Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Радомировић: Узимају се милиони од грађана и убацују у фантомске медије и фирме
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 07. 2019.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цебзоловка

Радомировић: Узимају се милиони од грађана и убацују у фантомске медије и фирме

Председник УНС-а Владимир Радомировић за Цензоловку говори о томе зашто се УНС одрекао новца добијеног на медијском конкурсу у Београду, као и о „коруптивној шеми“ успостављеној уз помоћ медијских конкурса.

Удружење новинара Србије (УНС) одрекло се 420.000 динара добијених на медијском конкурсу Града Београда, како је објашњено, „из протеста што су милионе добили медији рекордери у кршењу Кодекса новинара Србије“.

Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије, каже за Цензоловку да медији који крше етичке норме и законе не треба да добијају јавна средства која се издвајају за побољшање медијске сцене, те да УНС на следећем конкурсу неће дозволити понижавање новинара и највећег новинарског удружења.

Цензоловка: Какву поруку сте на овај начин желели да пошаљете Градској управи Београда, која је расписала конкурс?

Радомировић: Није ово први пут да се медијски конкурс у Београду спроводи на сумњив начин, а није ни први пут да се Удружење новинара Србије одриче добијених средстава. У новембру прошле године смо у знак протеста одустали од новца јер су огромни износи отишли фирмама које се до конкурса нису бавиле јавним информисањем, или медијима који серијски крше Кодекс новинара Србије. Мислили смо да се и због тог нашег протеста и због извештавања других медија о сумњивом конкурсу, ове године неће поновити таква вишемилионска превара. Били смо наивни. За следећи конкурс бићемо спремнији и нећемо дозволити понижавање новинара и највећег новинарског удружења. То је порука коју шаљемо Градској управи.

Таблоиди не треба да добијају новац из буџета

Цензоловка: Да ли је било реакције на вашу одлуку из београдског Секретаријата за информисање? И да ли очекујете реакцију надлежних?

Радомировић: Досад нисмо добили никакву реакцију. За овај конкурс одговоран је градоначелник Зоран Радојичић и он би требало да одговори на наш протест, мада не очекујем да ће се то десити.

Министарство културе и информисања и Министарство државне управе и локалне самоуправе морали би коначно да покрену наџор над спровођењем медијских конкурса на локалном нивоу, а због корупције која годишње односи стотине милиона динара био би ред да реагују и тужилаштва, Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције.

Цензоловка: Таблоиди Ало и Информер добили су 11,5 милиона динара на овогодишњем београдском конкурсу. Како је УНС саопштио, према мониторингу Савета за штампу имали су укупно 1.529 прекршаја Кодекса. Због чега је додела новца оваквим пројектима проблематична?

Радомировић: Легитимно је да неки медији пословни модел заснивају на кршењу етичких норми, подизању тиража на непровереним информацијама, трачевима и голотињи. Ти медији у свој пословни модел онда уносе ризик од изгубљених судских спорова, на пример. Тај пословни модел, по ставу Удружења новинара Србије, не би смео да укључује конкурсе на којима се дели новац грађана. Ако кршите етичке норме, онда за вас нису јавна средства која се издвајају за побољшање медијске сцене.

Уосталом, то је прописано и Правилником о суфинансирању медијских пројеката – локалне самоуправе би требало да траже податке о кршењу закона и етичког кодекса од РЕМ-а и Савета за штампу и да оним медијима који крше етичке и законске стандарде не дају средства. Нажалост, овај члан Правилника се не примењује и зато је потребно да се он унесе у закон и тако ојача.

Цензоловка: Недавно сте у изјави за наш портал рекли да су злоупотребе у конкурсном суфинансирању медијских пројеката све приметније, а штета по јавни интерес и грађане све већа, те да су конкурси постали коруптивна шема. На шта сте конкретно мислили?

Радомировић: Реч је о злоупотреби јавних средстава и узимању милиона од грађана и грађанки. Тај новац се убацује у фантомске медије или у фирме блиске онима који расписују конкурсе, и немају везе са медијима. Потребно је хитно изменити ту праксу и неопходна је реакција надлежних органа. УНС ће током лета направити анализу тих злоупотреба и почетком септембра ћемо дати предлог мера за отклањање тих недостатака. Надамо се да ће и друга новинарска удружења учествовати у том подухвату.

