Вести
20. 12. 2017.
Шта се читало у Србији пре 80 година?
Сајт Данаса од 1. јануара покреће нову редовну рубрику „Вести из прошлости“ у оквиру које ћемо сваког јутра објављивати анализе вести и насловних страна два дневна листа „Време“ и „Правда“.
Од 1. јануара сваког дана листамо предратне дневнике „Време“ и „Правду“
Период који смо изабрали за анализу је пре 80 година, односно свакодневно ћемо писати о томе шта су биле главне вести истог дана 1938. године. Као предмет анализе биће узета два дневна листа која су тада свакодневно излазила, поред Политике, а који данас више не постоје. У наредним годинама у плану је да се укључе и други листови, у зависности од тога који су те године излазили.
Лист Време је излазио од децембра 1921. до априла 1941. године у Београду, дневно. Време је имало и додатке "Дечје Време", "Женски свет", "Време-Недеља", "Време-Четвртак" и "Време од недеље до недеље". Био је то дворски и радикално-режимски лист, наводи се на сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије.
Власници и издавачи за Штампарско-издавачко предузеће Време били су Ненад Ђорђевић, Милутин Стевановић, Душан Глишић, Данило Грегорић, а одговорни уредници Сава Јовановић, Бошко Богдановић, Гргур Костић, Ђорђе Пецарски, Гргур Костић, Дојчило Митровић и Боривоје Глишић.
На сајту Дигиталне НБС наводи се да су оснивачи "Времена" припадали групи радикалских политичара. Међу главним уредницима били су Љуба Поповић, Михаило Живанчевић, Станислав Краков.
Иницијативу за његово оснивање дао је лично краљ Александар Момчилу Нинчићу. Он је поред Милана Стојадиновића био стварни власник листа. Да би "Време" било на нивоу "Политике" ангажован је за директора бивши сарадник тог листа Коста Луковић. У власништву Милана Стојадиновића лист је постао профашистички.
По паду Стојадиновићеве владе "Време" је преоријентисано у владин орган. У то време пресудну улогу на уређење листа имао је Ратомир Сотировић, такође сарадник "Политике". Лист је обустављен пред Други светски рат, априла 1941. године.
Новине Правда, с друге стране, биле су орган напредњачке омладине. Власник је био Павле Маринковић, а одговорни уредник С. Петровић. Лист је излазио дневно, од 1904-1941. године у Београду. Приликом покретања био је лист напредњака, а после Првог светског рата није се везивао ни за једну политичку странку. Поред редовних вести, биле су заступљене и вести из културног живота.
Према наводима са Дигиталне НБС, од 1906. до краја излажења лист је поред главног издања имао и више накнадних издања обележених као друго, јутарње издање, или необележено издање.
Лист после рата није везан страначки.
"Правда" је основана 1904. године, а њени оснивачи били су Павле Маринковић и браћа Сокић који су у ствари, све време до краја излажења листа били његови власници и издавачи. Од 1916. до 1918. године лист је излазио у Солуну.
Обновљена је 19. октобра 1918. године у Београду. Поред редовних вести о догађајима у земљи и свету, лист је редовно пратио и културни живот. Имао је сталне рубрике. У њему су сарађивали многи познати јавни и културни радници: Десимир Благојевић, Спасоје Ђорђевић, Радосав Гогић, Милан Роглић, Ђорђе Дедић, Предраг Вијоровић, Страхиња Ђорђевић, Нестор Малинић, Милорад Гавриловић, Милорад Ђорђевић, Милан Ристић, Градимир Маринковић, Душан Мијатовић, Оливера Ристић, Радивој Копарац, Раденко Томић, Војислав Васиљевић, Стипе Пекић, Евгеније Захаров, Стојан Маринковић, Милош Петровић...
Садржаји старих новина, иначе, доступни су и у дигиталном формату на сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије.
Подсетник и на магазинске теме
Осим свакодневне рубрике „Вести из прошлости“ с времена на време објављиваћемо и анализу некадашње периодичне штампе – шта су биле теме којима су се бавили недељници, на који начин се приступало теммама и како су оне биле илустроване.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.