Вести

17. 12. 2019.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Милинков: РЕМ одуговлачи и не мења манир – после нас потоп

„Нацрти правилника и препорука РЕМ-а представљају само једну у низу кулиса које треба да покажу да се нешто ради, намењених превасходно међународним званичницима, а суштински не доносе ништа више од онога што је већ прописано, каже за Цензоловку др Смиљана Милинков са Филозофског факултета у Новом Саду

Регулаторно тело за електронске медије у среду, 18. децембра, организује округли сто о тексту Нацрта правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током предизборне кампање. РЕМ је тај документ објавио 9. децембра, а неколико дана раније и још два, такође тесно повезана с предстојећом кампањом за пролећне изборе – Препоруку комерцијалним пружаоцима медијских услуга о обезбеђивању заступљености без дискриминације у току предизборне кампање регистрованих политичких странака, коалиција и кандидата, односно План праћења програма пружалаца медијских услуга током предизборне кампање за републичке, покрајинске и локалне изборе у Републици Србији 2020. године.

Напрасну бригу регулаторног тела за медијско представљање учесника на изборима идуће године немогуће је посматрати изван контекста настојања власти да из петних жила докажу како се ради на побољшању изборних услова, сматрају они који прате рад РЕМ-а.

Сматрају и да последњи потези РЕМ-а служе тек да се одобровоље европски посредници у преговорима власти и опозиције, али чак ни на папиру не доносе промене у надзору медијског извештавања о изборној кампањи, због чега РЕМ већ дуго трпи критике.

„Наведени нацрти правилника и препорука РЕМ-а представљају само једну у низу кулиса које треба да покажу да се нешто ради, намењених превасходно међународним званичницима, а суштински не доносе ништа више но што су већ медијским законима прописане норме извештавања и емитовања програмског садржаја и иначе, а не само у предизборној кампањи“, оцењује др Смиљана Милинков, доценткиња на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду.

„Мислим да је изузетно важно да РЕМ јавно реагује на све неправилности и пре но што званично почне предизборна кампања и, наравно, да указује, не само на основу пристиглих пријава него и самостално, на кршења закона током изборног процеса. Праћење програмског садржаја медијских јавних сервиса и комерцијалних електронских медија бесмислено је уколико се сведе само на извештај који ће бити објављен након што се избори заврше“, наводи Смиљана Милинков у интервјуу за Цензоловку.

Цензоловка: Шта је, по Вама, конкретно спорно у тим документима?

Смиљана Милинков: У препорукама су дата општа места, а дужност РЕМ-а је да на основу анализе рада електронских медија у претходној кампањи, предложи јасне смернице и постави обавезујућа правила како би се лоша пракса избегла у наредној кампањи.

Непрофесионално извештавање и кршење медијских закона и те како је било присутно у претходним кампањама, на шта указују мониторинзи различитих цивилних организација и агенција, а као највећи проблем издваја се доминантно присуство једне политичке опције, односно владајуће странке и функционерска кампања, док је учешће осталих политичких актера медијски потпуно минимализовано.

РЕМ, рецимо, препоручује да се за време предизборне кампање у извештавању о активностима државних органа и функционера „поштују правила професионализма, објективности и новинарске етике“, што бих, имајући у виду наш друштвено-политички и медијски контекст, оценила као изругивање. Ниједан медиј, по закону, не би могао уопште ни да функционише уколико не поштује професионалне и етичке стандарде, односно РЕМ није ни смео да им да дозволу за емитовање програма.

Забрињавајуће у овим препорукама је и „усклађеност програма са значајем политичких странака, односно кандидата“. Ко у медијима и на основу чега прописује значај политичких странака и кандидата? Врло је проблематично, а недореченост оставља огроман простор за злоупотребу, и искрено се надам да ће наведено бити кориговано након јавне расправе.

Дужност РЕМ-а није задовољавање форме и ако се рад „независног“ тела заснива на преписивању већ постојећег, а не на контроли пружалаца медијских услуга и старању о доследној примени закона и етичког кодекса, поставља се питање која је уопште сврха постојања РЕМ-а.

РЕМ РЕТКО РЕАГУЈЕ НА ГРУБА КРШЕЊА ЗАКОНА ПРИВАТНИХ ТВ

Цензоловка: Откуд благонаклон став РЕМ-а према приватним емитерима?

