Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пећо: Не могу власници медија бити јачи од нас новинара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 10. 2019.

Аутор: Фонет Извор: Данас

Пећо: Не могу власници медија бити јачи од нас новинара

Не могу власници медија, људи који држе медије, бити јачи од нас новинара, уколико бисмо ми професионално радили свој посао, оценила је у изјави ФоНету новинарка Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) Драгана Пећо.

 

„Новинари не треба да се плаше. Када бисмо сви устали и рекли каква је ситуација у медијима у којима радимо, када бисмо се борили за приче које желимо да објављујемо, слика би била много другачија“, уверена је Пећо.

У серијалу разговора Пресступ, она медијску слику Србије описује као тужну, а на моменте и као поражавајућу и забрињавајућу.

„Медијска слика Србије данас је на моменте тужна, зато што постоје цензура и аутоцензура код самих колега, а на моменте је поражавајућа и забрињавајућа због угрожене безбедности новинара“, објашњава Пећо, чији је стан обијен пре више од две године.

У разговору са новинарком Бојаном Миловановић, она је подсетила на обећање министра унутрашњих послова да ће тај случај бити решен, али да још нема одговора ко стоји иза тога.

„Мене све то уверава да је то био покушај застрашивања и слање поруке мени да се не бавим истраживачким новинарством, да се не бавим оним чиме се бавим“, протумачила је Пећо.

Она указује и на лична узнемиравања путем друштвених мрежа, као и на претње смрћу упућене члановима редакције КРИК.

„То је, истовремено, порука и колегама истраживачким новинарима шта би њима могло да се деси, да би се уплашили и одустали“, сматра Пећо.

Посебна мета су, оцењује она, управо истраживачки медији и новинари који се баве коруптивним радњама људи на власти и којима се нимало не допада то што се неко бави њиховим скривеним пословима.

„Праћење, прислушкивање, у чему се користе и припадници БИА који форографије шаљу таблоидима. Следе спиновање прича и напади у прорежимским таблоидима“, објашњава Пећо матрицу којој су изложени истраживачки медији.

Пећо примећује да је део устаљеног шаблона да се, уз помоћ таблоида, сазнања до којих долазе истраживачки портали спиновањем и лажним вестима преокрену у корист власти.

Према њеним речима, такво спиновање, које за циљ има дискредитовање података до којих су дошли истраживачки новинари, почиње од таблоида, попут Информера и Српског телеграфа, наставља се на телевизији Пинк, а неретко се целој кампањи прикључују и високи државни функционери.

„Када је објављено истраживање о везама породице Мали са фирмом Миленијум тим која добија највеће државне послове, одмах након тога Српски телеграф је пласирао информацију да је новинар КРИК пратио супругу брата Синише Малог и њихову бебу“, подсећа Пећо.

Имајући у виду да је КРИК покренуо и портал Раскринкавање који се бави разоткривањем лажних вести, она напомиње да лажних вести има свуда, некада је то само грешка новинара и недовољна провера, а некада је реч о намери.

У преношењу лажних вести, према њеном мишљењу, предњаче „прорежимски таблоиди“ Информер и Српски телеграф.

Сматра и да је потребно више медијске солидарности, колегијалности и сарадње, која се огледа и у преношењу информација до којих долазе истраживачки медији.

Наводи пример да је лист Курир преносио нека истраживања КРИК, попут оног о 24 стана Синише Малог, све док, како тврди, није стигла порука:

„Крик нешто пушта у понедељак, немојте то случајно да пренесете“. „Видели смо како медији заћуте и стану. А било би добро када бисмо се сви удружили, преносили те приче и пробили то“, истиче Пећо.

Примећује и да актери истраживања КРИК често избегавају интервјуе и одговоре на питања, попут оног о тетки из Канаде и одакле министру одбране Александру Вулину више од 200.000 евра за куповину стана.

„Покушавају да нас дискредитују, али на крају, грађани схватају да су они ти који остају без одговора и захвални су што у њихово име инсистирамо на тим одговорима“, закључила је Пећо.

 

Коментари (1)

Остави коментар
сре

09.10.

2019.

Realan [нерегистровани] у 05:28

Ah

To lupi i ostade ziva jedna od armije "nezavisnih", "slobodnih", 'demokratskih".

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси