Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Одата почаст Славку Ћурувији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 04. 2011.

Извор: РТВ онлајн

Одата почаст Славку Ћурувији

Колеге, родбина и пријатељи положили су данас венац и одали почаст новинару Славку Ћурувији на месту где је пре 12 година убијен у Светогорској улици у Београду и позвали надлежне да расветле тај злочин.



Представници новинарских удружења оценили су да без откривања истине и кажњавања починилаца убиства Ћурувије неће бити могући напредак новинарске професије и слобода јавне речи у Србији.

Потпредседница Независног удружења новинара Србије Јелка Јовановић оценила је да 11 година од убиства Ћурувије представља много изневерених очекивања за његову породицу, пријатеље, колеге и слободу новинарства у Србији.

Она је изразила наду да је изјава републичког јавног тужиоца Загорке Доловац о напретку у истрази убиства Ћурувије тачна и да ће до 13. годишњице тог атентата бити покренут судски поступак који ће показати ко је инспиратор, наредбодавац и починитељ злочина.

"Још једном изражавамо саучешће породици, али и свим колегама јер док се не разреше убиства Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића тако да сви буду кривци кажњени, неће бити могућ напредак новинарске професије и слободе јавне речи у Србији", рекла је Јовановић.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић рекла је да новинари више не верују политичарима, тужиоцима, ни полицији, али и да су колеге изневериле Славка Ћурувију, јер се нису избориле за кажњавање његових убица и самим тим за слободу штампе у Србији.

"Ово је битка коју морају да воде све колеге новинари, али и грађани Србије, јер они неће имати ни политички систем, ни истину, нити ишта од онога што желе, док се убице не открију и истина не сазна", рекла је Смајловић.

Драшковић: Стрељала га СБ

Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић рекао је да се о случају убиства Славка Ћурувије мора рећи оно што је неспорно утврђено, да је Ћурувију стрељала Служба државне безбедности и да је он убијен у операцији под шифрованим називом "ћуран".

"Операцијом је руководио тадашњи шеф Државне безбедности Београда Милан Радоњић, а постоје више него озбиљне индиције у судском предмету да је овде убице сачекао и одвезао Ратко Ромић. Довољно за подизање оптужнице одмах", поручио је Драшковић.

Супруга Славка Ћурувије Бранка Прпа рекла је новинарима да не верује у најаве тужилаштва, јер се оне понављају уочи сваке годишњице тог атентата.

"Прошло је 11 година и ја очекујем да чујем озбиљне изјаве, а не пригодне за датуме које обележавамо", рекла је Прпа која је била присутна и такође повређена у нападу у којем је убијен Ћурувија.

Она је казала да је атентат на Ћурувију био државно убиство и да држава мора процесуирати тај злочин, јер је одговорна за животе својих грађана.

"Ако држава не уради ништа и не процесуира политичка убиства која су се десила у овој земљи, поново логички можемо да закључимо да држава не штити наше животе и тиме отвара могућност за нова политичка убиства", рекла је Прпа.

Доловац: Убиство Ћурувије неће остати неразјашњено


Републички јавни тужилац Загорка Доловац изјавила је да убиство Славка Ћурувије неће остати нерешено и да ће тужилаштво настојати да починиоце овог гнусног злочина изведе пред лице правде, а да је у оквиру преткривичног поступка, саслушан и ухапшени члан "земунског клана" Милош Симовић.

"Постоји одређени помак у преткривичном поступку. Обезбеђен је велики број доказа, саслушано је више од стотину сведока, међу којима су били и некадашњи припадници Девете управе Ресора државне безбедности, као и тадашњи високи функционери МУП-а", рекла је Доловац за "Политику".

Саслушан Милош Симовић

Према њеним речима, у оквиру преткривичног поступка, о убиству Ћурувије саслушан је и ухапшени члан "земунског клана" Милош Симовић.

"Истрага ће бити покренута оног момента када идентитет починилаца буде откривен. Ово је један од неколико предмета који су наслеђени из прошлости и који представља велики терет не само за органе који по њему поступају, већ и за читаво друштво", рекла је републички јавни тужилац.

