Вести

23. 02. 2011.

Извор: Данас

Душевна бол до Стразбура

Јавне личности у Србији све чешће туже новинаре и медије тражећи велике одштете

Заједничко за наизглед различите личности – режисера Емира Кустурицу, муфтију Муамера Зукорлића, певачицу Светлану Ражнатовић и аналитичара Ђорђа Вукадиновића - јесу тужбе поднете у току ове и прошле године против медија и новинара због повреде угледа и части, односно претрпљених душевних болова, уз потраживање велике суме новца која би ту бол надоместила.

Јавне личности у Србији, слажу се саговорници Данаса, имају низак степен толеранције када се у медијима њихово име помиње у негативном контексту, али је највећи проблем чињеница да овдашње судије не познају довољно медијско право, нити разликују новинске жанрове, па се колумнисти кажњавају због сатиричних реченица, новине због пренетих изјава, а различите пресуде по истом предмету доносе се у кривичном и парничном поступку.

Главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић тужио је колумнисту Данаса Светислава Басару, главног уредника Зорана Пановића и предузећа Дан Граф, тражећи да му се због „интензивних душевних болова“ и повређеног угледа исплати 750.000 динара. Цеца је тужила дневни лист Прес због преношења изјаве бившег министра полиције Радмила Богдановића из НИН-а, проценивши своје психичке патње на 30 милиона динара, док је убедљиви рекордер у висини одштетног захтева муфтија Зукорлић који је тужио Блиц због фото-монтаже, тражећи 10 милијарди динара на име „повређене части, поноса, угледа и достојанства“.

- Убеђен сам да овакве тужбе имају један једини циљ - а то је притисак на медије и заплашивање новинара – сматра председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.

Новинар Времена Милош Васић, један од најчешће тужених журналиста, каже да му нису јасна мерила по којима се одређује одштетни захтев.

- Душевни бол је категорија психолошка, да не кажем психијатријска и требало би да се на суду доказује одговарајућим вештачењима, што се никада не допушта, па ту ствари остају нејасне и сумњиве. Част и углед неко или има или нема, па никакав суд не може никоме да их поврати или, чешће, прибави. Частан човек не мора да се тужака около, јер је частан човек – сматра Васић.

Главни и одговорни уредник листа Ало, некада и Курира, Антоније Ковачевић, каже за Данас да постоје два типа тужби.

- У првој варијанти туже те политичари, и то углавном реда ради, да би се оправдали пред женом, или тајкунима који их финансирају. Али они су безопасни у финансијском смислу, јер ретко кад траже да наплате пресуде, чак и кад су у питању веће суме. Задовољавају се тиме да негде објаве пресуду, јер им то треба за прес-клипинг. Друга сорта је много опаснија, то су мали играчи којима је новац потребнији. Нови закон о информисању је створио једну сасвим нову категорију тзв. лешинара који би да на сваки начин искористе прилику и овајде се на рачун медија. То су они што туже ако им је нос случајно улетео у кадар, или су дали изјаву на пијаци на конто поскупљења, па су тобож незадовољни како је она „пренесена“ – наводи Ковачевић, који је и сам, како каже, небројено пута био предмет тужби.

Стручњак за медијско право, адвокат Душан Стојковић каже да закон даје право на част и углед свима, „па и јавним личностима“, и омогућава им судску заштиту.

- Мотив за тужбу може бити и жеља за новцем, али и намера да се неки медиј угаси захтевањем високих износа зато што критички пишу о њима. Али и новинари праве професионалне грешке које за последицу могу да имају тужбе са одштетним захтевима које ће њихов послодавац, ако изгубе на суду, морати да плати – наводи Стојковић.

Тужба коју је редитељ Емир Кустурица поднео против веб-портала „е-новине“, због повреде угледа и части, последња је у низу која је подигла толику медијску прашину да су се тим поводом огласила бројне јавне личности, невладине организације, као и удружења новинара, износећи различите ставове. Кустурица је због текста „Новогодишња бајка за убице“ тужио ауторе Зорана Јанића и Мирослава Бојчића, Пешчаник где је текст првобитно објављен, као и „е-новине“ које су га пренеле.

У том тексту редитељ је доведен у везу с плаћеним убицом Веселином Вукотићем, за којим је била расписана Интерполова потерница, а коме је, према ауторима текста, током његовог скривања у Шпанији и Француској, Емир Кустурица био „главни човек за везу са Србијом, особа за контакт, нераздвојни пријатељ... Кустурица је обављао улогу курира између СДБ Србије ( Јовице Станишића) и Вукотића, преносећи овоме поруке, а често и новац“, наводи се, између осталог, у тексту.

Независно удружење новинара Србије у свом саопштењу навело је да тужба Кустурице и одштетни захтев од 20.000 евра представљају отворен притисак на редакцију тог интернет-портала.

„НУНС се оштро противи у последње време учесталој пракси да појединци, попут Емира Кустурице, процењујући наводну претрпљену штету астрономским износима, доводе у опасност сам опстанак медија“.

Потом се огласио и УНС: „Удружење новинара Србије не подржава портал е-новине у нападима на Емира Кустурицу, као ни став НУНС-а да Кустуричина тужба против тог портала угрожава независност медија - новине нису навеле никакве доказе за тешко оптужујуће тврдње, нити су навеле извор ни порекло“, речено је у саопштењу УНС-а.

