Вести
18. 12. 2017.
Главни уредник изгубљен у наслову
Зашто је избор Срђана Бошковића за главног уредника Првог програма Радио Београда остао у сенци именовања Милана Недића за директора? Да ли је препорука за Бошковића било то што је водио Дневник РТС-а деведесетих? Запослени на Радију га се не сећају, мада је у образложењу одлуке наведено да је тамо радио.
„Милан Недић именован за директора Радио Београда“.
То је наслов вести која је у петак после подне објављена на сајту РТС-а, док у поднаслову пише да је Управни одбор јавног сервиса истовремено на место главног и одговорног уредника Првог програма Радија поставио Срђана Бошковића.
Недић је већ месец дана в.д. директора, после изненадне смене Миливоја Михајловића, па је његов званичан останак на том месту очекиван. Ко ће доћи на чело најважнијег радијског програма, међутим, била је неизвесност, пошто је избор био између шест кандидата.
То што је права вест, име и презиме главног уредника, најважнијег човека сваког медија, смештена у други план, могла би да буде небитна професионална омашка, да новинари нису поставили питање: Ко је он?
Кад је Бошковић радио на Радио Београду?
Одмах након одлуке, Управни одбор је у званичном саопштењу кратко навео да је „Срђан Бошковић започео новинарску и водитељску каријеру у Радио Београду, а касније се професионално усавршавао у телевизијском програму РТС-а и на тај начин стекао медијско искуство“.
То би требало да буде општепозната чињеница, бар у јавном сервису, али након међусобног пропитивања, за новинаре је Бошковићева професионална каријера остала непозната. Изненађење избором било је утолико веће пошто је у редакцији очекивано да се, према Правилнику РТС-а о поступку избора именованих лица, на месту главног уредника нађе „истакнути медијски стручњак“ који се доказао „изузетним резултатима рада у телевизијској, односно радијској делатности“. Уз то, од кандидата је тражено „најмање седам година радног искуства на уредничким пословима“.
Убрзо по доласку Милана Недића, сатирична емисија „Караван“ очишћена је од политичких коментара, а исто се десило и са политичким афоризмима у сталној рубрици „Каменчићи“
Чак ни најстарији новинари Радио Београда не памте да је Бошковић ту радио. Неки од њих, чија су имена позната Цензоловци, а који не желе да јавно говоре, кажу да је име новог уредника доживљено као „непријатно изненађење“.
Биографије пријављених новинара нису објављене, нити су запосленима на Радију познате. Претражујући интернет, могуће је о свима, осим о Бошковићу, доћи до бар основних података из њихових биографија. Све што се о Бошковићу може наћи јестелинк на Дневник РТС-а, који је водио са Љиљаном Милановић, супругом Драгољуба Милановића, тадашњег директора те медијске куће.
Према незваничним, али провереним информацијама, Бошковић је заједно са Миланом Недићем до пре неколико година радио у информативној служби Привредне коморе Србије.
Милана Недића је за место директора Радио Београда, судећи по наводима из саопштења Управног одбора, квалификовало то што је „дугогодишњи угледни новинар и уредник Радио Београда и РТС-а“. А има и „богато менаџерско искуство стечено на бројним одговорним руководећим дужностима које је обављао у различитим редакцијама и медијским кућама“.
Повратак Недића у медиј, наговештен је прошле године када је Богољуб Карић најавио поновно покретање БК телевизије. Он је својевремено у тој ТВ кући већ био главни и одговорни уредник и заменик главног и одговорног уредника. Како је пренео сајт БК њуз у пролеће прошле године, за могући нови ангажман на БК, Недић је рекао да би за њега „то била част и професионални изазов“.
Бошковић изабран на предлог Бујошевића
Редакција Првог програма већ дуже време нема главног уредника због смрти Биљане Вујасиновић. Она је на то место изабрана пре две године, али је убрзо због болести била принуђена да оде на боловање. Када је расписан јавни конкурс, новинари су се понадали да ће им скори долазак уредника олакшати професионалан рад.
