Вести
28. 12. 2017.
Година лажних вијести
У Норвешкој је „Ријеч године 2017.“ термин “fake news”. Феномен који је добио на својој популарности захваљујући мантри коју амерички предсједник понавља и твита из дана у дан, и за коју чак тврди да је сам смислио, је, након прошлогодишње пост-истине, постала главни термин у једној земљи.
Како се наводи у норвешкој верзији The Local сајта, кориштење термина “лажне вијести” експлодирало је током прошле године и била је то уједно и најкориштенија нова ријеч међу кандидатима генералних избора у тој земљи.
Годину дана након што је, тадашњи амерички предсједнички кандидат, а данас предсједник Доналд Трумп почео користити термин “лажне вијести” да би дискредитовао све оне медије чије извјештавање му се није свидјело, тај термин ушао је не само у свакодневни говор него и у рјечнике широм свијета. Поред Норвешке, термин се нашао на листи ријечи године Collins рјечника из којег истичу да се кориштење израза “лажне вијести” повећало за 365 посто од 2016. године.
Но, нетачне, измишљене и проблематичне информације постоје откад постоје и оне тачне, истините и релевантне. Да ли бисмо 2017. годину провели разговарајући о ономе што се назива феноменом “лажних вијести” да се тај термин не налази у сваком другом твиту и изјави америчког предсједника? Вјероватно не. Проблематични садржај или како га Claire Wardle, извршна директорица First Draft News-а зове, “поремећај информација” већ одавно је проблем, са којим се најчешће суочавају дигитални медији.
Управо је Wardle у извјештају који је њена организација радила заједно са Вијећем Европе у октобру ове године, предложила да бисмо требали престати користити термин “лажне вијести” јер самим кориштењем тог термина дајемо више моћи онима који га користе како би дискредитовали медијски садржај који им не одговара. Поред тога, како наводе у извјештају, термин “лажне вијести” не описује у довољној мјери комплексност проблема. Поред First Draft-а, и у недавно објављеном чланку на Poynter-у, расправља се о томе да ли је вријеме да одбацимо кориштење тог термина.
Новим иницијатива против проблематичних информација
„Лажне вијести“, односно проблематични медијски садржај, неће нестати ако их почнемо називати другачијим именом, једнако као што нису ни настале тек ове године. Но поред чињенице да је термин који описује медијско стање постао глобално популаран и да се користи у разним контекстима, 2017. година је такођер обиљежена бројним иницијативама којима се настоји борити против информацијског поремећаја.
Једна од 35 препорука First Draft Newс-овог извјештаја о борби против поремећаја информација, јесте да би компаније али и новинари требали да раде на развоју алата и сервиса за провјеру информација. Имајући у виду овогодишњи извјештај Duke Reporters’ Lab-а који објављује информације о напретку у процесу верификације, број организација које се баве провјеравањем истинитости информација већ је порастао са 114 на 137 током 2017. Тренд је стигао и у Босну и Херцеговину гдје је недавно покренут сајт Раскринкавање који ће да ради на провјеравању истинитости информација објављених у медијима. Организација Зашто не, која већ годинама ради на провјери и мјерењу изјава и активности политичара кроз Истиномјер, стоји иза нове странице.
Али поред појединачних напора медијских организација и новинара који се баве верификацијом и провјеравањем информација, током ове године и друштвене мреже су покушале да пронађу конкретна рјешења за масу проблематичног садржаја са којим се суочавамо свакодневно у дигиталним медијима.
Под константним притиском због омогућавања креирања и ширења садржаја који објављује дезинформације, пропаганду и измишљене вијести, и након вала лажних страница које су се шириле током америчких избора, из Фесјбука су склопили партнерство са FactCheck.org, PolitiFactom, ABC Newsom, the Associated Pressom and Snopes.com, у иницијативи која омогућава корисницима те друштвене мреже да пријаве “лажни” садржај. Поред тога, тренутно тестирају “индикаторе повјерења” путем којих ће корисници имати транспарентнији увид у поријекло приче коју читају, као и аутора и изворе.
Током новембра Европска комисија је такођер најавила нову стратегију у борби против дезинформација и "лажних вијести" онлине. Током конференције на којој су представили планове, најављено је и покретање јавне консултације као и стварање групе стручњака који ће помоћи ЕУ да се избори са тим проблемом и да креира стратегију како би спријечили ширење лажних вијести. Стратегија ће бити објављена на прољеће 2018. године. Група стручњака ће укључивати новинаре, академике, невладин сектор, а све у циљу што бољег и стручнијег савјетовања Комисије у проналажењу потенцијалног рјешења.
Сарадња међу редакцијама и новинарима
Добра ствар која је произашла из борбе за истинитошћу у медијском простору током америчких избора, дошла је у облику сарадње више од 700 новинара. Electionland, предвођен ProPublicom, кориштен је како би, током избора, у стварном времену пратили потенцијалне нерегуларности на изборним мјестима. Информације које би чланови Electionland коалиције добили, провјераване су и даље дијељене међу локалним редакцијама у Сједињеним Америчким Државама.
Захваљујући успјеху те сарадње, слична ствар се десила и током избора у Француској, гдје је формирана CrossCheck платформа. У настојању да обезбиједе јавности приступ тачним и провјереним информацијама, у CrossCheck су биле укључене 37 редакција и технолошких партнера из Француске и Уједињеног Краљевства.
Истраживање које су CrossCheck i FirstDraft News радили након тог пројекта показало је такав вид сарадње користан не само широј јавности која користи информације које су провјеравали, него и новинарима укљученим у пројекат.
“Новинари који су учествовали у пројекту стекли су нове вјештине верификације, које ће даље користити у својим редакцијама,” наводи се у извјештају. Такођер, оно што је истраживање показало јесте да је сарадња међу редакцијама и транспарентност која се од њих захтијевала, резултирала производњом квалитетнијег новинарства.
Година у којој смо са сваке стране слушали о “лажним вијестима” је уједно била и година у којој су успостављени разни механизми за суочавање са проблематичним информацијама. Можемо их звати како год, лажне вијести, дезинформације или проблематичне информације, но оно што оне представљају, није само проблем него и изазов са којим се новинари, редакције, друштвене мреже и онлине плаформе широм свијета суочавају. Уколико не желимо доживјети нову ситуацију у којој ће млади из Велеса да праве нових 100 страница са непровјереним, “лажним” садржајем, на нама је да усвојимо нове механизме и можда да покренемо нове сарадње како би били у могућности да публици представимо што тачније информације.
У ретроспективи, можда и није лоша ствар то што Трумп у сваком другом твиту пише о “fake news”, или што тај термин улази у рјечнике: питање је да ли би друга страна, она која се залаже за транспарентне и провјерене информације и покренула дебату и бројне иницијативе да није било до такве пажње. Јасно је, проблем са истинитошћу садржаја којег читамо у медијима није настао ове године. Само је стављен под рефлекторе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.