Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  РЕМ не објављује све податке из мониторинга
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 06. 2020.

Аутор: Владимир Костић, Јована Томић Извор: ЦИНС

РЕМ не објављује све податке из мониторинга

Служба Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) бележи појављивање државних функционера у програмима телевизија током предизборне кампање, али резултате не објављују у својим извештајима, сазнаје ЦИНС. Не објављује се ни тон, односно да ли се о учесницима изборне кампање говори позитивно, негативно или неутрално. Ово је један од разлога због чега се из извештаја РЕМ-а може стећи погрешан утисак да је опозиција једнако као власт представљена на ТВ станицама током кампање, сматра Зоран Гавриловић из БИРОДИ-а.

Последњих дана јавност је узбуркао мониторинг Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), који је указивао да је опозициони Савез за Србију (СЗС), који бојкотује изборе, присутнији у медијима од владајуће Српске напредне странке (СНС). Између осталог, резултат је тако изгледао јер је РЕМ у мониторинг укључио и кабловске телевизије Н1 и Нову С, на које представници власти нису желели да долазе.

Међутим, други разлог је то што РЕМ не објављује све податке до којих у мониторингу долазе аналитичари њихове Службе за надзор и анализу.

Наиме, приликом мониторинга изборне трке Служба РЕМ-а бележи појављивање странака и њихових представника у предизборним ТВ емисијама у којима је време углавном подједнако подељено. То се обележава такозваним црвеним маркерима и касније се објављује у недељним извештајима овог тела. Ипак, како сазнаје Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), служба РЕМ-а бележи и све друге садржаје у којима се појављују председник Србије Александар Вучић и други високи функционери, од информативног програма до забавних емисија, што се обележава тзв. плавим маркерима, али се та времена у извештајима не рачунају.

Тако се, на пример, у Дневнику Радио-телевизије Србије од 30. маја СНС не појављује у предизборном програму, али је зато јавни сервис Вучићевом обиласку радова на изградњи дела пруге Београд-Будимпешта посветио скоро три минута, од чега су његове поруке трајале два минута и 14 секунди. Са друге стране, 10 других учесника кампање је у предизборном програму представљено са укупно три минута и 42 секунде.

Члан Савета РЕМ-а Слободан Цвејић каже да не зна због чега стручна служба није предложила да се и овакви подаци нађу у недељним извештајима.

„Функционери су и страначки активисти. Служба само раздваја време када они говоре о изборима, о политичким противницима, о својим политичким програмима од времена када наступају као министри и тако даље. Иначе, све се бележи“, потврђује он.

Ипак, Цвејић мисли да су подаци у недељним извештајима релевантни, али да нису комплетни – између осталог јер не приказују укупно време које су на телевизијама добили сви учесници кампање.

„Ми га (укупно време) у суштини сада имамо за Савез за Србију и опозиционе странке јер све што они говоре и раде се третира као њихова предизборна кампања, али немамо за владајућу коалицију зато што се само оно што се односи на изборе, на политичке противнике или на њихов програм, третира као предизборна кампања, није приказано оно што је мерено као остало“, објашњава.

За ЦИНС додаје да очекује да се сви подаци објаве у завршном извештају, односно „кад буде окончано праћење избора и када се буде правио извештај о томе како је протицало време и шта се дешавало“.

Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), организације која врши независни надзор над извештавањем телевизија, сматра да извештаји РЕМ-а какви се сада објављују могу створити погрешну слику да је опозиција једнако као власт представљена на ТВ станицама.

„Подаци који се износе су непрецизни, јер не одражавају стварно представљање актера у изборном процесу”, објашњава Гавриловић.

Колико необјављивање свеукупних података утиче на целокупну слику о медијском фаворизовању власти, говоре и подаци самог РЕМ-а из 2012. године. Наиме, након општих избора те године, ово тело је објавило завршни извештај о надзору емитера током предизборне кампање у ком се види да су изборне листе тада владајуће Демократске странке (ДС) и опозиционог СНС-а биле скоро једнако представљене у телевизијском програму. Међутим, када се додају појављивања тадашњег председника Бориса Тадића и других функционера ДС-а, ова странка је имала неколико пута више времена у медијима у односу на опозицију.

Слика без тона

Слободан Цвејић из Савета РЕМ-а оцењује да је извештај непотпун из још једног разлога – јер се не објављује тон извештавања.

Наиме, Служба РЕМ-а бележи и тон извештавања, односно да ли су странке и њихови представници представљени негативно, позитивно или пак неутрално, али се ни ти подаци не објављују у извештајима.

Према речима Цвејића, с обзиром на то да стручна служба РЕМ-а 24 сата дневно прати осам телевизија и четири радио станице, нема довољно капацитета – ни људи ни ресурса – да се у недељним извештајима нађе и анализа тона извештавања:

„Просто нам је стручна служба дала ту процену, ми смо разговарали о томе, али су они рекли ‘ми на седам дана да све то тако објављујемо не можемо да постигнемо’“.

Гавриловић сматра да извештаји без податка о тону извештавања не осликавају реално стање рада медија у изборном процесу „из разлога што само мерење времена не значи ништа“.

„Тон нам помаже да видимо да ли медији остварују своју функцију у изборном процесу, или су средство промоције, пропаганде и одмазде или су средство које пита политичаре, запиткује, истражује, подсећа и пита у име грађана. Зато нам требају ти тоналитети“, истиче Гавриловић.

Према подацима БИРОДИ-ја, од преговора о изборним условима између власти и опозиције, тон извештавања о Вучићу се мења.

„Он је даље доминантан актер али му се тон ‘смањује’. Пада позитивно време, расте неутрално, али је негативно и даље јако мало или непостојеће”, објашњава Гавриловић.

Подсећамо, ЦИНС је и раније писао о раду РЕМ-а, када смо између осталог открили да је Савет РЕМ-а игнорисао налазе својих стручних служби да би оправдао кампању Пинка и Студиа Б  као и када смо објавили дуго скривани извештај о медијском извештавању током изборне кампање 2016. године. 

Функционерска кампања не важи за Вучића

Према извештају Транспарентности Србија из 2017. године, доминантна одлика изборних кампања у Србији годинама уназад је такозвана функционерска кампања. Реч је о активностима функционера које се представљају као њихов редован рад, а заправо су промоција њих и странке.

Функционерска кампања је забрањена чланом 29 Закона о Агенцији за борбу против корупције.

Према речима Зорана Гавриловића, функционерска кампања постоји и ван и током изборног процеса.

„Функционерска кампања није ограничена само на период избора. Тога има и ван изборног процеса и Агенција то не санкционише него чека да јој неко пријави јер они немају очи ни уши“, каже Гавриловић.

Међутим,Вучић је као непосредно изабран од стране грађана изузет од овог члана закона.

„Вучић је маркетиншки актер, он чак није ни носилац листе, он је неко ко наступа злоупотребљавајући чињеницу да је изузет од функционерске кампање”, сматра Гавриловић.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси