Вести
13. 12. 2017.
Ауторска права: Закон некад жмури на једно око
Закон каже да је ауторско дело оригинална духовна творевина, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине. Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутко његовог настанка.
У емисији "У каквој земљи желим да живим" проверили смо шта се дешава у пракси.
Владимир Булатовић, један од оснивача сајта MojNoviSad.com, ненамерно је кршио ауторска права. Каже да тога није био свестан и да је захвалан што се њему и његовим колегама то лоше искуство десило на време, што су потрошили мало новца и мало више живаца, боље се организовали и научили памети.
"Наше искуство је да смо искористили фотографије за које нисмо ни знали чије су, нити је било начина да дођемо до те информације. У том тренутку, то је било на почетку постојања нашег портала, ми смо мислили да је у реду да скинемо фотку неког другог медија, потпишемо тај медиј и да је све у реду. Међутим, није то било довољно, потребно је било потписати и аутора, а на крају крајева ни то није довољно него је потребно тражити писмено одобрење од аутора фотографије да смете да користите његову фотографију и под којим условима смете да је користите", објашњава наш саговорник.
Владимир каже да су имали две различите ситуације кршења ауторских права. Оба пута решили су проблем директно са аутором пре него што је тужба стигла до суда и тиме избегли високе судске трошкове. Он додаје да већина портала и медија има највећи проблем са фотографијама, због тога што их неконтролисано користе.
"Проблем нас као медија јесте у томе што не знамо како да дођемо до тих фотографија, проблем је што и кад видимо добру фотку ми не знамо чија је и не можемо пратити траг у назад чија је фотка, коме треба платити, кога обавестити или тражити дозволу", наводи Булатовић.
Јелена Ивановић је фотографкиња чије су фотографије више пута кориштене без њене дозволе. Каже да су те фотографије углавном преузимали медији и сматра да је у питању било свесно преузимање фотографија без дозволе аутора и због тога се обратила суду.
"У првих неколико случајева нисам никога тужила, међутим, када је то већ превазишло неку меру онда јесам. Имам неколико тужби. Судови углавном раде. Нисам чула да је неком одбијена тужба, барем код оних који су основано тужили. Међутим, оно што јесте проблем, а то је генерално проблем нашег судства, је да је ужасавајуће споро. Прошле недеље сам била на једном рочишту за тужбу која је поднета 2015. године. Тако да, ако постоји стрпљење, онда се некако може истерати ствар", каже Јелена.
Она додаје да није довољно потписати аутора и да се нико не може водити принципом ако сам потписао аутора крађа је у реду. Увек треба тражити дозволу аутора. Са тим се слаже и адвокат Милош Стојковић који је недавно био један од предавача на семинару Ауторска права у дигитално доба.
"Оно што је битно за ауторску накнаду је да треба да знамо да је ауторско право приватно право и да мање или више, кад год аутор жели да наплати одређену накнаду, он то може да захтева. Свакако да, кад год се преузима било шта са интернета што је под заштитом ауторског права, неопходно је тражити сагласност аутора или неког ко је носилац тог ауторског права", каже Стојковић.
Већина нас ауторска права крши скоро свакодневно, а да тога нисмо ни свесни. Један од најпосећенијих сајтова у Србији је управо Пирате Баy са кога сваког дана милиони корисника скидају садржај који је нечије ауторско дело и због тога могу да одговарају пред судом.
Милош каже да питање торента дуго није било решено ни у теорији, ни у регулативи, зато што се поставило питање да ли се ради заправо о слободном дељењу садржаја између уско затворене групе или не. Велике компаније којима је највише стало да њихови садржаји буду заштићени (нпр. филмска индустрија), успели су да наметну становиште да су такви видови дељења садржаја заправо нелегални.
"Код нас нема много прецизирања око тога, али имамо једну одредбу у закону која каже да, кад год се дело користи за приватну употребу, није баш да је то овлашћено коришћење дела, али углавном у тој ситуацији нема кажњавања. Тако да ако неко скида торент, а приватно је лице, не прави од тога комерцијалну делатност, не препродаје га и не уплоадује на нека друга места и слично онда у принципу закон жмури на једно око на такав вид искориштавања ауторског дела", објашњава Стојковић.
Сви саговорници О радија слажу се да је едукација веома битна и да је поштовање ауторских права еволутивни процес који траје. Код нас је деведесетих година важило мишљење да ауторска и сродна права не треба да се поштују. Куповали смо пиратске дискове и копирали музику и филмове на све могуће начине. После двехиљадитих се ту ситуација полако мењала, судови почињу да раде свој посао, а све више људи жели да заштити своје ауторско право.
Треба да будемо свесни да све што се налази на интернету, без обзира на то што је доступно, није бесплатно. Поштујте ауторска права.
Емисију У каквој земљи желим да живим посвећену ауторским правима послушајте на подкасту О радија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.