Вести
23. 01. 2018.
Ужице за медије издвојило колико и пре три године, мада је градски буџет увећан
Град Ужице је расписао конкурс за суфинансирање медијских пројеката и за ту намену је из локалног буџета предвиђен износ од осам милиона динара.
Иако је, како то истичу представници градске власти, овогодишњи буџет (2,75 милијарди динара) за 100 милиона динара већи него 2017, износ за подршку медијских пројеката исти је као протекле три године.
Овогодишњим конкурсом је, поред осталог, предвиђено да најмањи износ који се одобрава по пројекту буде 30.000, а највећи – три милиона динара, као и то да медији могу да учествују само са једним пројектом, док издавач више медија може да конкурише са једним пројектом за сваки медиј.
Као „специфични критеријуми за оцењивање пројеката“ од интереса за јавно информисање наведене су опште теме, попут „збивања на локалном нивоу, у образовању, култури, уметничком стваралаштву, спорту, туризму, привреди, предузетништву и пољопривреди“.
Поред њих, од јавног интереса су и теме као што су „заштита здравља људи, животне средине, деце и омладине, физичке културе“, потом и теме из области „људских права, развоја демократије, унапређивање правне и социјалне државе“. Информисање о раду органа Града Ужица, како се напомиње у конкурсу, није део јавног интереса.
На примедбу да је износ од осам милиона динара изузетно мали и да је много мањи од два одсто буџета, што је препорука новинарских удружења, Немања Нешић, заменик градоначелника у оставци, каже да у ужичкој каси нема довољно новца за све потребе.
„Тај износ није довољан, али, нажалост, коју год потребу у граду да анализирамо, показује се да су могућности мање од реалних потреба“, казао је Нешић.
Највише добијају медији блиски властима
За потекле три године из ужичког буџета издвојена су 22 милиона динара, и то за укупно 50 пројеката ужичких медија и медија чије је седиште ван града. У 2015. години, са шест милиона динара, од 14 пријављених пројеката подржано је њих 11, док су три одбијена.
Наредне године издвојено је осам милиона динара и, од 21 пријављеног пројекта, комисија је подржала 17, а одбила три. Прошле године конкурисала су 33 пројекта и, такође са осам милиона динара, што је свега 0,25 одсто ужичког буџета, финансирана су 22 пројекта, а десет их је одбијено.
У анализи тих статистичких података уочљиво је и то да, од када је законом уведено суфинансирање медијских пројеката, комисија није одбила ниједан пројекат ужичких медија, што би могло да укаже на принцип уравниловке приликом расподеле средстава.
Осим износима, власници ужичких медија нису задовољни ни начином на који се та средства расподељују. Уместо да реши део проблема на медијској сцени, па и део финансијских потешкоћа медија, законом предвиђено суфинансирање и у Ужицу се претворило у параван иза кога се, без обзира на квалитет пројеката, највећи део буџетског новца расподељује медијима који су блиски локалној власти или странкама које у њој учествују.
Поједини власници тврде да су износи договорени унапред, пре расписивања конкурса. Сматрају и да су чланови комисија политички инструисани, да се не прати реализација подржаних пројеката и да локална самоуправа не поседује ресурсе за њихову евалуацију.
С друге стране, оцењују да градски политичари сматрају да су медији чији су пројекти подржани дужни да дневно прате рад локалне самоуправе и активности градских функционера, иако је то у супротности са концептом пројектног суфинансирања.
„Средства расподељује комисија, а можда власници медија знају нешто што ми не знамо“, узвратио је Нешић на тврдње да је и пре расписивања конкурса познато колико ће који медиј добити новца.
Просечна плата новинара 25.000
Иначе, у Ужицу послује девет конвенционалних медија и сви су у приватном власништву. Од тога, два су штампана медија (недељник Вести и двонедељник Ужичка недеља), две телевизије (ТВ 5 и ТВ Лав), четири радио-станице (Радио Ужице, Радио Луна, Радио Сан и Први радио) и једна агенција (Зоомуе).
У тим медијима, према тврдњама њихових власника, запослено је укупно 47 радника. Они су или у сталном радном односу или су ангажовани као хонорарци. Међу њима је свега 28 новинара, са просечном платом од 25.0000 динара. У једној медијској кући у граду, која би ускоро требало да промени власника, запослени примају минималну зараду дуже од пет година.
Осим наведених медија, буџетским новцем су раније подржани и пројекти неколико локалних сајтова који постају све утицајнији, али већина њих преузима прилоге из националних и локалних медија и са званичног сајта Града. Ретки међу њима објављују сопствене садржаје и ангажују професионалне новинаре.
Због свих тих проблема, и поред тога што, како сведоче, остварују драгоцен приход на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката, већина власника сматра да би тај концепт требало укинути, а неки од њих су радикалнији и поручују да би га „требало забранити и медије препустити тржишној утакмици“.
Цензура
Иако градски функционери тврде да су ужички медији слободни и да се критички односе према локалној власти, поједини власници медија, уредници и новинари, додуше незванично, наводе да се притисци остварује софистицираније – кроз незваничне разговоре локалних функционера са власницима, подсећањима да део прихода медији остварују из градског буџета преко конкурса за суфинансирање пројеката, али и утицајима на оглашиваче, првенствено на локална јавна предузећа. Други пак одбацују наводе о цензури и објашњавају да је „политичких утицаја било много више пре пет година него сада, у време напредњака“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.