Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 09. 2010.
Они би да попују
Из личног угла – медијска странпутица
Веселин Симоновић
Организатори помпезних округлих столова са министром и амбасадорима решили су да посао приведу крају и без највећих издавача у Србији
Троје нестручних људи, подстакнуто од Министарства културе и домаћих медијских аналитичара и "стручњака", написало је више десетина страна текста с претенциозним насловом "Медијска студија", а који би требало да буде основа за израду Стратегије развоја медија у Србији. Представљен је као документ Европске уније, што би (мисле!) требало унапред да зачепи уста свим потенцијалним критичарима, иако већ на другој страни тог списа пише да је дело тројице консултаната и да ни у чему не одражава ставове Европске комисије. Управни одбор Асоцијације медија (пословног удружења издавача) једногласно је закључио да је тај документ нестручан и да не може бити основа за израду било какве стратегије, те да неће учествовати у јавној расправи о њему.
Организатори помпезних округлих столова са министром и амбасадорима решили су да посао приведу крају и без највећих издавача у Србији ("Политика", "Вечерње новости", "Рингер", "Време", Колор прес, Адриа Медиа, "Економист", АБЦ Србија, "Прес", "Дневник"...), па ме функција председника Управног одбора натерала да се и јавно критички осврнем на овај документ.
Као примери најбоље европске праксе послужила су им решења из Данске, нешто мало из Аустрије и као маска придодата је и Немачка. Циљ је био да се Србија представи као "земља локалних медија" и да се по узору на Данску препоручи оснивање 10 до 15 регионалних јавних сервиса, те да Министарство културе осмисли адекватну помоћ за локалне штампане медије. Свако ко се у Србији више од годину дана озбиљније бавио медијима зна да никад нисмо имали више од два–три добра локална штампана медија и још мање солидних локалних и регионалних ТВ станица. Све ове јавне сервисе везали би на РТС, повећали би претплату и прикачили је за струјни рачун, с тенденцијом да наплате 100 одсто претплате. Уз то би имали и комерцијалне приходе од оглашавања.
Стручне анализе пословања јавних сервиса, националних комерцијалних емитера, квалитет програма великих, али и локалних "тарот" телевизија у овом спису нема. Има само препорука и решења, па се као добра европска пракса наводи да јавни сервиси са независним програмом могу да имају и делове који се финансирају од оглашавања. Главни адут домаћих и страних "стручњака" је Европска конвенција о прекограничној телевизији која је, иначе, због много мањкавости тренутно на ревизији. Западају у замку па чак цитирају и друге европске документе који кажу да су јавни сервиси под притиском политичких и економских интересних група.
Став Асоцијације медија је јасан: јавни сервис би требало да се финансира искључиво из претплате, а комерцијални емитери не би смели да имају више времена за оглашавање од досадашњег.
Нема у студији ни анализе свих закона везаних за пословање електронских и штампаних медија, као ни анализе рада регулаторних тела. Да та тела раде независно, већина локалних и регионалних станица била би одавно затворена, а и опстанак неких националних емитера би био доведен у питање, што због кршења важећих закона, што због непостојања законом прописане обавезе о производњи сопственог програма.
Довољно је рећи да Републичку радиодифузну агенцију (РРА) не занима ко тренутно газдује, купује и препродаје националне фреквенције које је на основу програмских и других критеријума поделила пре неколико година.
Шта рећи о бесрамном кршењу закона о оглашавању и чињеници да је РРА тек на притисак Асоцијације медија поднела 25 прекршајних пријава против свих националних ТВ емитера. Судови у транзицији их разматрају већ осам месеци без иједног решења, а прекршаји се само множе.Национални издавачи (које као председник УО-а Асоцијације медија представљам) нису ни споменути. Говори се само о Савету за штампу, а не би требало ни да га спомену.
Довољно би било рећи: Ко је Министарству културе, консултантима и медијским стручњацима дао за право да уопште анализирају и препоручују моделе за саморегулаторно тело новинара и издавача. Тек кад су из радне групе за оснивање Савета за штампу искључени сви из власти, разних организација – издавачи и новинарска удружења, уз помоћ колега из Норвешке, успели су да формирају и Савет и његову Комисију за жалбе. Савет је независно саморегулаторно тело са независним (у будућности сопственим) изворима финансирања, или га неће бити. У име Асоцијације медија све душебрижнике за рад Савета молим да се држе што даље од њега.
Ово је моје прво и последње јавно оглашавање о Медијској студији и намери да се умноже јавни сервиси у Србији. Асоцијација медија је, као што је већ и обавестила све учеснике овог пројекта, спремна да учествује у изради Стратегије развоја медија у Србији, али на основу правих и свеобухватних анализа и ваљаних докумената. Не споримо право осталим медијима и асоцијацијма да наставе овај процес и напишу Стратегију, али ће она за издаваче бити необавезујући документ. Преживели смо и лошије стратегије, још горе законе и наопаке праксе.
Веселин Симоновић, председник Управног одбора Асоцијације медија
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.