Вести
26. 02. 2020.
Трнинић: Б92 није била само табла, били су људи
Богови маркетинга који враћају Б92, враћају таблу коју су скинули пре неколико година, изгазили, попљували и дали све од себе да је више нема. И толико су без ње били успешни, да је сад ваде, исправљају, бришу, спремни да се њом поносе. Нека им табла. Б92 није била та табла, били су људи, каже за Данас новинарка Сузана Трнинић, кометаришући то што је менаџмент О2 одлучио да тој телевизији врати некадашње име, Б92.
„Зоран Мамула, Биљана Вујасиновић, Антонела, Мркић, Милић, Даша, Бранкица, Хусовић, Косанић, то је Б92. А то се не враћа, истиче Трнинић.
Политички аналитичар Бобан Стојановић, у изјави за Данас, каже да О2 није изградио никакав бренд нити су постали препознатљива телевизија.
„Безличног су имена, а ово враћање на Б92 је покушај да са маркетиншке стране ту телевизију на неки начин подигну. Али то није једини разлог, сигуран сам да и политичка одлука стоји иза тога, и у том смислу је занимљив тајминг, непосредно пред предизборну кампању. Вероватно ће покушати да, с једне стране, привуку један део гледалаца тим називом. С друге, да поврате рејтинг можда и у некаквим међународним круговима, с обзиром да је Б92 била позната телевизија професионалног рада..“, оцењује Стојановић.
За културолошкињу Александру Боснић Ђурић враћање на некадашње име Б92 је „још једна у низу манипулативних стратегија којом се служе режимски и прорежимски медији“.
„У овом случају могло би се говорити и о тенденциозној замени идентитета, односно о узурпацији онога што је некада значио Б92 и свакако је реч о некој врсти учитавања значења којом би од једног медија који очигледно није утемељен у објективном и независном информисању и нема намеру да то икада постане, заправо покушава да овим другачијим именовањем или узурпацијом имена себе сада представи на други начин“, наводи она за Данас.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже за Данас да они који сада желе да пробуде успомену на старо име су они исти који су га укинули.
„Мени је асоцијација на Б92 позитивна, али на две врсте новинарства, једног препотопског, времена утопизма, ентузијазма и елана деведесетих година, и оног Б92 који нажалост није успео да се снађе у новим временима која су дошла после 2000, иако је тада имао једну врсту подршке демократских власти. Да не говоримо о производном делу редакције, који је остао остављен и запостављен а у једном тренутку и издан од стране нових власника… Ови који сада желе да пробуде успомену на старо име су исти они који су га укинули, јер је продаја Б92 фактички означила и почетак његовог краја“, наводи Миливојевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.