Цензоловка: Осим сумњиве расподеле новца, проблематични су и чланови комисије. Ту се као и претходних година није ништа променило – о пројектима у Београду нису одлучивали представници репрезентативних новинарских и медијских удружења. УНС је тражио од Града Београда да објави биографије предложених и изабраних чланова комисија. Очекујете ли да ће биографије бити објављене?

Радомировић: Не очекујем. Удружење новинара Србије ће те биографије тражити по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и објавити их на свом сајту. Јавност има право да зна ко одлучује о новцу из буџета, али и које су организације предложиле те кандидате, колико чланова имају те организације, колико година постоје, колики им је годишњи приход и чиме се заправо баве.

Цензоловка: Колико су чланови УНС-а били заступљени у комисијама од 2016. године до данас?

Радомировић: До средине јула прошле године у комисије на свим нивоима власти изабрана су 42 представника УНС-а, а ове године у истом периоду свега 22. То није само непоштовање највећег новинарског удружења у земљи, већ је и непоштовање интереса грађана. Што више представника УНС-а у комисијама, то су мање шансе за злоупотребу новца, па је јасно зашто избегавају да нас зову.

Грађани у унутрашњости немају интерес да плаћају медије из Београда

Цензоловка: Таблоиди, попут Информера и Српског телеграфа, добијају новац и на конкурсима у малим општинама, са малим буџетима, као што су Пландиште, Врбас, Ириг, Бачки Петровац, Сремска Митровица, науштрб локалних медија. Да ли мислите да национални медији треба да добијају новац на локалним конкурсима и који је јавни интерес становника тих локалних самоуправа?

Радомировић: Национални медији, укључујући и таблоиде, требало би да новац „са локала“ добијају само изузетно, и то ако имају сарадњу са неким локалним медијем. Никаквог интереса грађани мањих средина немају да плаћају београдске медије, тај интерес евентуално имају челници тих општина који новцем грађана „купују“ повољно извештавање таблоида.

Цензоловка: Проблеми приликом спровођења медијских конкурса у читавој Србији понављају се годинама и поред честих апела удружења и писања медија о томе. Шта треба да се деси да власт коначно реши те проблеме?

Радомировић: Већ смо разговарали о могућим решењима на седници Управе Удружења новинара Србије одржаној почетком јула. Направићемо анализу свих овогодишњих конкурса и припремити предлог за решење ове ситуације која штети како новинарима, тако и грађанима свих општина и градова у земљи.

Цензоловка: Према сазнањима УНС-а, нови Правилник о суфинансирању медијских садржаја месецима стоји у кабинету председнице Владе и не зна се када ће бити враћен Министарству на усвајање. Мислите ли да се намерно одуговлачи са усвајањем тог документа?

Радомировић: Однос Министарства културе и информисања и кабинета председнице Владе заправо и не постоји готово годину дана, откако је кабинет преузео неке ингеренције Министарства.

Почетком године преузели су и Правилник и до данас не знамо шта је с њим. Накратко је претила опасност и да конкурси Министарства не буду расписани јер Правилник није усвојен. Кабинет председнице Владе показује се као веома неефикасна институција.

Цензоловка: Шта мислите о Медијској стратегији, имате ли информације када ће бити усвојена? Да ли ће усвајање нових докумената у области информисања коначно донети помаке и побољшати ситуацију у медијима?

Радомировић: О Медијској стратегији не знамо ништа, сем да није усвојена, а требало је да буде усвојена почетком године. Кабинет председнице Владе „вади се“ на Брисел, што је неозбиљно. До побољшања ситуације доћи ће кад буду измењени медијски закони тако да се пропише обавеза локалних самоуправа да расписују медијске конкурсе, да за рад локалних медија издвајају најмање два одсто годишњих буџета и да о новцу грађана не одлучују политичари и њима блиске особе, већ представници репрезентативних удружења новинара и медијских послодаваца.

 

Коментари (1)

Остави коментар
пет

12.07.

2019.

Слободан Ћук [нерегистровани] у 20:59

ДА ПРОБАМО?

А рецимо, да нешто друго пробамо, две-три године, па онда одлучимо?
Приватни медији као и све приватне фирме, имају власника, руководство, запослене.... са свим правима и обавезама, дакле и обавезом да својим резултатима рада на тржишту осигурају свој опстанак, напредак....
То је ствар њиховог менаџмента и свих запослених, а не државе и грађана. Једноставно, како ни друга приватна предузећа не суфинансира држава, не би требало ни да суфинансира медијска!
Да пробамо? Само две три године. Можда би помогли и медијским предузећима и држави?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси