Вести
28. 12. 2018.
Смернице за уреднике приликом извештавања о деци
Иако новинари припремају приче о деци, уредници као последња линија контроле деле одговорност са новинарима за сваки објављен текст или прилог, због чега је од изузетног значаја да се држе специфичних смерница приликом извештавања о овој друштвеној групи.
Стога су четири организације које се баве правима и заштитом деце припремиле водич за уреднике са 14 смерница које треба да обезбеде заштиту детета од потенцијалне штете коју може да проузрокује медијско извештавање. Међу организацијама које су понудиле уредничке смерница налазе се организације Save the Children, Медиа Мониторинг Африца (South Africa), Media Network on Child Rights and Development (Замбиа) и Swedich International Development Cooperation Agency.
У наставку преносимо њихове уредничке смернице за извештавање о деци:
1. У најбољем интересу сваког детета је да буде заштићено пре било које друге добробити, укључујући и промовисање права деце или информисање о проблемима деце. Стога чак и ако се трудите да информишете људе о штети која се наноси деци или о неком другом проблему или, пак, промовишете права деце, увек морате да поштујете најбољи интерес индивидуалног детета.
2. Увек поштујте достојанство детета и његову добробит. Достојанство и права сваког детета треба поштовати у свим околностима без изузетка.
3. Приликом интервјуисања детета, поштујте њихову приватност и поверење и осигурајте да их заштитите од опасности и потенцијалних последица. Приликом интервјуисања и извештавања о деци, посебна пажња мора бити посвећена њиховом праву на приватност и поверљивост, на праву да учествују у одлукама које их се тичу, и да буду заштићена од опасности и одмазде, чак и потенцијалне опасности и одмазде. Дете увек треба да буде интервјуисано у сигурном, удобном и непретећем окружењу. Ако дете не жели да учествује у интервјуу, његова жеља мора бити испоштована. Детету такође треба пружити довољно времена да размисли да ли жели да прича буде објављена или не.
4. Деца имају право да се чује њихово мишљење о питањима која их се тичу, стога медији треба да покушају да их укључе у своје приче. Док процењујете шта је у најбољем интересу детета, право детета да се његово мишљење узме у обзир треба разматрату у складу с његовим годинама и зрелости.
5. Када пишете причу о деци питајте некога ко их познаје или ради са њима, или експерте на ту тему, о потенцијалним последицама које може изазвати њихова прича ако се објави. Они који су најближи детету најбоље могу да процене дететову ситуацију и треба их консултовати о различитим последицама, укључујући потенцијалне политичке, друштвене и културне последице било које новинарске приче.
6. Увек сакријте идентитет детета када оно може бити у опасности. Ниједна прича, ни фотографија, не сме бити објављена ако може довести дете, њихову браћу, сестре или другове у опасност, чак иако су идентитети измењени, прикривени или се и не користе. Када уређивачка политика захтева објављивање фотографије детета која је потенцијално шкодљива по дете, идентитет детета треба да буде прикривен у тој мери да дете не може бити препознато.
7. Деца која су укључена у правне процесе захтевају додатну меру заштите и због већег ризика од негативних последица увек треба заштитити њихов идентитет. Идентитет детета не сме бити откривен ни директно ни индиректно ни у једној причи у којој је оно уплетено у злочин, било као сведок, жртва или починилац, осим у посебним околностима и само ако постоји сагласност детета које је умешано и дететовог старатеља.
8. Ако новинар жели да прикаже или именује дете, мора проверити да ли му то дозвољава закон, као и да ли има пристанак и од стране детета и од стране његовог старатеља. Стога новинар мора да постави себи три основна питања кад год је идентитет детета откривен, било посредством фотографија или у самом тексту:
– Да ли су поштована законска ограничења о именовању и идентификовању детета?
– Да ли је добијен пристанак детета и старатеља?
– Да ли би објављивање идентитета могло да буде штетно по дете, чак и у случају да је добијено одобрење самог детета и његовог старатеља?
9. Заштитите дететов ХИВ статус. Уколико је статус упитан, изоставите га. Да бисте избегли штету и могућу стигматизацију, дететов ХИВ статус не откривајте ни директно ни индиректно, осим ако не постоје изузетне околности, или је добијен пристанак детета и старатеља. Ако се сумња у статус, ту информацију треба изоставити.
10. Мењајте негативне стереотипе о деци и устаљене улоге које деца имају у медијима (попут беспомоћних жртви) кад год сте у прилици. Негативни стереотипи о деци базирани на раси, полу, класи, и/или сексуалној оријентацији су нарочито штетни за децу и треба да буду изостављени кад год је могуће. Достигнућа деце би такође требало да добију заслужено место у медијима.
11. Третирајте дечаке и девојчице на исти начин у вашим прилозима, с истом пажњом и поштовањем. Девојчице и дечаци имају иста права и стереотипе базиране на полу не треба понављати приликом извештавања о деци.
12. Када радите прилог о осетљивом и рањивом детету, будите нарочито опрезни. Када околности учине да дете буде нарочито осетљиво (нпр. због сиромаштва, ХИВ статуса родитеља или другог ближњег, ако је сироче, дете-војник или избеглица) новинар мора да осигура да његово извештавање неће изазвати додатну штету, трауму, понижење, срам, тугу или га изложити опасности. Идентитет детета може бити откривен једино уз пристанак детета и старатеља и ако је то неоспорно у најбољем интересу детета. У супротном, идентитет детета треба да буде заштићен. У свим случајевима, извештавање мора бити спроведено у складу с најбољим интересом детета.
13. Не представљајте дете на сексуалан начин. Новинари не смеју да користе сексуалне фотографије деце.
14. Немојте давати обећања која не можете да испуните и немојте давати мито деци како бисте направили причу. Новинар никада не би смео да злоупотреби своју позицију, нарочито када се ради о приступу деци или извештавању о њима. Новинар никада не сме подмитити дете новцем, стварима или обећањима да му може помоћи или побољшати околности, у циљу добијања информација или пристанка да објави причу. Такво понашање је озбиљна злоупотреба моћи, врло неетично и поништава пристанак које је дете евентуално дало под утицајем таквог понашања новинара.
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.