Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Парламент Србије без закључака о медијској дискриминацији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 11. 2019.

Извор: Бета

Парламент Србије без закључака о медијској дискриминацији

Четири сата трајала је проширена седница скупштинског Одбора за културу и информисање посвећена теми "Прецизирање појма заступљености без дискриминације свих политичких субјеката у току изборне кампање", било је више од 30 говорника, али су изостали и озбиљна дебате и закључци.

Странке које бојкотују рад парламента нису учествовале у расправи, а представници владајућих опозиционих партија које не бојкотују парламент и представници медија изнели су опречне ставове.

На почетку седнице председник радне групе задужене за изборне услове и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изнео је шта је Влада до сада урадила. Поменуо је законе који нису мењани још од претходне власти, ажурирање бирачких спискова, ограничевање функционерске кампање.

"Кад је реч о медијима, не може се свима угодити јер би онда Дневник РТС - а трајао 15 сати", рекао је министар.

Предложио је такозвани Немачки модел поделе која странка ће имати колико времена, али га није додатно објаснио, а РЕМ-у је каже, препоручено да донесе правилник о изборној кампањи.

После тога министар Стефановић је напустио скуп и вратио се у главну салу где је бранио законе, а народни посланици владајуће већине су мање више понављали оно што је он рекао.

Углавном, дискусије су се могле свести на став да приватне телевизије могу да емитују шта хоће, да је њихово коме ће колико простора дати и каквом светлу, а да РТС између осталог преноси седнице Скупштине, али ето неки бојкотују па се не могу ни чути.

Представници Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) навели су да не виде да у извештавању електронских медија постоји било шта на шта би они требало да утичу, а оценили су и да поједине телевизије имају право да прате или не прате странке како сами процене.

Оливера Зекић из РЕМ-а навела је да је незадовољна због одсуства, како каже, "оних који су је највише критиковали кроз инциденте и увреде", алудирајући на већи део опозиције који бојкотује рад скупштине. Додала је да се у јавности води отворена кампања против РЕМ- а, да се ствара слика да сви одлично раде свој посао, и политичари и интелектуалци, а да само РЕМ не ваља.

Онима који су их провукли кроз, како каже "медијско и твитер блато" поручила је "Оставите нас на миру!" и додала да регулатор не може да уређује информативне програме ни да забрањује садржаје.

Они који такве ствари траже требало би да се забрину да ли ће сутра неко по тим овлашћењима забранити "24 минута Зорана Кесића" или НИН, рекла је Зекић. Она је додала да РЕМ нема обавезу да прати изборни процес, али ће изаћи у сусрет и контролисати како телевизије примењују закон. Каже да они могу да дају само препоруке, а да је на емитерима да ли ће их послушати.

Чули су се предлози да се оснује посебан канал за скупштину и политичке странке, да РЕМ треба да буде независан, да свакако треба изабрати три члана који недостају, али нико није рекао када ће се то десити.

Посланик Покрета снага Србије Драгомир Карић најавио је да ће БК телевизија поново тражити фреквенцију, Урош Пипер у име Демократске странке Србије (ДСС) затражио је да се истраживања јавног мњења не објављују 30 дана пре избора.Владимир Ђурић из Странке модерне Србије рекао је да је избор чланова РЕМ-а "фингиран" и да су изабрани нестручни људи, а Марјан Ристићевић у име Народне сељачке странке поновио "да је највећи проблем Ђиласов и Шолаков бизнис", односно телевизије које нису регистроване у Србији.

Лидер Нове странке Зоран Живковић рекао је да већ сатима слуша само лицемерје јер је сваком ко је анализирао јасно да је 80 одсто програма свих телевизија посвећено власти у позитивном смислу, а 20 одсто целој опозицији и то у негативном контексту.

За РЕМ је рекао да је фарса јер закони важе за приватне медије као и за државне и да ако неко не може да трује људе зато што има приватну пекару, и са медијима треба да буде исто."Када се на Пинку пре пар година вртео спот о Оливеру Ивановићу РЕМ није ни трепнуо и то нема везе са независним телима", рекао је Живковић.

Учествовале су и ванпарламентарне странке Спас и Покрет слободних грађана који су рекли да су овакви састанци организовани због притиска Европске комисије, и поручили надлежнима да послушају још неки захтев експерата из "1 од 5 милиона".

Зоран Станојевић са РТС-а који је рекао да та кућа свим странкама пружа могућност да се представе, али да закон не регулише како ће се пратити они који бојкотују.

Драган Караџић са О2 телевизије два пута је поновио да та кућа оне који не изађу на изборе неће ни пратити, а Горан Гмитрић са Пинка је додао да ванпарламентарне странке ван изборног процеса нису дужни да прате, а у изборној кампањи пратиће све исто као и претходних година.

Продуцент Н1 Игор Божић објаснио је да та кућа све прати и позива, али да владајућа коалиција одбија да гостује, па и то сматра дискриминацијом, док је уредник Хепи телевизије отишао раније па се није чуло шта та телевизија планира.

О извештавању без дискриминације на крају није речено много, није било очекиване дебате, примера из праксе, конкретних питања, одговоре надлежних уредника који су били присутни, одговора власти на предлоге посланика."Да ли смо учинили корак ка унапређењу процеса видећемо и надам се да ћемо још разговарати о овој теми", закључио је на крају председник Одбора Мирко Крлић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси