Вести

27. 12. 2017.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Позови В. ради деобе новца за медије

Владимир Јовановић, рекордер за ову годину по броју комисија (16) у војвођанским градовима у којима се одлучивало о новцу за медијске пројекте, истовремено је за своју фирму инкасирао осам милиона. Комисије у којима је он био доделиле су порталу Србија данас, сувласнику Новосадске телевизије, у којој је био запослен, близу шест милиона динара, а самој НТ још милион динара.

У минулој години коначно је умро мит о војвођанском богатству различитости. Нико за то није толико званично заслужан колико челници локалних самоуправа у Војводини који су се својски потрудили да комисије на овогодишњим медијским конкурсима по свом саставу готово личе једна на другу.

Једни те исти људи, као да су богомдани, широм Војводине оцењивали су пројекте којима је намењено суфинансирање из локалних буџета. А притом, није да су увек били баш скроз непристрасни.

Владимир Јовановић, шампионски

Комисијама које су предлагале листе пројеката за суфинансирање јавним новцем замерало се штошта – и да су новац додељивале таблоидима који свакодневно крше новинарски кодекс, или су пак милионима обасипале новопокренуте портале с имагинарним новинарима, па до тога да су чланови комисија били, хм, благонаклони према медијима/ њиховим власницима са којима су повезани.

А праве адресе за критике заправо су председници општина и градоначелници, који, својевољно или не, састав локалне стручне комисије за вредновање пројеката нису могли да замисле без три не претерано позната медијска удружења, али, очито, ни без три искусна члана комисије.

По чланствима у тзв. медијским комисијама апсолутни шампион у 2017. години је Владимир Јовановић који је углавном као представник Удружење туристичких новинара и писаца у туризму Србије (ФИЈЕТ Србија, основано 2012) учествовао у расподели пара у чак 16 локалних самоуправа, што је више од трећине локалних самоуправа у Војводини које су спровеле конкурс.

Уз то, Јовановић је био члан конкурсне комисије Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и оне у Београду, чији је предлог изазвао бурне реакције у јавности.

(Пошто, према документацији којом располаже Цензоловка, званични предлагачи чланова нису наведени у сваком решењу о формирању конкурсних комисија, није искључено да је ФИЈЕТ чак имао више представника од легендарне Асоцијације електронских медија Војводине која је суделовала у деоби новца у 21 локалној самоуправи.)

Након приличног стажа у Новосадској телевизији, Јовановић је ове године напустио ту кућу да би се, како сазнајемо, потпуно посветио Медиа инфо центру, фирми коју је основао почетком ове године, али која је на четири конкурса у 2017. већ успела да инкасира осам милиона (од тога у Новом Саду чак два пута по три милиона).

Сувласник те фирме у међувремену је постао Марко Царић, оснивач Привредне академије у Новом Саду, познат и по томе што је био ментор Томиславу Николићу приликом израде мастер рада.

Јовановић је одбио разговор за Цензоловку чим је чуо да нас интересује његов импресивни скор у овогодишњим комисијама.

Новосадска телевизија, коју је, према тврдњама његових бивших колега, напустио током пролећа, у (су)власништву је фирме Србија данас која је оснивач истоименог портала. Та фирма, чија је власница Александра Мартиновић, инкасирала је на 21 овогодишњем конкурсу у Војводини 14,3 милиона динара.

Интересантно је да су близу шест милиона порталу Србија данас доделиле комисије у којима је седео Владимир Јовановић. С њим у саставу, комисија у Тителу доделила је у фебруару милионче Новосадској телевизији.

Та, свим нивоима власти изразито наклоњена новосадска медијска кућа ове је године постала „добра“ за три милиона конкурсних динара, а према објављеним подацима од краја 2015. до данас, од конкурса и појединачних давања приходовала је 21 милион динара или, српски речено, око 175.000 евра. Сасвим случајно, тај износ одговара цени (174.950 евра) коју је Србија данас у августу 2015. платила за некадашње ЈП Градски информативни центар Аполо.

Директорица и главна и одговорна уредница Новосадске телевизије Емилија Марић није одговорила на питања која смо јој упутили на званичну мејл адресу.

Вицешампион Стефановић

Тек једно чланство мање има Владан Стефановић, званично некадашњи власник суботичког медијског холдинга VTV ComNet, мада многи сматрају да податак из АПР не одговара стварности. (Деобу првог места покварило му је, авај, поништавање конкурса у Ади.)

