Вести
28. 12. 2018.
Преминула Бранка Јеремић Субота
Дугогодишња новинарка каријеру је почела у „Политикином забавнику”, потом је прешла у „Базар”, писала и десет година била његов главни уредник
У уторак ујутру уобичајено испијање кафе Бранке Јеремић Суботе и њеног супруга Миње прекинуто је њеном изненадном смрћу.
Ова новинарка и уредница започелаје каријеру у „Политикином забавнику”, да би после девет година прешла у „Базар”. Њени текстови били су социјалне природе, јер се бавила породичним проблемима људи, писала о болесној деци, понирући истраживачки у сваки случај и истерујући правду до краја.
Та врста новинарске социјалне репортаже коју је истрајно неговала, резултирала је најчешће тако што је угроженима после њених написа био обезбеђен кров над главом, деци лечење од неизлечивих болести...
Умела је речима и емоцијом да придобије читаоце, да пробуди ону њихову лепшу, хуманију страну и подстакне их да се одазову акцијама помоћи угроженима и невољницима.
А колико је тек текстова посветила лекарима, медицинским сестрама и њиховим подвизима, казује и специјална плакета којујој је 2005. уручило Српско лекарско друштво, прогласивши је за почасног члана. Бранка Јеремић Субота је добила је и највеће признање Удружења новинара Србије за уреднички рад - награду „Димитрије Давидовић”.
За њом је десет успешних година уређивања „Базара”, од 2000. до 2010. године. У том периоду, у сарадњи са Мадленом Цептер, установила је награду „Женско перо” за најбољи роман који је писала жена. У знак сећања на прерано преминулу колегиницу Марију Крањц, модног уредника „Базара”, Бранка је осмислила и награду која носи њено име, која се додељује сваке године на Фешн вику.
Бранка Јеремић Субота студирала је биологију и од дипломског сује делила два испита, али њена наклоност била је окренута ка писању и уметности. Волела је сликарство и вајарство, учила их код Виде Јоцић и Стевана Боднарова и имала част да јој изложбу слика у Галерији Студентског културног центра у Београду отвори Стојан Аралица лично.
Била је новинар, али нимало склона боемству, па смо је гледали како сваког дана, високо дигнуте главе, црвенокоса, манекенске фигуре, ходом газеле, не гледајући у нас који смо проводили време под крошњама платана за столовима „Шуматовца”, одлази кући. Њен пут се знао: редакција-кућа и сутрадан кућа-редакција. Али зато је мало ко знао да је у тренуцима опуштања била за сликарским штафелајем, а још мање њених пријатеља да је чак ткала за дрвеним разбојем у својој соби.
Није волела да говори о годинама, иако је силом закона морала да оде у пензију пре четири године. Али умела је да пожртвовано брине о својој породици, супругу Мињи и сину Милошу. Недавно су прославили Мињиних 80 година живота и 55 година каријере - и 37 година складног брака.
Рођена је 1949. у Београду, у породици интелектуалаца, где је имала прилику да упозна и Милоша Црњанског и Кочу Поповића и Винавера... Књига и уметност су биле „иконе” у њиховој кући. До краја живота је писала, лекторисала, сликала, а најбоље друштво били су јој породица и малобројни прави пријатељи.
Последњи испраћај Бранке Јеремић Суботе је сутра, на београдском Новом гробљу, опело почиње у 16.30, а кремација у 17 часова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.