Милинков: Један од проблема у вези с РЕМ-ом јесте начин његовог финансирања, будући да се тренутно финансира тако што управо приватни емитери плаћају накнаду за емитовање програма. Подсећања ради, за кршење законских обавеза емитера, РЕМ као крајњу казну може да одузме дозволу за емитовање. Тренутно сматрам да је проблем с појединим приватним емитерима нешто друго – а то је што су део државне пропагандне машинерије.

РЕМ такође спорадично реагује на нека заиста груба кршења закона у програмима приватних емитера, као што су, на пример, обрачуни с појединцима ненаклоњеним властима и вођење медијских хајки, и тим поводом често се може чути „оправдање“ да су то, ето, приватне телевизије и да оне имају своју уређивачку политику.

Не, није тако, постоји Закон о јавном информисању и Закон о електронским медијима који врло јасно постављају границе професионалног извештавања, шта је у реду да се емитује, а шта није у јавном интересу.

Злоупотреба националне фреквенције за медијско разрачунавање с онима који нису подобни, то свакако није у складу ни са једним законом и ту се не може говорити о уређивачкој политици. Колико год да је неки медији у приватном власништву, он мора да функционише по закону, као и на основу програмског елабората који је поднео, где сигурно не стоји „пристрасно извештавање“.

Новчане казне би и те како утицале на емитере

Цензоловка: С обзиром на то да је РЕМ током кампање 2017. донео одлуку да први пут од 2003. не прати заступљеност кандидата у информативним емисијама, већ само да поступа по пријавама грађана, може ли се на последње потезе регулаторног тела уопште гледати другачије осим као на попуштање под критикама и притисцима, нарочито у тренутку кад власт уз помоћ европских посредника преговара с делом опозиције о побољшању изборних услова?

Милинков: Ти притисци константно постоје. Ако гледамо извештаје Европске комисије, у њима се посебно констатују неслобода медија, РЕМ и јавни сервиси. И колико год да се игноришу било која друга истраживања, у извештајима Европске комисије таксативно стоји да веома забрињава непостојање независности РЕМ-а, као и јавних сервиса.

Део тих сугестија, у погледу независности РЕМ-а, уважен је у тексту Нацрта нове медијске стратегије. Међутим, због предстојећих избора, питање је када ће та стратегија бити усвојена, а још је неизвеснија судбина нових закона. Пре избора, сем ових предложених мера које су део неког паравана, суштински се неће ништа променити.

Људи из РЕМ-а – односно Оливера Зекић, чланица која се највише оглашава – стално се бране тиме да наводно у закону не постоје одређене мере које би учврстиле и повећале активност, што суштински није тачно.

Чињеница је да закон није довољно јасан и прецизан, поготово је проблематичан у смислу да РЕМ није довољно финансијски самосталан и независан. С друге стране, у закону постоје одређене мере које дају простор РЕМ-у да реагује. У закону се, наиме, наводи да се јавност рада РЕМ-а обезбеђује кроз извештаје са седница. Ми, заправо, имамо извештаје у којима је наведен дневни ред и ништа више – не знамо на који начин су разматране тачке дневног реда.

Даље, ту је обавеза јавног објављивања жалби које стигну на адресу РЕМ-а и како их је Савет РЕМ-а разматрао. Последња жалба објављена је на сајту пре пола године. Ово су две ствари које РЕМ не ради по закону. У надлежност РЕМ-а је правилник о функционисању и понашању емитера у смислу да се не вређа људско достојанство, да се не шири говор мржње, да се не чини дискриминација. И шта нам се дешава у програму националних емитера – управо све то.

Цензоловка: И у тим случајевима РЕМ делује спорадично.

Милинков: Реагују селективно и када се јавност можда превише узбурка, па се реагује реда ради, али суштински не реагују. Оно што је заиста проблем, и то мора да се реши, јесте ограничен начин њиховог реаговања. Оно што би решило и поспешило читаву причу јесте увођење новчаних санкција. Одузимање дозвола, опомене и упозорења – то се у пракси показало нефункционално, али мислим да би новчане казне и те како утицале на емитере.

Једино што РЕМ константно ради јесте подношење прекршајних пријава против емитера који крше Закон о оглашавању. У питању је безброј поднетих пријава које углавном застаре или и не дођу на наплату. РЕМ тако троши ресурсе, време и све остало, а суштински се ништа не постиже. Имам осећај да се све ради у маниру „после нас потоп“ – сад ћемо покушавати да одуговлачимо и да ништа суштински не мењамо, а једног дана кад нас не буде на тим функцијама, неће нас се тицати.

Цензоловка: Може ли најављено попуњавање састава Савета РЕМ-а да утиче на квалитет његовог рада?