За место главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда конкурисало је седам кандидата, а Управни одбор је оценио да само један не испуњава потребне услове.
Изненађење избором било је утолико веће пошто је у редакцији очекивано да се, према Правилнику РТС-а о поступку избора именованих лица, на месту главног уредника нађе „истакнути медијски стручњак“ који се доказао „изузетним резултатима рада у телевизијској, односно радијској делатности“. Уз то, од кандидата је тражено „најмање седам година радног искуства на уредничким пословима“.
Поред Срђана Бошковића, прихваћене су пријаве Јелене Алексић, новинарке бивше РТВ Б92, Срђана Савића, дугогодишњег новинара Радио Београда, сада на месту помоћника директора, Драгољуба Станкића, уредника сајта Радио Београда, Светлане Живковић, шефице деска на Првом програм, и Бранка Срдића, новинара РТС-а.
Професор Владимир Вулетић, председник Управног одбора РТС-а, каже за Цензоловку да је свих шесторо кандидата испунило услове за избор на место главног и одговорног уредника. Према његовим речима, на позив Драгана Бујошевића,генералног директора РТС-а, са кандидатима су разговарали и Милан Недић, тада в.д. директора Радио Београда, и два члана Управног одбора.
„Чланови Управног одбора су у извештају рекли да су сви кандидати у разговору оставили добар утисак. Управни одбор је изабрао Срђана Бошковића на предлог генералног директора РТС-а, а он се руководио предлогом директора Радио Београда, пошто ће он непосредно сарађивати са главним уредником. Сматрам да је то у реду, јер је и Бујошевић својевремено имао право да изабере најближе сараднике“, каже Вулетић.
Новинарски ангажман Срђана Бошковића у Радију непознат је и Ђорђу Влајићу, до пре две године главном и одговорном уреднику Првог програма, а иначе новинару Радио Београда од почетка осамдесетих година.
Влајић напомиње да се о раду главног уредника може судити тек када се буде чуо „будући програм, да ли ће бити заснован на професионалном интегритету, да ли ће пре свега информативне емисије бити критичке или апологетске“.
Он подсећа да је Први програм после професионалног суноврата деведесетих вратио углед међу слушаоце. Данас их има око „220.000, што је више од тиража свих штампаних издања заједно“. Осим тога, то је једини програмски радио у шуми станица које су углавном музичке кутије.
Управни одбор је изабрао Срђана Бошковића на предлог генералног директора РТС-а, а он се руководио предлогом директора Радио Београда (Владимир Вулетић).
Подсећајући да је у медијима видан тренд апологетског новинарства према власти, Влајић указује на то да на том таласу најгоре што би могло да се деси Радио Београду јесте да поново постане „огласна табле власти“, а то би неминовно ланчано утицало и на Други и Трећи програм, који су изузетног квалитета.
Према његовим речима, први човек Радија је главни уредник јер је искључиво он одговоран за садржај који се емитује у програм. „Ингеренције директора су у оквиру пословања куће, он је спона између Радија и генералног директора РТС-а, и нема никаква овлашћења над програмом. Међутим, постоји могућност да генерални директор РТС-а пренесе програмске ингеренције на директора Радија, и то онда није добро“, сматра Влајић.
Саговорници Цензоловке из редакције Првог програма кажу да имају утисак да се то већ догодило. Наиме, да је на директора Недића, још у в.д. статусу, пренет бар део овлашћења главног уредника. Наиме, убрзо по његовом доласку, сатирична емисија „Караван“ очишћена је од политичких коментара, а исто се десило и са политичким афоризмима у сталној рубрици „Каменчићи“.
Уколико су у недостатку главног уредника ове прве интервенције на програму биле само израз појачаног „новинарског нерва“ директора, онда би се могло закључити да ће Срђан Бошковић, као главни и одговорни уредник, имати прилику да искусно покаже шта зна.
Или је, ипак, све већ речено у наслову вести са почетка приче?
Коментари (1)
Остави коментар18.12.
2017.
digao se kamenčić
uznemirili se oni ispod
Одговори