Вести

23. 12. 2017.

Аутор: Ј. Л. - Л. В. - М. Р. М. Извор: Данас

Извештавање о смрти детета глумца Срђана Тодоровића

Медијска злоупотреба трагедије: Породици остају само тужбе

Извештавање таблоида али и појединих телевизија и портала о изненадној смрти трогодишњег сина познатог глумца Срђана Тодоровића наишло је на осуду и згражавање дела јавности. Такво извештавање у којима новинари износе најличније детаље, али и без зазора нарушавају приватност породице, долазећи и на кућна врата људима усред највеће жалости и трагедије, постало је правило у Србији.

Тешки детаљи који укључују сликање сахрана, узимање изјава од људи који су у шоку, или који немају баш блиске везе са породицом коју је снашла трагедија, цитирање разних позваних и непозваних саговорника, постале су уобичајене технике таблоидног новинарства.

Од убиства фолк певачице Јелене Марјановић у Борчи, у априлу прошле године, приметно је да се ова врста морбидног извештавања интензивира и да је на делу и права физичка окупација места трагедије таблоидним новинарским екипама.

Храњење публике трагичном причом није изум српских таблоида, међутим, без обзира на то што се сличне ствари дешавају и у много већим и богатијим земљама, чини се да границе приватности у Србији више и не постоје.

Они које је већ задесила велика несрећа и који уз то морају да прођу и кроз таблоидни пакао готово да немају никакав начин да се заштите. Не памти се случај да је због злоупотребе трагедије и рушења људскости и права на приватност неки таблоид платио казну, мада такво своје извештавање правда управо жељом публике да то чита, значи и жељом да ту причу публици прода, што подразумева и опипљив материјални интерес власника да профитира на туђој тузи и болу.

Сада, према закону, чланови породице дечака умају могућности да себе али и преминуло дете заштите. Постоји могућност евентуалног покретања грађанско правног поступка против медија на основу члана 79 Закона о јавном информисању у медијима, у чијем се првом ставу наводи да је "достојанство личности (част, углед, односно пијетет) лица на које се односи информација правно заштићено". Ту би тужени медији у случају доказивања повреде овог члана Закона могли да надокнаде штету, коју подносилац тужбе сам одређује, а суд утврђује колика ће та накнада бити.

Постоји и могућност да се породица, у зависности од тога шта је све написано, позове и на кршење става два члана 177 Kривичног законика, у којем се изношење личних и породичних прилика односи на лице које је умрло, али и на кршење чланова 145 и 146 који се односе на неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка и неовлашћено прикупљање личних података. Међутим, сви ти поступци трају дуго и могу да представљају додатну голготу за породицу - а досад није забележен преседан у коме би власник таблоида морао да плати одштету која би га одвратила да "понови недело".

Социолог Ратко Божовић за Данас каже да је одавно рђава вест постала главна вест.

- Сада имамо апсолутну трагедију као рђаву вест и сасвим је невероватно да не постоји нимало пијетета према породици. Чини ми се да на вест о смрти треба ставити тачку. Смрт је истинита ствар. Сама по себи је довољна вест. Међутим, код нас то није тако, па и у случају убијене певачице никако да се стави тачка. Kао да овде влада дух фанатичности, нечег мртвотворног које је опасно ако постане сензација и ако се згази на пијетет према смрти и породици која је доживљава. Ово више није питање етике већ и естетике. Изгубљена је свака мера и одавно је пређена граница у свему па и у смртним случајевима - наводи он.

На питање да ли је могуће такво стање променити, од одговара да "овде више нема слободе, а кад нема слободе нама ни истине".

- Тиражи, тржиште, безобзирност, бахатост и лажарије су катастрофа на лествици вредности и тешко је то променити. Естрада је уништила културу. Нема култивисања које би обезбедило одговорност у јавном простору. Тамо где владају екстреми ту је друштво у дубокој патологији. Овде ствари нису нормалне. А да не говоримо о политичкој сфери. Постоји икона која је високо и у коју се не сме дирати. Влада став: Не дирајте икону, а испод иконе може бити светогрђе на олтару - закључује Божовић.

Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука, за наш лист наводи да се оваква ситуација у оваквом обиму у свету не би догодила, јер је недопустиво ширити трагедију без обзира на што је један од родитеља позната и јаван личност.

- Прекршен је кодекс који су добровољно потписали. Детаљи смрти детета нису битни за ту вест, ако је то уопште вест. То је малолетник који би требао да буде заштићен. Све је у склопу сензационализма и то црног сензационализма по сваку цену а зарад пуњења насловних страна које продају новине. Све је урађено непоштено и неетички - каже Радојковић.

