Вести
19. 06. 2019.
Притисци на нишке новинаре - некад и сад
Стање у медијима данас у Србији је катастрофално, закључак је релевантних удружења, али и појединих међународних организација. Чињеница је, причају нишки новинари, да је притисака увек било, и пре 2012. године и доласка Српске напредне странке на власт. За поједине је данашња ситуација најлошија, за друге су и даље притисци из деведесетих непревазиђени.
На округлом столу о медијма, који је јуче организовала нишка опозиција, окупљени политичари обећали су да након промене власти неће утицати на уређивачку политику медија и тако притискати новинаре и уреднике.
На то се надовезао актуелни одборник Бранислав Јовановић, који је на различитим функцијама део власти био од демократских промена девдесетих, па све до 2014. године. Нагласио је да се претходна владајућа гарнитура није мешала у уређивачку политику.
Не да се нећемо мешати убудуће, ми се нисмо ни мешали у уређивачку политику. Има много људи који то могу да потврде. Поготово са НТВ-а. Нека каже један уредник да смо икада звали телефоном и диктирали уређивачку политику НТВ. Да не говоримо о кадровима који су израсли у време док сам ја учествовао у локалној власти - рекао је Јовановић.
Некадашња новинарка Нишке телевизије Оливера Сашек Радуловић, каже да притисци могу бити различити, али да у време претходне владајуће гарнитуре није било “црних листа”.
Нисмо имали забрану да неко може да гостује. Нити је било тог директног притиска. Било је притисака поготово док је господин Јовановић био директор Дирекције за изградњу града да мора камера да иде ту и ту и да се сними то и то. Не би требало ни тога да буде, али “црних листа” које данас постоје, није било - каже Сашек Радуловић.
Њено мишљење дели и некадашњи новинар ТВ5, ИнфоБироа и оснивач Јужних вести Предраг Благојевић који каже да су притисци били “страшни за тадашње време, али смешни из данашњег угла”.
Тада су се уредници стидели да ти сугеришу да неког политичара нешто не питаш, па још покушавали да нађу оправдање за такав свој став, али се и трудили да се то не сазна у остатку редакције. Просто, то је била срамота - каже Благојевић.
За некадашњег новинара Гласа јавности, Блица, а данас уредника портала Грађанин и дописника Курира Марка Смиљковића, девдесете су непревазиђене, јер су му тада, како каже, припадници Државне безбедности долазили у редакцију.
Период од 2000. до 2012. године памти као одличан за новинарство у почетку, до 2003. године, а затим је наступило нешто што он назива “демократским мраком”.
Тадашње структуре су преко маркетинга… Давали су доста пара новинама и телевизијама које онда нису писале о појединим темама. Зато рецимо у архиви Блица нема ниједан мој текст о хали Чаир, о стадиону, нема ниједан текст о јавним радовима о које су се појединци окористили - прича Смиљковић.
Медији данас: Никад горе
Сашек Радуловић сада ради за хрватски портал који се искључиво бави медијима и закључује да је стање у медијима лоше у региону, али да је у Србији катастрофално стање.
Имамо општи слику пада медијских слобода. Код нас је ситуација толико катастрофална да ја не памтим да је икада гора била - каже ова новинарка.
Дуже од 10 година, од одласка са власти Слободана МИлошевића и гарнитуре око њега, закључује Благојевић, није било директног вређања новинара и претњи. Све се променило од 2012. на овамо када су и Јужним вестима биле упућене прве прозивке да су “страни плаћеници” и “шпијуни”, а убрзо су кренуле и прве претње.
И то не од обичних грађана, већ од највиших јавних функционера, док су челници њихових партија то бранили. Тако је такво понашање постало системска појава. Просто, то је сада нормално, очекивано понашање. Ко не виче на новинаре и не вређа их, тај је шоња - каже Благојевић.
Бочни пристици је синтагма којом новинар Смиљковић описује данашњи однос власти према медијима.
Садашњи притисак подразумева да се на бочним странама врше те репресалије. Има ту на стотине начина, рецимо да улазе разноразне пореске инспекције, гаси се струје, лично се атакује на људе, они остају без егзистенције и не могу да раде. Изгубе вољу да раде. Човек утрне и огугла - прича Смиљковић.
Њихову причу поткрепљују и извештаји релевантних удружења новинара, али и закључци међународних институција.
Тако је Србија, према оцени “Фридом Хауса”, постала делимично слободна земља. Медијима је, закључила је ова организација, све теже да обављају свој посао, а закључак је и да се власништво над медијима концентрише код људи блиских председнику Александру Вучићу и актуелном режиму.
Користе се државне институције као механизам за притисак на медије, а то је уочено у случају интензивних пореских контрола недељника Врањске и Јужних вести.
Таргетирање и етикетирање “неподобних” новинара и медија је готово свакодневно, а Репортери без граница су утврдили да је Србија по степену слободе медија ове године пала за 14 места и налази се на 90. од укупно 180.
Томе су допринеле и бројне претње, директне или путем друштвених мрежа, али и паљење куће новинара портала Жиг Инфо Милана Јовановића.
Коментари (1)
Остави коментар19.06.
2019.
Ah
Drskost i licemerje!
Одговори