Вести
12. 12. 2017.
Држава као независни заштитник новинара
Заштитник грађана Зоран Пашалић најављује оснивање нове, парадржавне, „потпуно независне медијске организације“. Вукашин Обрадовић подсећа на сличну идеју Верана Матића од пре две године.
Србија ће, ако је веровати Зорану Пашалићу, заштитнику грађана, ускоро добити „потпуно независну медијску организацију“ (ПНМО). Иако није баш најјасније о чему се ради, омбудсман је, не упуштајући се превише у детаље, у интервјуу Политици тек наговестио да ће у формирању ПНМО, како је рекао, морати да учествују новинарска удружења, а за остало, промену законског оквира и модел финансирања, постараће се, ваљда, држава.
На друштвеним мрежама ова вест је изазвала приличну пометњу. Одмах се кренуло са разрађивањем идеје, која је пре неколико месеци лансирана на Пинку, о потреби да се формира једно „право“, патриотско удружење насупрот постојећим новинарским удругама. Лицитирало се и са личношћу будућег председника ПНМО. Најчешће су се помињали, логично, Д. Ј. В. и Жељко Митровић.
Још једна парадржавна формација
Било је лаконског сеирења, али, богами, и страха од могућих последица стварања још једне парадржавне формације која би могла да се васпостави као једини, прави а државни, представник новинара.
Ипак, до сада, ниједно новинарско удружење није званично реаговало иако је тема више него озбиљна.
Одмах се кренуло са разрађивањем идеје, која је пре неколико месеци лансирана на Пинку, о потреби да се формира једно „право“, патриотско удружење насупрот постојећим новинарским удругама. Лицитирало се и са личношћу будућег председника ПНМО. Најчешће су се помињали, логично, Д. Ј. В. и Жељко Митровић.
Анализе и евентуално појашњење заштитника грађана ваља тек очекивати, као и додатне детаље који би ближе дефинисали на шта је прецизно мислио Пашалић.
Они који пажљивије прате дешавања на овдашњој медијској сцени верују да почетак ове занимљиве сторије сеже још у другу половину 2015. године.
У Министарству културе одржан је консултативни састанак представника медијских удружења, тужилаштва и полиције. У складу са Акционом планом за поглавље 23, било је неопходно, што пре, да се потпише најпре Меморандум, а потом и формира Стална радна група за безбедност новинара.
Конструктивна атмосфера, пуна међусобног разумевања, јер, побогу, ради се о безбедности новинара. Нон папер, хајде да се похвалим, на мој предлог, написаће ко други до Веран Матић, присутан на том састанку у својству председника Комисије за утврђивање чињеница о убиствима новинара, познатије као „Воренова комисија“.
Консензус, како то обично бива са новинарским, зависним и независним удружењима (зато нам је потребна ПНМО), нестао је оног тренутка када је пристигао предлог Меморандума. Највише жучи и потпуни раскол изазвао је Матићев предлог да се, између осталог, формира Нешто налик баш на ПНМО, мада је било и оних који су тврдили да је намера била да се на мала врата отвори простор за увођење нове независне институције – омбудсмана за медије. Спомињао се и конкретан кандидат, али све је остало на нивоу кулоарских трачева.
Како год, Асоцијација онлине медија (АОМ), Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) препознали су „задње намере“ у стварању „посебног координационог тела“ које би се бавило безбедношћу новинара, објашњавајући да полиција и тужилаштво, као и новинарска удружења, треба да раде свако свој посао, без мешања надлежности.
На другој страни су били Удружење новинара Србије (УНС), Асоцијација независних локалних медија (АНЕМ) и Асоцијација медија (АСМЕДИ). И, наравно, Веран Матић, који је поручивао да Меморандум не морају баш да потпишу сва удружења. Терцирала му је Љиљана Смајловић, тада председница УНС-а, која је понашање супротне стране оценила као „герилски начин рада који је можда добар за добијање донација, али…“
Упркос неспорном ауторитету Матића и Смајловићке, после подужег усаглашавања, представници МУП и Републичког тужилаштва потписали су (децембра 2016) са представницима новинарских удружења и медијских асоцијација Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара, а потом је формирана и Стална радна група. Оцењено је то, заједнички и сложно, као искорак ка „успостављању поверења између медија и државе“, без обзира на то што је из коначног текста избачен онај део са ПНМО.
Вераново образложење и Пашалићево објашњење
Комисија је почела са радом, штриклирана је активност у Акционом плану, али Верану ђаво није дао мира.
„Репортери без граница покренули су иницијативу да генерални секретар УН оформи позицију специјалног известиоца за безбедност новинара као одговор на повећано насиље према новинарима, повећан број убистава и повећан број нерешених случајева убистава новинара. Мислим да би, аналогно томе, на националним нивоима требало установити позицију заштитника новинара, тело које би имало оперативне могућности да у сарадњи са институцијама система учествује у много ефикаснијој превенцији, као и брзом реаговању на случајеве претњи и насиља“, изјавио је „истражитељ“ Матић у великом интервјуу Експресу, баш у време кад је потписан горепоменути споразум.
Пашалић је, међутим, у већ споменутом интервјуу Политици, значајно проширио овлашћења ПНМО.
„Ово питање је врло комплексно. Многи од новинара немају чак ни адекватне уговоре, немају плаћене доприносе, њихов посао је орочен за нечију вољу, како онда да ту не говоримо о свему и свачему, од цензуре, преко аутоцензуре, до притисака сваке врсте. Значи, нормативно се то мора уредити и законски и инспекцијски пратити. Друго, новинари су изложени заиста свакој врсти напада, од физичког угрожавања до неваспитаног односа приликом узимања изјаве, и став институције, а и мој, јесте да се новинари морају апсолутно заштитити од свачије самовоље“, објаснио је заштитник грађана цртајући главне обрисе те будуће „праве независне медијске организације“.
Е сада, ако бисмо сублимирали Вераново образложење и Пашалићево објашњење, могли бисмо да сумирамо: заштитник новинара, а Тело, ем државно, ем (потпуно) независно.
Мени то познато звучи, а вама?
П.С.: Овај текст је писан у тренутку док је на ТВ Хаппy Миломир Марић уживо истеривао ђаволе из Србије
Коментари (1)
Остави коментар12.12.
2017.
Hm...
Obradović sluti da mu je ugrožena tek dobijena "titula" Vitez poziva. Novinarstvo su u sprdnju pretvorili isti koji brane kvazidemokratiju, kvazinezavisnost, kvazislobode... Raspada im se Carstvo od silnih (samo)obmana.
Одговори