Вести
02. 02. 2018.
Арежина: Регулаторна тела - завеса иза које је батина власти
Слободан Арежина, поново смењени програмски директор РТВ Војводина, најавио је нову тужбу против те медијске куће. Говорећи о томе што је, по владавини права, Србија налошије оцењена на Балкану, каже да формирање регулаторних тела не значи да ће судство или медији радити независно и додаје: "То је постало завеса иза које се крије батина власти".
Арежина је смењен с места програмског директора РТВ-а, тек што се, након одлуке Апелационог суда у Новом Саду, вратио на посао. Пре два дана правна служба РТВ звала га је да потпише "анекс Уговора о раду", који му је отказан пре тога, а којим га распоређују на место "менаџера пројеката" и то по одлуци Управног одбора те медијске куће.
То је помало постало ствар и питање здравог разума, каже. "Први пут се догодило од кад сам у новинарству, да се неко одлуком суда врати на руководеће место у државном медију. То није било ни у време комунизма. А сада се догађа да ја, за мање од две године, будем два пута смењен са истог места", коментарише одлуке руководства РТВ.
Људи мисле да ови закони које усвајамо да би се придруживали ЕУ, служе да би нас тапшали по рамену, да се штиклира нови услов на том путу, а не да се примењују, рекао је гост Новог дана.
Арежина каже да је суштина да Управни одбор не жели да тај јавни медијски сервис ради онако како закон прописује.
"Сада ћу да поднесем нову тужбу, поново ћемо да трчимо исти круг", навео је, додајући да сантиментар по сантиметар треба да се освајају простор слободе и правде.
Објашњава да његов адвокатски тим саветује да потпише анекс, јер се у противном може лако догодити да, без потписа, по аутоматизму, послодавац може да да отказ. Судови у Србији често одбијају да расправљају, кад виде да онај који је тужио није потписао анекс, каже Арежина, додајући да ће га потписати како би наставио борбу на суду.
Наводи да се искрено нада да иза свега не стоји политички налог. Пре бих рекао да је реч о једном инату, осионости, и можда недостатку здравог разума у руководству, које не жели да изврши судску одлуку, да би доказало неку своју победу, навео је.
"Надам се да не постоји политичка позадина, а ако постоји, онда улазимо у велики мрак", навео је.
"Регулаторна тела не значе и независност"
Србија је, према индексу владавине права Светског пројекта правде, пала за два места и иза је свих осталих балканских земаља, а општи пад владавине права, посебно основних људских права, бележи се и на глобалном нивоу. На листи 113 држава из целог света, Србија се нашла на 76. месту.
"Мора се упорно радити на томе да се правосуђе учини независним... Није то питање политичке одлуке, мора да уђе то у свест људи и судијама треба дати храброст да суде по закону... Притисци на судство су велики, овде је постала традиција да власт контролише и поставља судије", навео је Арежина.
Формирање регулаторних тела не значи да ће судство или медији радити независно, додаје. "Често се догоди, као што се догодило с РЕМ - то је постало завеса иза које се крије батина власти. Наводно имамо независно тело, а пошто се ти људи именују одлукама власти, зависе од власти, само су постали маска која власти омогућује да ефикасније утиче и на судство и медије", наводи.
Професионална удружења судија морају да се боре и да буду агилнија, додаје. Упозорења, бојим се, нису довољна, требало би да размисле о јачим стварима.
Правно-обавезујући документ - питање је само формулације
Говорећи о дијалогу и поруци коју је у Словенији послала премијерка Ана Брнабић - да све земље које су признале независност Косова утичу на Приштину да испуни договорено Бриселским споразумом, Арежина каже да очигледно и једна и друга страна имају своје услове како да се преговори наставе.
Оцењује да власти Косова немају снаге да артикулишу заједнички став о наставку преговора, и додаје да је, према његовом мишљењу, то главни проблем, у који треба да се умеша и ЕУ.
Каже да је занимљиво да се та веза између Приштине и Љубљане искористи као додатни притисак како би се преговори наставили. Подсетимо, премијерка је то тражила и од председника Словеније Борута Пахора, који ускоро иде у посту Приштини.
Сматра да је посета Владе Србије Словенији вишеструко корисна.
Говорећи о томе шта следи по питању односа Србије и Косова, рекао је да је питање само која ће формилација бити употребљена у правно-обавезујућем документу. Сматра да ће бити потребно да се о томе направи договор унутар ЕУ. Тражи се компромисно решење за Београд и Приштину, опет из унутрашњополитичких разлога, додаје.
"Шта значи нормализација? То, пре свега, треба да значи смиривање тензија и напетости и окренутост бољем животу", констатовао је.
Мислим да је утицај председнице Грабар Китаровић на хрватској политичкој сцени такав да ће доћи до те посете доћи ако она на том инсистира, навео је Арежина и додао да је сваки разговор добродошао.
Министар одбране Александар Вулин је изјавио да Вучић не треба да иде у Хрватску. Он зна да ће то пријати ушима одређеног броја људи и да ће добити неке поене, а шта ће значити за Србе у Хрватској или Хрвате у Србији, то му је мање важно, рекао је на то Арежина.
"Та врста злоупотребе зла које се догодило је, такође, велико зло", додао је. Мислим да, уколико је то уз договор с премијерком и председником, онда је то зло веће, рекао је о Вулиновој изјави. Ипак, додаје да мисли да је у овом, конкретном случају реч о једном потезу који рачуна на подизање рејтинга у гласачком телу.
Опозиција и РТС
Челници опозиције, пише лист Данас, не одустају од протеста испред јавног сервиса, иако су од РТС добили позив на разговоре. Они су заказани сутра.
Пре тога послато је писмо које потписује 13 опозиционих организација упућено РТС-у и РЕМ-у у којем се указује на неправедну заступљеност партија у изборној кампањи.
РТС је најмоћнији медиј у овој држави и њихово настојање да буду присутни тамо је легитимно, видећемо шта ће дати ти преговори, каже на то Арежина.
Индикативно је, примеђује, да је позив за преговоре стигао тек након што су протести заказани.
Морамо да прихватимо нешто што је ноторна чињеница, а то је да смо ми вишестраначко друштво, да уважавамо различите политичке опције и да је јавни медијски сервис прво место на коме би се те различите опције појављивале и сучељавале мишљења, истакао је.
"Ја се надам да ће наћи решење које ће бити прихватљиво и за РТС и за опозицију", додаје.
Јасеновац и Хрватска, Холокауст и Пољска
Председник Светског јеврејског конгреса изјавио је да Хрвати у Јасеновцу прикривају злочин.
У Хрватској не постоји јасна осуда злочина у Другом светском рату, и без остатка осуда усташког режима и усташких злочина и то је велики проблем те земље, каже на то Арежина.
Што се тиче Пољске, ту постоји једна потреба да се скретање у десно продужи и страшно је то што се тражи - постоје докази за људе у Пољској који су активно учествовали у Холокаусту, додаје, говорећи о новом закону у тој земљи. "Уместо одговора остаје питање куда иде у овај свет".
И у Србији смо далеко од тога да смо заузели оно што треба да се назове јасном дистанцом од злочина и злочинаца, додао је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.