Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Декларативна залагања
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 11. 2017.

Извор: Фонет

Декларативна залагања

- Залагања за медијску писменост су декларативна, јер владајућим гарнитурама нису потребни мислећи људи, а стиче се утисак да су новинари медијски неписмени онако како су грађани Србије функционално неписмени, оцењено је на трибини "Медијска писменост данас, Медији и Нови оптимизам: Декларација о медијској писмености".

Професор Факултета политичких наука Раде Вељановски оценио је да у Србији нема никога ко може да каже шта да очекујемо од нове Медијске стратегије и како ће се тема медијске писмености третирати.

Када смо добили Медијску стратегију 2011. године, то питање је било само такнуто, а сада се ова стратегија ради на много мање транспарентан начин, учествује мање медијских стручњака, представници медијских удружења су изашли израдне групе, објаснио је Вељановски.

Верујем да ћемо сви имати прилику да се згранемо када је видимо. Не очекујем ништа добро, знајући оне који су остали у радној групи, истакао је он.

Вељановски је навео и пример да се на 12 факултета студирају предмети медији и новинарство, а када се погледају медији, стиче се утисак да 90 одсто људи који раде у њима немају никакво солидано образовање и не знају шта је улога медија и новинара.

Говорећи о теорији када је реч о медијској писмености, Вељановски је објаснио да је у "информативној мећави" важно образовати људе да направе селекцију и имају контролу над информацијама.

Елементарна писменост и образовање су препрека манипулацији, монополу, доминацији ауторитарних центара и медијска писменост ствара посебан круг информација које грађани примају да би могли да остану грађани, рекао је Вељановски.

Новинар Вукашин Обрадовић оценио је да је медијска писменост једно од кључних питања стварања друштва у служби грађана.

Обрадовић је представио резултате пописа становништва из 2011. године по којем има нешто више 6,1 милиона грађана, а од којих је 49 одсто са средње стручним образовањем, без школе или само са основном 34,4 одсто, а високообразованих 16,24 одсто.

У том попису држава се бави и технолошким стањем нације по којем је 51 одсто комплетно технолошки неписмено, рекао је он.

Главни и одговорни уредник издавачке куће Clio Зоран Хамовић подсетио је на едицију те куће "Мултимедиа", јер се желело показати да медији не припадају само новинарима и да нема знака једнакости између појма медијске писмености и новинарства.

Медијска писменост данас је све празнији појам јер постаје помодан, а све мање разумљив. Информација може бити оружје онима који је користе, али и оруђе за стицање знања, стручњацима, медијској индустрији и младима, рекао је Хамовић.

Сви полазимо од тога да је медијска писменост потребна,  атако не мисле грађани Србије и не осећају зашто би им она била потребна, рекао је Хамовић и нагласио да су "господари медија" створили ситуацију да медији постану озбиљно оруђе против грађана.

Програмска директорка Медија центра Јована Полић рекла је даје Србија прва у Европи по броју функционално неписмених, а друга у свету по броју образованих људи који је напуштају.

Мој утисак је да су новинари медијски неписмени онако како су грађани Србије функционално неписмени. Такви новинари креирају оно што, као еуфемизам, називамо лажним вестима, а то су манипулације, тешке лажи и напади, рекла је Полић.

Имамо озбиљних портала, медија који се озбиљно баве новинарством, али полуписмени и неписмени грађанин тешко може да препозна шта је истинита информација, а шта је лажна, оценила је она.

Новинари нису бољи део друштва и његова су слика, рекла је она и навела пример Регулаторног тела за електронске медије које нема основа да реагује на истеривање ђавола у ријалитију "Парови".

У случају Врањских новинара, премијерка изађе са информацијама о цифрама колико су те новине добиле из буџета, као да су извадили из сопственог џепа, не говорећи да је у питању законска обавеза државе и локалних самоуправа да определи средства за информисање грађана у јавном интересу. Како ће грађанин препознати шта то стварно значи, упитала је она.

Коментари (1)

Остави коментар
уто

28.11.

2017.

Neša [нерегистровани] у 10:42

Hm...

Interesi kapitala su uništili novinarstvo, a upravo pobrojani su njihovi telali i zastupnici. Egzodus inteligencije je zbog neprihvatanja modela "vrednosti" koji oni propagiraju od 1993. godine, od početka osnivanja sijaset "građanskih" inicijativa. Od kako brane interese građana stanovnika je sve manje i sve su bedniji. Samo glup ili lud može da veruje u njihove priče.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси