Вести
24. 01. 2018.
Скот Грифен, директор Програма за медијске слободе у оквиру Међународног института за медије
Новинари морају имати право да раде свој посао
Наша главна порука на састанку са председником Александром Вучићем је била да је најважније да новинари имају право да раде свој посао, да истражују личност политичара и њихове активности, да им постављају питања и добију одговоре.
То је посао новинара, каже за Досије НУНС-а Скот Грифен, директор Програма за медијске слободе у оквиру Међународног института за медије.
"Важно је да политичари то схвате, поготово неко ко је на положају какав има председник Вучић и тако велики утицај. Званичници морају да пошаљу поруку да је у реду да новинари раде свој посао. Председник Вучић је истакао да је био у појединим случајевима неоправдано нападнут. Суштински, његов одговор је био да се званичници често осећају као да су неки вид жртве. Наравно, сви грађани имају право да кажу када се тако осећају јер су их новинари неоправдано оптужили, али истакао бих да је оно што је најбитније, поготово за особу на његовом положају, јер представља државу, да он има обавезу да када одговара на одређене тврдње новинара не доводи у питање институцију медија и новинара генерално. Важно је да када се одговара на новинарска питања да се не наглашава да они генерално немају право да постављају питања; политичари не смеју да представљају новинарску професију у лошем светлу, као ни да етикетирају поједине новинаре као непријатеље. Ово је била наша главна порука председнику Вучићу", истиче Грифен.
Досије: Какав је био његов одговор?
Грифен: Он је свакако саслушао оно што смо рекли на састанку. Када сам поменуо да мора да постоји адекватан одговор на постављено питање, рекао је да то разуме, као и да је у неким случајевима направио грешке, као и да ће он и Влада Србије учинити напор како би радили на свом приступу новинарима. Тачан је цитат: "Радићу на свом емоционалном одговору."
Досије: Како оцењујете стање медија у Србији?
Грифен: Србија није Турска, где имамо више од 100 ухапшених новинара и где власт гаси медијске куће. То није случај у Србији. Није толико лоше стање, али није ни сјајно. Забринути смо кад чујемо да носиоци власти злоупотребљавају свој положај, описују новинаре као непријатеље. То јесте јако забрињавајуће, али дешава се и у другим земљама, не само у Србији. На крају, то је начин да се одврати пажња народа од случајева које новинари истражују.
После разговора са великим бројем новинара из различитих медија у Србији, закључак је да сви осећају велики притисак, раде у окружењу које је репресивно, а понашање носилаца власти томе доприноси. Видели смо да има бројних нерешених случајева, да и даље долази до инцидената, физичких напада и бројних других врста притисака на новинаре. Између осталог, поједини новинари су били под присмотром и то никада није разјашњено ни испитано до краја.
Новинари у Србији се осећају као да су таргетирани од стране званичника због посла којим се баве. И то јесте одређени вид притиска људи који имају утицај, пре свега на јавност. Статистички подаци показују да нема свакодневних физичких напада на новинаре, није то свакодневица Србије, али је окружење у коме раде новинари пуно тензије. Поготово је то видљиво на конференцијама за медије где званичници реагују тако што говоре новинарима да немају право да постављају нека питања или да истражују њихове финансије или финансије и послове чланова њихових породица. У том смислу смо видели проблем када је реч о слободи медија.
Досије: Да ли сте говорили о неким конкретним случајевима?
Грифен: На разговору са председником Вучићем о случајевима притисака на новинаре он је инсистирао да му дамо конкретне примере. Када смо навели случај који се десио на његовој инаугурацији, нагласио је да је након тог догађаја оштро осудио то што се десило новинарима. Ја не могу да судим о његовој реакцији након напада на новинаре током инаугурације, односно да ли је била оштра или није, он је само нагласио да је била оштра.
Иначе, тај случај је јако интересантан. Како смо чули, тужилац основног тужилаштва је одбио да покрене поступак, али су докази толико били јаки да је више тужилаштво „оборило“ ту одлуку и покренут је поступак.
Случај је интересантан јер показују да постоје легални инструменти које могу да користе новинари. Међутим, новинари-жртве са којима смо разговарали рекли су да често не знају докле се стигло са њиховим случајевима, с друге стране, тужиоци са којима смо разговарали су истакли да по закону новинар-жртва има право на увид у свој предмет. Зато је то битно, јер показује да постоје законски инструмети које новинари могу да употребе када нема адекватне реакције званичних органа.
Досије: Да ли сте говорили о другим врстама притисака на новинаре?
Грифен: Указали смо, између осталог, да смо чули о другим врстама притисака на новинаре. Навели смо и пример Информера који је покренуо неку врсту кампање против новинара Крика и означио их као противнике и проблематичне особе, поготово објављивањем фотографија уредника Крика. Одговор председника на то је био да је Информер приватни медиј. На то сам га упитао како су таблоиди дошли до таквих слика и нагласио да то изгледа као притисак на новинаре Крика. Након тога није више желео да прича о том случају.
Досије: Да ли очекујете да ће званичници испунити своја обећања по питању слобода медија?
Грифен: Надам се да ће побољшати ситуацију по питању слободе медија у Србији. Свака демократска земља мора да слуша и узме у разматрање оно што говоре невладин сектор, новинари и међународне организације. Да ли ће то Влада Србије урадити или не – не знам. Не могу да спекулишем о томе. Надам се да хоће.
Суштина је да ћемо ми наставити да меримо да ли су се те промене догодиле или нису. То је лако мерити. Већина поменутих предмета су у фази истраге, тако да је лако утврдити да ли је било напретка. И тиме ћемо се свакако бавити у будућности.
Решити убиства
Досије: Које су сличности а које разлике када је реч о српском и европском новинарству?
Грифен: У свакој земљи где постоји нерешено убиство новинара то је велики проблем. Тога нема у западноевропским земљама. Суштина је да неуспех у решавању таквих случајева шаље лошу поруку да државу не интересује да се ови случајеви разреше до краја.
Такође, у западоевропским земљама не постоји став званичника који доводе у питање шта је новинарски посао. Осим можда тренутно у САД, мислим на Доналда Трампа, али то је друга прича. Суштински, нема званичника који реагују на критичко новинарство на начин на који реагују у Србији.
Између осталог, чули смо и да је премијерка Србије довела у питање посао новинара да истражују финансије политичких фигура и чланова њихових породица.
Наравно да је то посао новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.