел медија цивилног друштва од непроцењивог значаја за мањинско, вишејезично, регионално и локално информисање, иако су га упорно игнорисали не само власт и регулаторна тела, већ и представници мањинских заједница и цивилних организација.
"Управо су медији цивилног друштва могли да буду модел решења за информисање на мањинским језицима, и у локалним заједницама, али тај модел није спомињан, можда због некомпетентности заједнице да препозна потенцијал овог модела, а можда и због умањене могућности да се ови медији политички или партијски инструментализују", пише у препорукама.
Оцењује се да медији цивилног друштва могу да попуне медијске празнине након приватизације у оним срединама где су локални медији престали да постоје или где је због лоше приватизације дошло до значајног пада квалитета информисања.
Додаје се да медијима цивилног сектора треба омогућити да покривају шире подручје од локалног и регионалног, како је то сада дефинисано, као и њихово умрежавање.
Од Министарства културе се тражи да обезбеди посебне програме подршке снажнијем развоју медија цивилног друштва, како би они постали значајан и видљив део медијског система, као што је више индиректних субвенција, попут ослобађања од плаћања ПДВ-а, ослобађања од плаћања свих накнада осим накнада за коришћење ауторских права, ослобађање пореза на доходак запослених и новозапослених младих новинара.
Програм пројектног суфинансирања на свима нивоима треба да покрене посебан програм (конкурс) за финансирање медија цивилног сектора, наводи се у препорукама.
Коалиција новинарских и медијских удружења је истакла да је потребно јасно дефинисати шта представља медији цивилног друштва, како би се спречиле евентуалне злоупотребе тог информативног модела."У том смислу, треба инсистирати да управни и извршни органи медија цивилног друштва буду транспарентно бирани, кроз јавне процедуре, из редова грађана. Такви органи преузимају и личну одговорност за рад институције. У том смислу медији црквених организација се не могу третирати као медији цивилног друштва", пише у препорукама.
Препоруке су заједнички ставови Независног удружења новинара Србије, Независног друштва новинара Војводине, Асоцијације независних електронских медија, Асоцијације локалних независних медија Локал прес и Асоцијације онлајн медија.
Представљене су на скупу у Медија центру Војводине, који су организовали Независно друштво новинара Војводине и Мисија ОЕБС-а у Србији, уз подршку амбасаде Холандије у Београду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.