Вести
31. 01. 2011.
Бајфорд без пензије и икаквих права
Имам озбиљне проблеме са здрављем и сав новац који супруга и ја зарадимо иде на моје лечење. После пола века каријере у Србији, немам право на пензију, каже Бајфорд
Тимоти Џон Бајфорд, легендарни телевизијски редитељ, у пола века дугој каријери стигао је да буде професор, преводилац, писац, глумац, фотограф... Нашу културу својевремено је задужио изванредним телевизијским серијама за децу: „Невен”, „Бабино унуче”, „Полетарац”, „Недељни забавник”, „Метла без дршке”. Ни пре ни касније није било сличног садржаја у продукцији наших телевизија.
Данас је Тимоти седамдесетој години живота. Здравље му је озбиљно нарушено, али је принуђен да ради како би преживео. Са супругом живи на Звездари с осећањем да није заслужио тако сурово игнорисање друштва чију је културу много задужио.
- Пре неколико недеља службеници општине Врачар довели су у питање моје право на здравствену заштиту у Србији јер нису добро познавали Конвенцију између Енглеске и Србије о збрињавању пацијената. Уосталом, већ пет година сам држављанин Србије, а то се догодило јер је лично председник Тадић интервенисао - почиње причу за „Блиц” Тимоти Џон Бајфорд.
Разочаран је односом државе према њему.
- Збир административних заврзлама ме је оставио без могућности да као слободан уметник уплаћујем себи стаж и тиме једног дана стекнем право на пензију. Када сам почео да снимам телевизијске серије за децу у Београду, предао сам захтев да постанем члан Удружења драмских уметника СФРЈ. Рекли су ми да је то немогуће јер сам страни држављанин. Без чланства у Удружењу, као слободан уметник нисам могао за себе да уплаћујем стаж и тако сам остао без пензије.
До пре шест година нисам имао држављанство Републике Србије. Чим сам га стекао отишао сам у Пензиони фонд где су ми објаснили да бих право на редовну пензију стекао тек ако бих сваког месеца наредних петнаест година уплаћивао стаж. Све до своје 80. године живота, што је потпуно неизвесна ствар.
Ко ми гарантује да ћу живети до тада. Имам озбиљне проблеме са здрављем и сав новац који супруга и ја зарадимо иде на моје лечење. Неки сигуран новац би ми добродошао јер мислим да сам својим ауторским радом у Србији заслужио да достојанствено проживим колико ми је још остало - објашњава Бајфорд.
Многе угледне личности са јавне сцене у Србији међу којима је највише уметника и телевизијских професионалаца предлагале су два пута Тимотија Џона Бајфорда за национално признање који многи крсте националном пензијом.
- Џабе када немам редовну пензију, а то је први услов за добијање националног признања. Немају ни спортисти редовну пензију, па остваривањем значајних резултата на великим такмичењима стичу право на национално признање. Нека серија „Невен” буде мој највећи спортски успех у животу. Нисам сигуран да је администрација у Србији спремна да у мом случају направи преседан. Био бих уникатан јер ниједан странац није толико дуго радио и живео у Београду попут мене а остао без радног стажа и пензије и тек у 65. години живота стекао право на држављанство - забринут је Бајфорд.
У последњих неколико година издавачка кућа ПГПРТС продавала је комплетну серију „Невен” на ДВД формату. Неколико пута доштампаван тираж, али Тимоти Џон Бајфорд није добио ни један једини динар ауторског хонорара.
- Они чекају да их тужим па да ми плате, а знају да ја то нећу никад урадити, немам живаца за то, више волим да радим него да идем по судовима - каже Бајфорд, напомиње да има спремљен сценарио за снимање телевизијске серије за децу.
- Неколико пута сам покушавао преко различитих служби РТС да се најавим за разговор са Александром Тијанићем, генералним директором, али нисам имао успеха у тој намери.
Антрфиле: Тијанић: Позив Бајфорду важи
Александар Тијанић напомиње да никада није чуо да је Тимоти Џон Бајфорд тражио састанак с њим.
- У моменту када сам преузео одговорност за програме Јавног сервиса Србије, одмах сам позвао Бајфорда на сарадњу са потпуном ауторском аутономијом и продукцијском подршком.
Он ми се захвалио уз опаску да не жели да његово име буде везано за РТС који сам наследио од мојих претходника. Мој позив Бајфорду важи и данас. Нека дође у Јавни сервис, договорићемо се о свему.
Напомињем да је срамота за српску културу што један од најважнијих телевизијских аутора у њеној историји нема национално признање, па макар оно било пензија. Ту мора нешто да се промени.
Александар Николић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.