Доловац је и поред тога што, како каже, у овој фази поступка не може да говори о детаљима, подсетила да су Ћурувију уочи убиства интензивно пратили оперативци тадашње ДБ и да постоје индиције да је за тај злочин одговорна тајна служба.

Према њеним речима, увиђај и истражне радње у време убиства нису квалитетно урађени, а постоје индиције и да су докази намерно скривани.

"Откривање истине и кажњавање одговорних је људска и законска обавеза према онима који су због часног и професионалног обављања новинарског посла изгубили своје животе. Зато, док сам на овом месту, нећу стати док злочини над новинарима у Србији не буду расветљени", рекла је Доловац.

Упркос многобројним уверавањима и власти и правосудних органа да ће убиство власника "Дневног телеграфа" и недељника "Европљанин" бити решено, још се не зна ко је на Ускрс, 11. априла 1999. године, убио Ћурувију у Светогорској улици (тада Иве Лоле Рибара), у пролазу испред броја 35.

Смајловић: Спровести независну истрагу о истрази убиства

Председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић изјавила је данас да то новинарско удружење тражи покретање независне истраге о истрази убиства новинара Славка Ћурувије, односно да се поново испочетка испитају сви трагови.

Смајловићева је у "Кажипрсту" РТВ Б92, рекла да убиство Ћурувије интересује једино новинаре, али не и странке у власти и опозицији, ни надлежне правосудне органе.

Она је казала да криви странке ДОС-а, јер је свака владајућа партија после 5. октобра 2000. "ушла у дил са службама безбедности", изразивши уверење да се "у службама безбедности крије одговор на питање ко је убио Ћурувију".

Смајловићева је навела да се у једном од записника са саслушања припадника земунског клана Милоша Симовића спомињао Ћурувија и упитала "како је могуће да у наредном испитивању Симовића судија више не пита за Ћурувију".

Према њеним речима, Европска федерација новинара се определила да годишњу скупштину ове године одржи у Београду, зато што је забринута за новинарство у Србији.

Држава мора да одваја средства и помогне медијску индустрију, али би и политичари требало да се обавежу да се неће мешати у начин уређивања и да неће за тај новац тражити послушност, рекла је Смајловићева.

Дванаест година од злочина


Данас се навршава 12 година од убиства некадашњег власника "Дневног телеграфа" и недељника "Европљанин" Славка Ћурувије, који је убијен испред улаза у зграду у којој је становао у Светогорској улици, у центру Београда за време НАТО бомбардовања СРЈ.

Након више од једне деценије од Ћурувијиног убиства, истражни органи још нису открили ко су извршиоци, ни ко је наредио ту ликвидацију.

У присуству чланова породице и колега представници независног удружења новинара Србије положиће данас венац на спомен обележју на месту где је убијен.

"Убице које су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака до данас нису пронађене, а Ћурувијина породица, пријатељи и колеге сматрају да убиство има политичку позадину, због његових оштрих речи и критичких ставова о режиму Слободана Милошевића", наводи се у саопштењу НУНС-а.

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, испред улаза у зграду Светогорској улици, пет дана након што је у тадашњем дневном листу "Политика експрес" оптужен за "прижељкивање бомби" и "издају".

Истрага је, после пада власти Слободана Милошевића, утврдила да су га даноноћно пратили припадници Државне безбедности и да су изненада, уочи самог убиства, повучени са "задатка".

Ћурувија је убијен из аутоматског пиштоља, највероватније "шкорпиона", у тренутку када је са својом пријатељицом Бранком Прпом ушао у пасаж зграде.

Специјално тужилаштво је у јануару 2007. године поднело захтев за спровођење одређених истражних радњи у вези са убиством Ћурувије, а истражни судија је саслушао више од 100 предложених сведока поводом тог злочина.

Поред осталих саслушано је "27 пратилаца" припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази.


Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси