Вести
29. 01. 2020.
Портал Јужне вести обележио 10 година рада
„Главни посао новинара данас је да проверава“
Главни посао новинара данас је проверавање гласина којих има више него икада и када медији воде битку са друштвеним мрежама, речено је на панелу поводом обележавања десетогодишњице оснивања портала Јужне вести.
Учесници су се сложили у оцени да је, у избору између кредибилтета и брзине, увек боље бирати ово прво, а како је истакла новинарка телевизије Н1 Емина Ковачевић, притисак брзине посебно је осетан приликом извештавања на телевизији.
„Када пратите догађаје уживо имате велики стрес јер када сте на терену и сазнате нешто ви имате дилему да ли то да објављујете одмах или да проверавате, али мислим да публика много лакше опрашта ако на нешто чекају пола сата дуже него ако објавимо информацију коју после пола сата исправљамо“, казала је Ковачевић.
Бивши уредник портала Би-Би-Си Њуз Стивен Херман додао је да је „увек боље да новинари буду тачни него први“.
„Мислим да смо сви ми који радимо у таквим околностима у којима се сваки секунд броји развили неки посебан језик којим можемо да објаснимо публици да још не знамо све податке, да ту има нека неизвесност“, истакао је Херман.
Новинарка недељника Време Јована Глигоријевић подсетила је на појам „грађанско новинарство“ који се, како је рекла, појавио управо у време појаве друштвених мрежа, нарочито Твитера, те на тада актуелну дебату да ли је судбина новинарства у рукама грађана.
„Ми то данас немамо, чак и не користимо израз ‘грађански новинари’ него ‘грађански извештачи’ и успели смо, захваљујући повратку на проверу информација и базичне новинарске стандарде, да направимо разлику између грађанског извештавања и професионалног новинарства“, рекла је Глигоријевић.
Уредница портала Јужне вести Гордана Бјелетић, која је модерирала трибину, узвратила је да су грађани, из њиховог угла, врло поуздан извор информација.
„Не знам да ли је био иједан случај да нешто што су пријавили није било тачно, а с друге стране неки други извори који су били поуздани или би то требало да буду јер су званични, више нису“, казала је она.
Полемика се водила и о новинарском термину „ексклузива“, о томе да ли се од њене важности одустало због контекста који има у таблоидном извештавању.
Уредник истраживачког портала КРИК Стеван Дојчиновић сматра да је „ексклузива“ извикана реч, али и да није до краја јасно шта она подразумева.
„По мом мишљењу, да би нешто било ексклузива до тога се мора доћи не само брзином, већ и новинарским радом, што може бити нешто до чега сте само ви дошли, неки документ који није био јавно доступан“, истакао је он.
Херман је мишљења да ексклузива сама по себи није лоша ствар, али да би било исправно говорити о етичким границама тог појма, шта се сме објавити а шта не.
„Ту су важне три ствари. Прва ствар је да ли за то постоји јавни интерес, не шта занима публику него шта је у њеном интересу да зна. Друга ствар је слобода изражавања као основни принцип новинарства, а трећа тачка је одговорност према публици и онима који су у те приче на неки начин уплетени те их ми можемо угрозити“, казао је Херман.
Дојчиновић и један од аутора портала Njuz.net Марко Дражић оценили су да је публика на Твитеру „опасна“ и захтевна.
„Твитер и нама доста отежава посао јер се дешавало више пута да имамо неки текст и онда се јави читалац који каже да смо му ми украли идеју и пошаље свој твит од пре шест месеци где је написао нешто слично“, навео је Дражић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.