На питање може се ли се томе стати на пут, он одговара врло тешко.

- Јури се за тиражима, а постоји и елемент културног нивоа читалаца. Уз то је цена таблоида врло ниска. Против тога се не можете борити ако сте пристали на тржиште, а то је један од његових жалосних закона. Не знам да ли ће доћи време опамећивања самих власника, јер би ти било најцелисходније. Све друго је ходање по ивици ножа - објашњава Радојковић.

И новинарка и чланица Kомисије за жалбу Савета за штампу Тамара Скрозза слаже се да су уредници и власници ти који могу да стану морбидном извештавању на пут. Она напомиње да не постоји институционални начин да се овакво понашање новинара и новина забрани и да се све ситуације законски покрију, јер, како каже, не можете новинарима забранити да буду непристојни, примитивни и нељуди који немају ни мало емпатије. Скрозза додаје и да "мораш да будеш много неморалан да идеш да фотографишеш људе који су се нешто раније вратили са обдукције детета, да их ловиш на прозору и тражиш изјаву од уплакане мајке, огрнуте неким јорганом". Наша саговорница указује и да убијена певачица Јелена Марјановић има малу ћерку чији је "живот предат таблоидима на разматрање".

 "Та девојчица ће једнога дана, због разноразних натписа, имати поремећену слику својих родитеља и поремећену слику породичних односа", сматра Скрозза. Она напомиње да се у септембру за петнаестак дана у осам новина појавило осамдесетак текстова о Марјановићима, у октобру 89, а новембру 32 у којима је прекршен новинарски кодекс. На пример "Јана тражи да види убицу мајке", "Јанин цртеж открива страшну тајну"...

Скрозза подсећа и на случај Неде Арнерић када се у две новине појавила две њене различите изјаве, где она у једној каже да је хтела да се убије, а у другој - нисам хтела да се убијем.

Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања задужен за медије, каже за Данас да лично саучествује у болу породице Срђана Тодоровића, али да је Министарство у случају насловних страна немоћно.

"Министарство нема право да се меша у уређивачки концепт било којих новина . Ми се тиме не бавимо. Лично као човек који чита новине поступио бих другачије да сам уредник, али као што знате, има уредника и уредника. Разумем да је тема трагедије не само ове, већ и случај певачице Јелене Марјановић интересантна за медије, али морам да признам да не припадам том сензационалистичком и таблоидном новинарству и не бавим се несрећама других људи. Међутим, сваки главни уредник гледа да атрактивним насловним странама и помпезним и надуваним насловима прода новину, јер је тржиште веома чудно, када су у питању штампани медији. Али ја упркос томе сматрам да се треба држати макар личног кодекса и никада на насловну страну не стављати такве личне трагедије", каже Гајовић.

Петар Јеремић, председник ИО УНС-а, сматра да би новинари у складу са кодексом морали да поштују право на достојанство породице и да у духу саосећања са догађајима пишу и текстове, односно да не прибегавају сензационализму. Он додаје да људима којима су повређена осећања, не могу много тога да учине против таблоида. Могу да се жале Савету за штампу на кршење кодекса, или евентуално да прибегну судској тужби због повреде права на приватност.
НУНС: Нема никаквог оправдања

Независно удружење новинара Србије најоштрије и с индигнацијом осуђује кршење професионалних стандарда, етичких начела, па и одсуство елементарне људске емпатије у извештавању медија о породичној трагедији глумца Срђана Тодоровића.

Више дневних листова и онлајн портала је од смрти једног детета направило медијски спектакл у којем су себи дозволили све, наводи НУНС.

Писмо Милене Дравић

Подсетимо, позната глумица Милена Дравић је 2015. због таблоидног извештавања о болести њеног супруга Драгана Николића објавила писмо у Данасу "поводом медијског линча".

"Познато је да је у прошлим временима (постоји документација) Србија једина земља која је стрељала, у огромном броју, своје глумце, невине људе. Ужасне ствари су се догодиле. Да ли су сви ови људи који нама двома чине оволико зло потомци тих стрељачких водова? Разапињање мог болесног мужа и мене, потпуно саму у овом безумљу, сигурно је почетак једне велике трагедије за нашу културу, уметност. Драги уметници, драге колеге, подсећам вас, данас смо ми, а сутра сви Ви", наводи се, између осталог, у писму Милене Дравић.