Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
17. 08. 2011.
In Memoriam Петар Јанковић
Човек је умро, и ту нема шта да се дода или одузме, осим да се нешто напише и читаоци, можда, сазнају нешто што нису знали о Зајечарцу и Нишлији Петру Јанковићу, уреднику у „Политици” седамдесетих и осамдесетих.
Петар Јанковић је престао да живи у родном граду Зајечару, у понедељак, 15. августа 2011.
Његова биографија је – као, уосталом, већина биографија новинара по срцу и души – врло кратка. Био је новинар. Ето, и ту баш као и код смрти нема шта да се дода или одузме. Није био учесник многобројних радних акција, никад није био на такозваним функцијама, није седео у кафанама са политичарима, није ишао лети на море, није носио кравату, а од имовине је имао плату, касније пензију, и „фићу” зајечарске регистрације.
Цео његов живот текао је у новинској редакцији. Најпре у дописништву „Политике” у Нишу, потом, од почетка седамдесетих, у Македонској 29, у Београду. Уредник недељног броја, шеф деска, уредник унутрашње рубрике, саветник, пензија.
Петар Јанковић, занимљив лик: не може се рећи, као што се у оваквим приликама по инерцији каже да је „својим текстовима оставио неизбрисив траг у српском новинарству”. Није. Његова новинарска тајна била је у нечему другом. Био је рођени уредник.
Био је мајстор да у туђим текстовима – поготово текстовима младих новинара – препозна таленат и будућност, или да посаветује аутора да промени посао. Нема података да је икад погрешио у процени. Говорио је: „Ја не умем то да напишем, али знам да ти умеш, и знам како можеш.”
Многи од тих новинара који су прве редакцијске дане проводили уз Петра Јанковића, данас су високо котирани у српском журнализму. У српском „Политикином” журнализму. Није свеједно.
Био је, дакле, рођени уредник, и био је рођени шармер. Не памти се да је иједну професионалну и сваку другу реченицу, изговорио без духа и вица. Кад се радни дан у Македонској 29 приближавао крају, млади новинари су се окупљали на петом спрату, на кафу и пиће, код Пере. То је била нека врста доживљаја.
И тако, отишао је тај занимљиви човек, новинар по души, интелектуалац по знању и елоквенцији, мађионичар по шарму, Зајечарац по карактеру – Петар Јанковић.
Мирослав Ћосић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.