Огласиле су се и невладине организације наводећи да је реч о нападу на слободу информисања.

- Спор је, ако га има, без икаквог разлога, индуковао УНС својим саопштењем у којем се полемише са нечим што ми уопште нисмо тврдили. Ми се нисмо бавили садржином текста ни утврђивањем да ли се ради о „тешким и недоказивим оптужбама“. То ће, уосталом, урадити суд. НУНС, наиме, не спори Емиру Кустурици да своје незадовољство писањем е-новина изрази и тужбом. Жао нам је што Кустурица сматра да је то начин решавања спора, али то је његово право. Ми смо само упозорили да тиме што ће овај признати редитељ добити личну сатисфакцију тако што ће од е-новина евентуално наплатити 20.000 евра, он исказује један осветнички, ауторитаран однос према медијима, другачијем мишљењу и слободи изражавања – каже председник НУНС-а Обрадовић.

Председница УНС-а Љиљана Смајловић наводи да у првом поглављу Кодекса новинара Србије стоји да је с новинарством „неспојиво“ објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина.

- Колеге из НУНС-а сматрале су да Кустуричин захтев за одштету у висини од 20.000 евра сам по себи представља напад на слободу штампе. Нама се у УНС-у чинило да професионално новинарско удружење не може да избегне претходно питање: да ли су е-новине, односно аутори Пешчаника, поштовали прво поглавље Етичког кодекса или су се грубо огрешили и о Кодекс и о личност Емира Кустурице. Може свако да мисли да је Кустурица саучесник убице и гангстера, али Кодекс тражи да новинар такве тврдње поткрепи доказима и да наведе изворе. Аутори спорног текста на сајтовима Пешчаника и е-новина то нису учинили, и тиме су прекршили основно правило новинарског заната. Истина је, ипак, најбоља одбрана од тужби за клевету, и код нас и у развијеном свету. У случају Емира Кустурице, приметно је да нико од оних који бране е-новине и не помишља да ће интернет-портал моћи да докаже тврдње које је пренео из Пешчаника. Највише ме је, ипак, изненадило што правник Војин Димитријевић овим поводом објашњава како сатира мора бити дозвољена, те да би Емир Кустурица, као светски човек, могао и да отрпи „понеку рђаву шалу на свој рачун“. Сатира, наравно, мора бити дозвољена, али предмет спорења није сатирични текст, већ чланак пун материјалних тврдњи и конкретних оптужби за конкретна дела. То је замена тезе - каже Смајловићева.

Кустурица није желео за наш лист да коментарише тужбу „док је процес у току“, а с обзиром на досадашњу праксу домаћег судства када су у питању медији, крајњи исход читавог случаја засад је непредвидив. Јер, рецимо, Апелациони суд у Крагујевцу наложио је недавно ауторима хумореске „Занемоћали мандарин“, као и главном и одговорном уреднику Чачанских новина Стојану Марковићу да плате Велимиру Илићу 180.000 динара због претрпљеног душевног бола.

Лидер Нове Србије тражио је чак два милиона динара одштете, иако је била реч о сатиричном тексту.

Да су наше судије слаби познаваоци медијског права потврђује и Милош Васић који каже да главни уредници веома често морају да објашњавају судијама како се новине праве. При том, додаје, постоји бизарна склоност судова да новинаре у кривичним поступцима за клевету ослобађају, а у парничним, по истом предмету, осуђују на високе одштете без обзира на исход кривичног поступка.

Граница између слободе говора и клевете, према мишљењу адвоката Стојковића, јесте - истинитост информације. Слично мисли и Вукашин Обрадовић који каже да се граница одређује у односу према чињеницама.

- Свако фалсификовање чињеница је клевета. Мишљење ослоњено на проверљивим и доказивим чињеницама не може бити клевета. Мада, у српској судској пракси не бих баш лако могао да нађем утемељење за ове тврдње јер имате пресуда које показују да наше судије јако слабо познају медијско право и европску праксу. Цех ће тек плаћати порески обвезници јер је држава Србија већ изгубила четири процеса пред Европским судом за људска права у Стразбуру. А, какве се пресуде доносе, биће их још, будите сигурни – упозорава Обрадовић.

Антрфиле : Правни скандал

Милоша Васића су у протеклих 20 година тужили свештеник Жарко Гавриловић, СПС, Капетан Драган, Беба Поповић, Биљана Кајганић, Драгољуб Марковић, Ацо Томић, Двери српске...

- Ми из Времена платили смо Александру Тијанићу одштету за душевну болест зато што сам у тексту цитирао изјаву народног посланика, покојног Владана Батића, изречену са говорнице Народне скупштине. То је правни скандал који је Окружни суд потврдио и сада је на Уставном суду, па ће једнога дана стићи и до Стразбура – наводи Васић.

Нису надлежни да суде

Душан Стојковић сматра да у случају тужбе Кустурице проблем постоји због чињенице да се о правним аспектима овог предмета доносе закључци од стране људи и институција ван суда.

- Колико год ти људи и те институције били значајни, добронамерни и паметни, нису надлежни да суде у предметима повреде права на слободу изражавања, већ је по закону за то надлежан само суд – закључује Стојковић.

Катарина Живановић