Вести
12. 08. 2011.
Држава се тешко одриче медија
Док министар културе Предраг Марковић тврди да нема политичке воље, за ДС повлачење државе из власништва над медијима је неспорно
Да ли ће се држава заиста повући из власништва у медијима као што је предвиђено нацртом Медијске стратегије, знаће се вероватно до септембра када, како најављује министар културе и информисања Предраг Марковић, буде завршен њен коначан текст.
Ова одлука ће, међутим, неизоставно зависити од воље пре свега владајућих странака. Сам Марковић тврди да за сада политичка воља за препуштањем власништва над медијима приватницима не постоји.
Он је у интервјуу „Новостима“ рекао да „таква воља очито не постоји на различитим нивоима и са различитим мотивима“.
Потпредседница Демократске странке Јелена Триван истиче, ипак, да та странка подржава принцип изласка државе из власништва у медијима и очекује да питање власништва буде прецизно дефинисано Медијском стратегијом.
„Што се ДС-а тиче, повлачење државе из власништва у медијима је апсолутно неспорно. То представља европски стандард коме ми тежимо и ми с тим немамо проблем”, рекла је Триванова агенцији Бета.
С друге стране, члан Председништва Уједињених региона Србије Сузана Грубјешић сматра да ће решавање тог питања вероватно сачекати наредну владу Србије.
„Сумњам да би се сада, у години пред изборе, неко озбиљно тиме бавио”, рекла је Грубјешићева Бети. Она је такође рекла и да не зна на шта и на кога је министар Марковић мислио када је рекао да нема политичке воље.
„Та чувена флоскула ’политичка воља’ обично служи да прикрије нечије интересе. Чије, не знам”, оценила је она.
Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић истиче, међутим, да политичку вољу креира Влада Србије и да, према томе, од ње зависи да ли ће се држава повући из власништва у медијима.
„Када се власт изговара да не постоји ’политичка воља’ за решавање неког проблема, то обично значи да влада неће да реши проблем, али ни да сноси одговорност пред бирачима”, рекла је Смајловићева.
А према речима државне секретарке Министарства за културу Драгане Милићевић-Милутиновић, највише примедби на текст Стратегије, о којем је 15. јула завршена јавна расправа, односи се управо на повлачење државе из власништва у медијима.
„Суштина највећег броја примедби које су се чуле у самој јавној расправи јесте да су локалне заједнице, односно грађани Србије тражили право на пуну информисаност коју, по њиховом мишљењу, не би добили када би се баш сви медији приватизовали”, рекла је она агенцији Бета.
Она је казала да је Нацрт медијске стратегије критикован и због тога што је тај предлог написан без претходне анализе стања на основу које би се донела Стратегија, а примедби је било и на укидање медија чији су оснивачи национални савети националних мањина. Текст Медијске стратегије са прихваћеним или одбијеним предлозима, и примедбама Европске комисије, из јавне расправе одлази у Скупштину на „јавно слушање”, након чега ће коначна верзија нацрта бити упућена влади на усвајање.
Према садашњем тексту, који је сачинила радна група у којој су били представници новинарских удружења, држава не може бити власник медија.
Оснивач медија, ни посредно ни непосредно, не могу бити држава, територијална аутономија, локална самоуправа, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делимично у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода, осим установа јавних радиодифузних сервиса на националном и покрајинском нивоу, предвиђено је тим нацртом.
П. Р.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.