Милинков: Свакако треба поздравити то што је напокон покренута процедура за избор три недостајућа члана РЕМ-а, јер то тело три године функционише у крњем саставу и без председника.

Постоје најаве да ће бити покренут избор и за два члана којима истиче мандат. Но, будући да се околности нису поправиле у односу на избор тренутних чланова, чак бих политичку ситуацију окарактерисала као знатно лошију, плашим се да ће власт нарушити и овај процес, те опет довести до избора политички подобних чланова у Савет РЕМ-а. Но, то никако не значи да треба дићи руке. Треба се борити, предлагати кандидате, пратити процес, указивати на евентуалне пропусте, причати.

Савет РЕМ-а не само да три године ради у крњем саставу већ нема ни председника, што је још један случај кршења закона. Јавности се у име Савета углавном обраћа Оливера Зекић, иако по закону то може да чини или председник или заменик председника: председника нема, а заменик председника све време ћути. Уз све то, веома је проблематичан и начин на који се чланица Савета обраћа јавности – то некад личи на ПР службу државних органа, као да је РЕМ државно а не независно тело.

Ипак, у раду РЕМ-а постоје и ствари које треба похвалити. На њиховом сајту могу се наћи прилично квалитетна истраживања – постоје истраживања о ријалити програмима, о начину извештавања медија о насиљу у породици, о програмима за децу и кршењу закона у том смислу. Та истраживања радиле су стручне службе – можда можемо наћи неке замерке, али она су суштински квалитетно урађена и имају одређене закључке.

Цензоловка: Шта Савет ради са свим тим закључцима?

Милинков: Ништа, у томе и јесте проблем. Закључци и истраживања могу се пронаћи само на сајту РЕМ-а, у медијима о свему томе никад ништа нисам чула. А закључци су врло јасни и врло се критички коментаришу добијени резултати.

Слична је ситуација и са анализама националних емитера у погледу испуњавања обавеза и програмских елабората. И ту стручне службе обаве свој део посла, ти се извештаји објављују, али се после тога ништа не дешава. Анализе показују да у програмима националних емитера у изобиљу има ријалити програма, као и програма веома упитног квалитета, док веома мало има или уопште нема свега онога што су емитери наводили у својим елаборатима – документарног, образовног и дечјег програма. Али, дефинитивно је најупитније постојање пристрасног и необјективног информативног програма какав имају готово све телевизије са националном фреквенцијом, као и локалне телевизије.

Када неко покуша да на ове проблеме укаже, да РЕМ треба да буде независно тело које указује на различите девијације у испуњавању програмских обавеза националних емитера и јавних сервиса – е ту долазимо до зида ћутања или, још горе, добијемо серију напада из самог РЕМ-а.

ПРОБЛЕМАТИЧАН ИЗБОР НОВОГ ПРОГРАМСКОГ САВЕТА РТВ

Милинков: Избор новог Програмског савета Радио-телевизије Војводине (РТВ) последњи је у низу

проблематичних дешавања у том јавном сервису. Конкурс за нове чланове спроведен је тако да за њега највећи део јавности није ни знао. Штавише, чланови претходног сазива Савета су из медија сазнали о томе да им је истекао мандат. Ни ми на Одсеку за медијске студије о томе ништа нисмо знали, а верујем да је сасвим природно да постоји нека сарадња, не у смислу да неко од нас буде члан, више по питању препорука о кандидатима. У Савету су сада људи о којима ништа не знамо и то говори о томе да РТВ-у апсолутно није стало до тога да Програмски савет испуњава своје дужности – да указује на пропусте у програму. Очито су се опекли с претходним Саветом у коме су имали појединце који нису били склони ћутању на одређене појаве.

РТВ емитује програм на 15 језика и то је похвално, али проблем видим у томе што у том сегменту нема готово ни мрвице интеркултуралности, у питању су засебне целине које међусобно не сарађују, чак ни са програмом на српском језику.

Истовремено, РТВ у одређеној мери задовољава критеријуме јавног сервиса – постоји документарни, културни, образовни програм, али највећа замерка и код њих је поново информативни програм. Различита истраживања и мониторинзи указују на доминацију владајуће партије у програму РТВ-а. Додатно, Покрајински јавни сервис у свом програму сваки дан емитује Дневник РТС у пола осам, где је опет присутна апсолутна доминација владајуће странке. Управо тај Дневник има и даље највећу гледаност и он у највећој мери обликује домаће јавно мњење.