Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
07. 07. 2010.
Љиљана Буквић, Бојан Цвејић
Жене најчешће остају „невидљиве“ у најважнијим вестима
разговор
Београд - Стереотипи да су мушкарци „јачи пол“, а жене „слабији“ и „лепше половине“ осликавају се и у дневној штампи када је реч о заступљености мушкараца и жена у текстовима и на фотографијама, као и о улогама у којима се појављују. Мушкарци се као „актери“ и саговорници у текстовима у дневним листовима у Србији појављују чак четири пута више од жена, док су на фотографијама видљивији више од три пута него жене, које су заступљене на мање од петине укупног броја фотографија, резултат је истраживања које су спровели новинари Данаса анализирајући седам дневних листова у Србији током једне седмице.
Резултати истраживања показују да су мушкарци субјекти у текстовима дневних новина у скоро 80 одсто случајева, док се жене помињу четири пута мање, односно у нешто више од 20 одсто случајева. Мушкарци доминирају на скоро свим странама, али нешто мање у забавним рубрикама, односно онима које су посвећене догађајима и темама са естраде, на којима су жене највидљивије.
Како је професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић навела у свом раду о женама и медијима, „женама је дозвољен приступ традиционално женским областима живота, то јест забави и култури и уметности, док је остатак резервисан за мушкарце“.
Озбиљна штампа је мушка
Жене се најчешће појављују у текстовима у рубрикама које се баве дешавањима на естради и забавом, па тако у појединим новинама на овим странама оне чине и до 50 одсто жена у односу на остатак новина. У већој мери жене се истичу на странама спорта, захваљујући српским тенисеркама, али и страним, мада се неретко у овој рубрици нађе „места“ и за супруге и девојке спортиста. На трећем месту је, што је заједничко за већину новина, београдска рубрика, где се жене појављују као градске функционерке, али и као „обичне“ грађанке.
У таблоидним и полутаблоидним листовима жена има највише на естрадним и забавним рубрикама, док су у листовима који се сматрају озбиљним жене равномерније заступљене по рубрикама, најчешће се појављују у дневнополитичким вестима, а најмање их има на странама економије.Када је реч о фотографијама које илуструју дневне новине, на половини од укупног броја налазе се мушкарци, док су жене „фотографисане“ више од три пута мање, односно видљиве су на мање од 20 одсто фотографија. У таблоиднијим новинама више је фотографија на којима се налазе жене, у односу на озбиљне листове.
Професорка Миливојевић описала је овај тренд тиме да је „лице озбиљне штампе мушко, а тело ревијалне штампе женско“, као и да „што су новине озбиљније, то је у њима мање места за жене“.Као и саговорнице, жене су на фотографијама у највећој мери заступљене у рубрикама забаве и естраде, ТВ програма, али и на странама посвећеним „лајфстајлу“, односно онима које се баве животним стилом, саветима и слично. Што се тиче разлика међу новинама, једина разлика је у томе што се у таблоидима жене појављују више на фотографијама као илустрације, чији идентитети нису важни.У таблоидима жене се у око трећини случајева појављују у улогама певачица, док су у озбиљнијој штампи оне углавном из света политике.
Заједничко за све листове је да се жене у већој мери још појављују и као спортисткиње и обичне грађанке.Сличне податке, међутим, показују и ранија и глобална истраживања. Према истраживању Глобал Медиа Мониторинг Пројецта, од укупног броја људи који су се појављивали у медијима током прошле године, жене су чиниле 24 одсто. Ова статистика представља значајан напредак у односу на 1995. годину, када су жене у штампи биле заступљене свега 17 одсто.
Када је реч о областима и темама, највећи раст видљивости жена уочен је у темама којима се посвећује најмање пажње у медијима, док у областима које имају већи медијски приоритет раст заступљености жена је мањи. Ово истраживање врши се већ годинама тако што се анализира само један дан у години - 10. новембар сваке године, а обавља се у 130 земаља. И истраживање које је 2006. спровео Медиацентар из Сарајева показује да су жене у штампаним медијима у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини заступљене пет пута мање од мушкараца.
Жене са повлаче саме
Социолог културе Милена Драгићевић-Шешић каже за Данас да је жена у јавној сфери све мање и да је један од разлога то што се оне саме повлаче, јер не желе да улазе у „прљав простор јавне борбе“. Она додаје да су жене имале важну улогу после промена 2000. и 2001, али да маскулинизација јавног простора почиње поново 2004. или 2005, не само у политичкој већ и у свим другим сферама. Тешко се данас може видети, наглашава она, нека жена међу политичким, војним, па и економским аналитичарима.
- Оне које су гласне бивају неретко означене као неке вештице, ево имамо пример новинарке Бранкице Станковић. Примитивни навијачки свет, али и неки други, као да више вређа када их прозива жена. Реч је о потиснутом патријархалном нагону и нормално је да се дешава да у таквим ситуацијама жене одлучују да се повуку - истиче Драгићевић-Шешић. Према њеним речима, ретко се због оштрих ставова нападају са толиким степеном мржње, на пример, економски аналитичари попут Миодрага Зеца или Мирослава Прокопијевића, за разлику од жена као што су Наташа Кандић или Борка Павићевић. Таквој слици у којој се жене повлаче „кумују“ и медији, напомиње наша саговорница, али и политика у којој нема много жена које се питају.- Оне су углавном потпредседнице странака. Нема готово ниједне која је лидер неке политичке партије - наглашава Драгићевић-Шешић.
Новинарка недељника Време Тамара Скроза каже да је знатно мања заступљеност жена у штампи у односу на мушкарце светска тенденција, која је узрокована различитим стварима. Мушкарци су, како каже, заступљенији од жена у штампи четири до пет пута, што је „годинама непроменљива ствар“.
- Мушкарци су последњих пола века више заступљени у јавном сектору и новинари по инерцији чешће зову управо њих за саговорнике. Међутим, и саме новинарке су упозоравале на то да жене које су на јавним функцијама и експерткиње избегавају да се појављују у медијима, препуштајући то својим колегама. Такви случајеви најчешћи су у локалним срединама - објашњава Скроза.Многи сматрају да је „битније шта ће се рећи, а не ко ће нешто рећи“, али Скроза додаје да би у једном тексту са три саговорника требало да буде бар једна жена, како се „на дуже стазе не би створила свест да само мушкарци имају нешто паметно да кажу“.
Скроза подсећа да више од 50 одсто човечанства чине жене, па се онда поставља питање да ли медији на прави начин репрезентују друштво. - Медијима су занимљивије певачице доброг изгледа него политичарке озбиљно одевене, са озбиљним фризурама и које причају о озбиљним темама - каже Скроза.Она сматра да је неопходно да се жене активније залажу за једно од основних људских права, као и да је потребна „темељна едукација и освешћивање“.
Антрфиле : Лезбејке су двоструко дискриминисанеУ домаћим медијима, како сматра Драгана Вучковић из невладине организације Лабрис, готово да се непогрешиво и прецизно дочарава тренутна атмосфера у друштву.Када отворимо новине стичемо јасну слику о нашем друштву и истраживање које сте спровели верујем да је апсолутно тачно, а резултати би били неповољнији за жене када би се дугорочније гледало - напомиње Вучковићева. Она додаје да се дискриминација жена у односу на мушкарце осећа нарочито код лезбејки које су двоструко дискриминисане.
Љ. БУКВИЋ
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.