Стефановић је у чак 15 општина представљао три удружења – понегде ФИЈЕТ Србија, понегде пак РАБ Србија (удружење радио-станица, основано 2011), а у другој половини године потписан је и као представник Удружења електронских медија ЦомНет, које се зове као и фирма којом је званично руководио до прошле године.

Стефановић се води као заступник тог удружења које је основано 28. априла 2014. године, те је, сходно одредби из Правилника о суфинансирању пројеката о најмање три године постојања пре расписивања конкурса, од краја априла ове године стекло право на предлагање кандидата за комисије. Седиште удружења је на истој адреси где се налази фирма VTV ComNet.

Преко фирми VTV ComNet и Магазин Дани породица Стефановић контролише Радио Суботицу, Телевизију Суботица, магазин Дани, ТВ Бачка (Врбас), ТВ Нови Бечеј, ТВ Бечеј, и од ове године двојезични лист Новобечејски дани. Према Регистру медија, код свих побројаних као главни и одговорни уредник наведен је – Владан Стефановић.

У овој години скоро сви медији под контролом Стефановића били су, гле, успешни на конкурсима у домицилним локалним самоуправама.

На суботичком конкурсу ТВ Суботица добила је 3,9 милиона (у Регистру медија уписано је и додатних 500.000 од градоначелника Суботице), магазин Дани 1,8 милиона, колико и Радио Суботица. У тој комисији, поред Владимира Јовановића, седео је и Владимир Павловић, власник оџачке телевизије К25, која је случајно и чланица Удружења ЦомНет. Павловић се, испоставило се, лажно представљао као представник Независног друштва новинара Војводине у суботичкој комисији.

Павловић је био члан комисије и у Врбасу где је, игром судбине, ТВ Бачка добила 1,5 милиона, те у комисији на другом конкурсу у Бечеју, где је истоимена телевизија инкасирала такође 1,5 милиона (на првом бечејском конкурсу та телевизија добила је тек 600.000 динара). Телевизији Нови Бечеј је на конкурсу у том граду припало 3,1 милион динара, а магазину Дани 1,1 милион.

Стефановић није одговорио на понуду Цензоловке да му упутимо питања о учешћу у комисијама.

Иначе, међу добитницима на конкурсима у чијим је комисијама Стефановић били су РТВ Сантос (три милиона), РТВ Стара Пазова (7,5 милиона), Новосадска телевизија (милион), РТВ Среће (2,7), РТВ Панчево (14,8 милиона преко продукција), као и РТВ Рубин (10,5 милиона). И, сигурно је права случајност да су све наведене медијске куће – чланице Удружења ComNet.

Мали на утешном 3. месту

Са 11 учешћа Радојице Малог у комисијама, што је било довољно само за треће место на овој листи, испада да је мало мање од трећине свих места у овогодишњим конкурсним комисијама у Војводини окупирало ово троје људи.

Мали је в.д. директора предузећа БЦ инфо из Беле Цркве и главни уредник Радио Беле Цркве, који се налази у саставу те фирме. Ове године је у комисијама највише представљао удружење РАБ Србија, у којем обавља функцију председника дисциплинске комисије.

Углавном је суделовао у одлучивању о додели пара у јужнобанатским општинама, где је на конкурсима у само три локалне самоуправе – Бела Црква, наравно, Ковин и Вршац – БЦ инфо приходовао 5,5 милиона динара.

А скоро да би могао бити занимљив податак да је 600.000 динара које је БЦ инфо добио на конкурсу у Ковину изгласала комисија чији је члан био управо – Радојица Мали.

413 МИЛИОНА ЗА 42 ГРАДА

Конкурсне комисије поделиле су током 2017. више од 413 милиона динара на конкурсима за суфинансирање јавног интереса у области јавног информисања на територији АП Војводине. Поделили би и више да су спроведени у свим локалним самоуправама – од њих 45, у две општине (Сечањ и Пећинци) конкурси уопште нису расписани.

У Ади је пак конкурс расписан, али је, како нам је објашњено, у међувремену поништен („прекорачили смо рокове“); последњи конкурс у овој години расписан је 1. децембра у Житишту и ти резултати објављени су пре неколико дана.

И док неки нису нашли за сходно да током године отворе своје буџете за суфинансирање медијских садржаја, с друге стране било је оних који су спровели по два конкурса, попут Новог Сада, Куле, Панчева, Бечеја и Темерина (у Ковачици је други круг расписан 22. новембра).

Сходно својој економској снази, локалне самоуправе одвајале су различите износе за суфинансирање медијских садржаја – од свега 300.000 динара у Сенти (истина, само за информисање на мађарском језику и за особе с инвалидитетом) до 65 милиона на два конкурса у Новом Саду.